Славујевац лежи у долини испод рујанског врха Чука (662 м). Село се јавља у турским пописима с краја XV века под називом Бугарин и Бугариње. У XVI веку у њему се налазило 16 хишћанских породица. На овим просторима су некада живели Татари, а у близини је потес македноског села Алгиње које се назива Татариновац, а махала Татарин. Махале села Славујевац су: Долинска мала, Џамијска мала, Гарска мала и Карадачка мала.
У Славујевцу су у превој деценији XX столећа живели само Алабанци. Српски родови су се доселили 1912. године и касније.
Село се после Првог светског рата званично назива Славујевац.[1]
У насељу Славујевац живи 349 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,2 година (37,3 код мушкараца и 37,2 код жена). У насељу има 146 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.