Русофобија

Русофобија (рус. русофобия) је појам који представља антируско расположење и деловање. То је друштвено-политичка појава за коју је карактеристична нетрпељивост (неретко и мржња) према Русима, руској култури и обичајима, руском језику и руској глобалној политици. Манифестације и разлози су многобројни, углавном политичке природе односно као последица историјске колонизације земаља у руском окружењу и присилне русификације.

Русофобија је, данас, посебно присутна у појединим руским републикама унутар Руске Федерације. Присутна је у значајној мери и у САД, Великој Британији, Пољској и неким државама бившег Совјетског Савеза. Посебно је истакнута у постсовјетским државама са великим руским мањинама које су те просторе населиле у склопу руско-совјетске колонизације. То се у првом реду односи на балтичке државе Литванију, Латвију, Естонију, Украјину и нешто мање Молдавију, као и поједине кавкаске државе попут Грузије. Русофобија је средином 20. века била присутна у Финској, Норвешкој, Чешкој, Мађарској и још неким европским државама.

Русофобија с друге стране има снажног опонента у русофилији, у оквиру које се оправдано и неоправдано пропагирају и величају руска историја, култура и остало. Такав је облик комуникације приметан у државама попут Србије, Црне Горе, Немачке, Италије и др. државама.

Историја

Русофобија се први пут јавља у 16. и 17. веку у склопу ширења руске државе према источној Азији, када је наступила колонизација већег броја мањих евроазијских народа. Русофобија је изразито појачана колонизацијом неких источноевропских и северноевропских држава у 18., 19. и 20. веку.

Хладни рат, такође је снажно повећао нетрпељивост према Русима / Совјетима и руској / совјетској култури од стране САД и Велике Британије. За време постојања Совјетског Савеза овакав облик нетрпељивости називао се совјетофобија.^[1]^[2]

Данас је русофобија раширена углавном због глобалне политике и неразрешених историјско-политичких питања Русије са руским постсовјетским суседима. То се у првом реду односи на балтичке државе, Украјину, Пољску, те државе Кавказа и централне Азије. На глобалном нивоу русофобија се и даље изразито примећује у САД и Великој Британији.

Током руске инвазије на Украјину, део медијских и културних елита Србије је у јавности излазио са русофобичним ставовима, што је у супротности са ставом апсолутне већине грађана Србије.^[3] Према седам одвојених истраживања, 80% грађана Србије је било против увођења санкција Русији.^[3]

Облици русофобије

Активно ширење негативних или неистинитих информација о историји, политици и култури руског народа
Активно ангажовање неруских држављана за ширење нетрпељивости према руској култури и друштву у Русији и свету
Остали облици

Види још

Референце

^ „Envoy complains Britons mistreat Russians”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2008. г. Приступљено 29. 06. 2017.
^ The west's new Russophobia is hypocritical - and wrong
^ ^а ^б Antonić, Slobodan Č (2023). „The ukrainian war and Russophobia of the "other Serbia"”. Napredak - časopis za političku teoriju i praksu. 4 (1): 23—44. ISSN 2683-6106. PMID 2683-61062301033A Проверите вредност параметра |pmid= (помоћ). doi:10.5937/napredak4-43467.

[1] „Envoy complains Britons mistreat Russians”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2008. г. Приступљено 29. 06. 2017.

[2] The west's new Russophobia is hypocritical - and wrong

[:0-3] а ^б Antonić, Slobodan Č (2023). „The ukrainian war and Russophobia of the "other Serbia"”. Napredak - časopis za političku teoriju i praksu. 4 (1): 23—44. ISSN 2683-6106. PMID 2683-61062301033A Проверите вредност параметра |pmid= (помоћ). doi:10.5937/napredak4-43467.

[1]

[2]

[3]