Општина Прешево

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Општина Прешево
Municipal square Preševo, Serbia.jpg
Општински трг у Прешеву
Грб општине Прешево
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Округ Пчињски
Седиште Прешево
Становништво
Становништво (2011) Пад 29.600
Географске карактеристике
Површина 264 km2

Serbia Preševo.png

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Шћиприм Арифи (Алтернатива за промене)
Поштански број 17523
Позивни број 017
Регистарска ознака VR
Веб-сајт presevo.rs

Општина Прешево је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Пчињском управном округу. Средиште је насељено место Прешево. Према процени из 2011. године на подручју општине било је 29.600 становника.[1]

Географија[уреди]

Општина се налази на крајњем југу Србије, у долини реке Моравице, на разделини егејског и црноморског слива. Окружују је западне планине Скопске Црне горе и источни обронци планине Рујен. Отворена је према Кумановској котлини и граничи се са општинама Гњилане и Бујановац, као и са Републиком Македонијом. Железничка пруга и путни правац БеоградНишСкопље, као најважнији инфраструктурни коридори, пролазе преко територије општине. Општина располаже са неколико хиљада хектара обрадиве површине и захвата простор Прешевске котлине и њеног планинског обода. Пољопривредне површине смештене су између планине Козјак, на источној страни, и масива Скопске Црне горе на западној страни, у долини која је Моравицом и аутопутем Београд—Скопље подељена на два дела. Терен је доста таласаст и испресецан јаругама и локалним водотоцима. Алувијална земљишта се налазе на висини, а делувијална на нижим теренима.[2]

Историја[уреди]

Држава Дејановића

Први писани споменици о Кумановско-прешевској Црној Гори датирају из 11. века када је грађена манастирска црква Света Богородица у Матејчи. Овим простором је управљао српски жупан Вукан 1103. године. Наредне године се враћа у византијске руке. Стефан Немања је 1189. године управљао овим крајем, али је то било краткотрајно. Област се налази у оквирима српске државе за време краља Драгутина и Милутина и цара Душана. Њоме је управљао севастократор, а касније и деспот Дејан, који је био зет цара Душана по сестри Теодори (у калуђерству Евдокији) и отац Јована и Константина Драгаша.[3] Држава Дејановића је 1355. године обухватала старе жупе Жеглигово (Козјача, Средорек и највећи део Пчиње) на истоку и Прешево са једним делом гњиланског Карадага на западу. Након Душанове смрти, овим крајем управљају синови севастократора Дејана, Јован Драгаш и Константин.

Прешево се први пут помиње 1381. године у хрисовуљи „царице Јевдокије”, која са сином Константином прилаже Хиландару задужбину севастократора Дејана, цркву у Архиљевици са имањем и извесним добрима у Прешеву.

После смрти Константина Драгаша 1394. године, ова област је подељена на два дела. Неко време јужним делом, Кумановском Црном Гором владају Турци, а северним, Прешевском Црном Гором, влада ћесар Угљеша (1402—1423). У северни део Турци су ушли тек освајањем осталог дела Србије, око 1441. године. После неколико устанака и покушаја да се овај крај ослободи турске власти, српска војска је продрла до села Лојане 1878. године, али се убрзо повукла до Летовице. После Берлинског конгреса граница са Турском је повучена још северније, код села Ристовац. Коначно ослобођење од Турака се десило 1912. године.

Састав становништва је различит од најстаријих времена, овај крај је пре досељавања Словена био саставни део Дарданије, илирске провинције. Повећан број Словена се везује за време владавине Немањића, о чему сведоче бројни топоними и остаци материјалне културе, као што су трагови цркава, манастира, гробаља и селишта. Доласком Турака нису се десиле значајније етничке промене. Касније су се доселили Турци из Анадолије и преко Биљаче, а са њима се досељавају и Цигани. Међутим, српско становништво је и даље било већинско. Један од догађаја који је покренуо исељавања са овог простора је напредовање војске аустријског генерала Пиколоминија у рату против Турака. Његовој војсци су се прикључили српски добровољци, али након пораза од Турака почиње исељавање Срба у великом таласу сеобе Срба 1689—1690. године. Исељавање Срба пред турском одмаздом је захватило Горњу Мораву, Изморник, Скопску Црну гору, скопску котлину, кумановску и прешевску околину.[4] Смањивање српског становништва је било нарочито интезивно за време Првог и Другог српског устанка и од 1878. године. То је имало за последицу продирање Албанаца у прешевски крај који су се досељавали од друге половине 18. века, а нарочито после 1878. године. После 1912. године било је исељавања муслимана, пре свега Турака. Новије промене у саставу становништва општине се дешавају од седамдесетих година 20. века, када се велики број Срба сели у северније крајеве, због чега је број Срба у опадању.[5]

Насељена места[уреди]

Општина Прешево у Пчињском управном округу

Општини Прешево има површину 264 км2 и обухвата 35 насељена места.[6]

