Тамра

Тамра טַמְרָה, תַמְרָה طمرة
Поглед на Тамру
Грб
Административни подаци
Држава	Израел
Округ	Северни округ
Становништво
Становништво	‍
— 2018.	33.851
— густина	1.156,94 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	32° 51′ 13″ С; 35° 11′ 52″ И
Површина	29,259 km2
Тамра Тамра на карти Израела
Остали подаци
Градоначелник	Сохил Диаб

Тамра (арап. طمرة, хебр. טַמְרָה или хебр. תַמְרָה) је већински арапски град у Северном округу државе Израел, који се налази у доњој Галилеји 5 km северно од Шефа Амра и приближно 20 km источно од Акоа. Град је 2018. године имао 33.851 становника.

Историја

Тамра је древно село на брду. При градњи нових сеоских кућа стари четвртасти камени блокови се поново употребљавају. У селу постоје цистерне и гробнице које су уклесане у стене.

Током крсташке ера 1253, Џон Алеман, господар Цезареје, продао је неколико села, укључујући Тамру, Хоспиталцима. Поменута је 1283. у худни то јест споразуму о примирју, као део територије под контролом крсташа, примирје је договорено између крсташа из Акоа и мамелучког султана Калавуна.

Османско доба

Тамра, је укључена у састав Османског царства 1517. године, а према попису 1596. године село се налазило у нахији Ако, која је била део Санџака Сафад. Становништво су чинила 22 муслиманска домаћинства. Плаћали су фиксну пореску стопу од 20% на пшеницу, јечам, стабла воћа, памук, повремене приходе, кошнице и зимске пашњаке; укупно 2.929 Акчи. Село је 1799. поменуто под именом „Томрат” на мапи Пјера Жакотена.

Британски конзул Роџерс проценио је 1859. године да село има 1.200 становника, такође је забележио да су сви они муслимани, као и да култивисано подручје покрива површину од 80 федана, док је Виктор Герен 1875. навео да има 800 становника, и да су сви муслимани.

Британски Фонд за Истраживање Палестине (PEF) је 1881. спровео Премер Палестине, при опису села Тамра наведено је следеће: „Велико село, са малом џамијом на источној и бунар на северној страни села. Западно од кућа постоји гробница уклесана у камену. Јужно од села, у долини, леп маслињак се протеже све до Ер Рувејса”.

Попис становништва који је спроведен око 1887. године показао је да Тамра има око 535 становника, као и да су сви муслимани.

Доба Британског мандата над Палестином

У време пописа становништва у Палестини (1922) Тамра је имала 1.111 становника, од којих су сви били муслимани, на следећем попису становништва у Палестини (1931) број становника је порастао на 1.258, а сви су били муслимани, и живели су у укупно 282 домаћинства.

Према статистичким подацима о селима Палестине, које је прикупила влада Британског мандата над Палестином (1945), Тамра је имала 1.830 становника, од којих су сви били муслимани, док је површина земље која је припадала селу била 30.559 дунама. За плантаже и земљиште које је наводњавано коришћено је 1.564 дунума, за житарице 14.434 дунума, док је 206 дунума било грађевинско земљиште (под кућама).

Држава Израел

Тамру су израелске снаге преузеле од Арапске ослободилачке војске и Сиријске војске у Арапско-израелском рату (1948), у акцији која је била део Операције Декел. Цивилно становништво евакуисано је 20. маја 1948. по наредби арапских нерегуларних снага. Према Бенију Морису, постојао је страх да ће се село предати Јишуву. Град је нагло порастао у првих неколико година постојања Израела као независне државе, због прилива палестинских избеглица из оближњих уништених села, као што су Ал Бирва или Ал Дамун. Израелске власти су велики део градског пољопривредног земљишта одузеле и доделиле га земљорадничким задругама и оближњим јеврејским насељима, као што је Мицпе Авив. Тамра је статус локалног већа добила 1956. године, а за град је проглашена 1996. године.

Град је постао познат по великој фабрици млечних производа названој „Раџеб-Тамра”, која држи одређени удео у тржишту млечних производа у Израелу, посебно у арапском сектору.

Демографија

Према Државном заводу за статистику Израела (ДЗС), крајем 2007. године град је имао укупно 27.300 становника. Етничка и верска структура града 2001. године била је хомогена, становништво је готово у потпуности било арапско (99,6% муслиманске вере), без значајног удела јеврејског становништва.

Према подацима ДЗС-а, 2001. године у граду је живело 11.900 мушкараца и 11.400 жена.

Старосна структура је била следећа:

Године старости	0–19	20–29	30–44	45–59	60–64	65+
Проценат (%)	48,5	18,0	19,7	9,0	1,6	3,0
Извор: Државни завод за статистику Израела

Економија

Према подацима Државног завода за статистику Израела, у граду је 2000. живело 3.908 запослених и 375 самозапослених радника. Просечна месечна плата запосленог радника у граду 2000. износила је 2.887 шекела, што је реални раст од -2,2%. Запослени мушкарци су имали просечну месечну плату од 3.358 шекела у поређењу са 1.977 шекела колико су примале жене, што је реални раст од -7,6%, то јест пад од 7,6%. Просечни приход самозапослених је био 4.763 шекела. Накнаду за незапослене је примало 445 људи, а 5.290 је примало загарантоване приходе.