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2011. године на територији општине Прешево је пописано 3.080 становника. Због бојкота од стране већине припадника албанске националне заједнице забележен је смањен обухват јединица пописа. Општина је већином насељена Србима који чине 74,5% становништва, затим следе Албанци који чине 13,5%[7] и Роми који чине 8,8% становништва.[8] У верском погледу 2.187 становника је православне вероисповести, следе муслимани којих је 593.[9] Српски је матерњи језик 2.298 грађана, следи албански са 415 говорника[10] и ромски који је матерњи 273 грађана.[11] Према процени броја становника у 2011. години је у општини Прешево живело 29.600 становника.[12]

Упоредни преглед националног састава становништва 1961, 2002. и 2011. године
Национални састав према попису из 1961.[13]
Албанци
  
18.229 68,2 %
Срби
  
6.741 25,2 %
Роми
  
146 0,5 %
Укупно: 26.738
Национални састав према попису из 2002.[14]
Албанци
  
31.098 89,1 %
Срби
  
2.984 8,5 %
Роми
  
322 0,9 %
Укупно: 34.904
Национални састав према попису из 2011.[15]
Срби
  
2.294 74,5 %
Албанци
  
416 13,5 %
Роми
  
271 8,8 %
Укупно: 3.080

Цркве и манастири[уреди]

  • Црква Светог Димитрија налази се на једном узвишењу недалеко од центра Прешева. Реч је о једнобродној правоугаоној грађевини која је грађена од камена а потом премалтерисана. Улази у храм се налазе на западној и јужној страни, који су у функцији. Изнад западног портала се налази плитка нише на којима је фрескотехником изведена представа Светог Димитрија. Сматра се да је црква обновљена 1905. године, а већ 1913. године храм су срушили Арнаути, али је каснијим добровољним прилозима верника и мештана обновљена и подигнут је звоник.[16]
  • Црква Светог Ђорђа се налази у селу Чукарка. Обновљена је на старим темељима цркве која је била срушена од стране Арнаута. На западној фасади, изнад улазних врата налази се плоча на којој пише да је црква обновљена 1964. године. Изнад плоче се налази ниша са иконом патрона храма. Црква је једнобродна грађевина. Фасада је омалтерисана белом бојом, а у цркви нема зидног сликарства. Звоник се налази изнад западног дела цркве.[17]
  • Црква Светог Архангела Гаврила у селу Рељан подигнута је на месту и развалинама старијег храма 1898. године. Према писању Јована Хаџи Васиљевића старија црква је морала бити велика и лепа. Зидно сликарство у цркви је веома оштећено, остаци живописа су и касније прелакирани, због чега су фреске тешко видљиве и непрепознатљиве. Дело су Теофана Буџароског који се потписао као дуборезац и зограф на представи Богородице на царским дверима. Од књига црква поседује два Октоиха из Москве 1906. године и Типик из Москве.[18]
  • Манастир Светог великомученика Георгија у селу Ораовица давно је у литератури поистовећиван са средњовековним селом Архиљевица. Такође, изнесена је претпоставка да је црква Светог великомученика Ђорђа подигнута на месту Богородичне цркве из 14. века. Храм је 1989. године реновиран, као и звоник и црквена зграда.[19]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Процењен број становника у општинама на југу Србије”. gov.rs. 
  2. ^ „Прешево - општина”. agromedia.rs. 
  3. ^ Трајковић (2015). стр. 2.
  4. ^ Трајковић (2015). стр. 3.
  5. ^ Трајковић (2015). стр. 4.
  6. ^ Гавриловић (2017). стр. 20.
  7. ^ Гавриловић (2017). стр. 66.
  8. ^ Гавриловић (2017). стр. 67.
  9. ^ Гавриловић (2017). стр. 74.
  10. ^ Гавриловић (2017). стр. 82.
  11. ^ Гавриловић (2017). стр. 83.
  12. ^ „Саопштење за јавност: Процењен број становника у општинама Прешево, Бујановац и Медвеђа”. kt.gov.rs. 
  13. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године (PDF). Београд: Савезни завод за статистику. 1992. 
  14. ^ Становништво према националној или етничкој припадности и према полу и старости у Републици Србији, по општинама (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2002. 
  15. ^ Национална припадност (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2012. 
  16. ^ „Храм св. великомученика Димитрија”. eparhijavranjska.org. 
  17. ^ „Храм св. великомученика Георгија”. eparhijavranjska.org. 
  18. ^ „Храм св. архангела Гаврила”. eparhijavranjska.org. 
  19. ^ „Манастир св. великомученика Георгија”. eparhijavranjska.org. 

Литература[уреди]

  • Трајковић, Г. Татјана (2015). Говор Прешева. Ниш. 
  • Гавриловић, Душан (2017). Општине и региони у Републици Србији, 2017. Београд: Републички завод за статистику. 

Спољашње везе[уреди]