Образовање

Према подацима Државног завода за статистику Израела, у граду постоји 13 школа, које је похађало 5.779 ученика. Распоређених у 9 основних школа са 4.000 ученика, и 3 средње школе са 2.324 средњошколаца. Према истом извору 2001. године 54,6% ученика 12. разреда стекло је право на сертификат о зрелости (енгл. matriculation certificate).

Крајем деведесетих социолог Асад Ганим је у Тамри основао невладину организацију (енгл. NGO), названу Ибн Халдун, која се залагала за већу заступљеност арапске историје у школском програму у израелским школама.

Спорт

Фудбалски клубови који тренутно постоје у граду су Макаби Тамра и Цејреј Тамра, оба клуба играју у лиги Гимел (пета лига) израелског фудбала. Макаби Тамра и Хапоел Бнеј Тамра (који је престао да постоји), играли су у прошлости (1988. и 2006) у лиги Арцит (некадашња трећа лига), након што су у њу прешли из лиге Алеф, која је у то доба била за ранг ниже (данас је трећа лига).

Познате личности

• Мохамед Авед (рођен 1997), фудбалер Макабија из Хаифе

Види још

• Списак арапских градова и села напуштених током Арапско-израелског рата (1948)
• Списак арапских градова и села у Израелу

Литература

• Barag, Dan (1979). „A new source concerning the ultimate borders of the Latin Kingdom of Jerusalem”. Israel Exploration Journal. 29: 197—217. 
• Barron, J.B., ур. (1923). Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine. 
• Clermont-Ganneau, C.S. (1888). Recueil d'archéologie orientale (на језику: French). 1. Paris. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Conder, C.R.; Kitchener, H.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Memoirs of the Topography, Orography, Hydrography, and Archaeology. 1. London: Committee of the Palestine Exploration Fund. 
• Dauphin, Claudine (1998). La Palestine byzantine, Peuplement et Populations. BAR International Series 726 (на језику: French). III : Catalogue. Oxford: Archeopress. ISBN 0-860549-05-4. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Delaville Le Roulx, Joseph (1883). Les archives, la bibliothèque et le trésor de l'Ordre de Saint-Jean de Jérusalem à Malte (на језику: French и Latin). Paris: E. Leroux. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Department of Statistics (1945). Village Statistics, April, 1945. Government of Palestine. 
• Guérin, V. (1880). Description Géographique Historique et Archéologique de la Palestine (на језику: French). 3: Galilee, pt. 1. Paris: L'Imprimerie Nationale. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Hadawi, S. (1970). Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in Palestine. Palestine Liberation Organization Research Center. 
• Hütteroth, Wolf-Dieter; Abdulfattah, Kamal (1977). Historical Geography of Palestine, Transjordan and Southern Syria in the Late 16th Century. Erlanger Geographische Arbeiten, Sonderband 5. Erlangen, Germany: Vorstand der Fränkischen Geographischen Gesellschaft. ISBN 3-920405-41-2. 
• Karmon, Y. (1960). „An Analysis of Jacotin's Map of Palestine” (PDF). Israel Exploration Journal. 10 (3,4): 155—173; 244—253. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2019. г. Приступљено 29. 05. 2020. 
• Mills, E., ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine. 
• Morris, B. (1987). The Birth of the Palestinian refugee problem, 1947-1949. Cambridge University Press. ISBN 0-521-33028-9. 
• Palmer, E.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Arabic and English Name Lists Collected During the Survey by Lieutenants Conder and Kitchener, R. E. Transliterated and Explained by E.H. Palmer. Committee of the Palestine Exploration Fund. 
• Pappé, I. (2011). The Forgotten Palestinians. A History of the Palestinians in Israel. Yale. ISBN 978-0-300-13441-4. 
• Rhode, H. (1979). Administration and Population of the Sancak of Safed in the Sixteenth Century. Columbia University. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г. Приступљено 29. 05. 2020. 
• Röhricht, R. (1893). (RRH) Regesta regni Hierosolymitani (MXCVII-MCCXCI) (на језику: Latin). Berlin: Libraria Academica Wageriana. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Schumacher, G. (1888). „Population list of the Liwa of Akka”. Quarterly statement - Palestine Exploration Fund. 20: 169—191. 

Спољашње везе

• Official website Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2020)
• Welcome To Tamra
• Survey of Western Palestine, Map 5: IAA, Wikimedia commons
• Susan Nathan: An Israeli Jew in a Muslim town
• Municipality of Tamra (Israel) Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2017) Flags of the World
• The Condition of the Palestinian Minority Exposed By New Book Reilly Vinall