Пређи на садржај

Тијање

Координате: 43° 50′ 03″ С; 20° 13′ 12″ И / 43.834166° С; 20.22° И / 43.834166; 20.22
С Википедије, слободне енциклопедије
Тијање
Црква Светог Великомученика Прокопија у Тијању
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2011.Пад 183
Географске карактеристике
Координате43° 50′ 03″ С; 20° 13′ 12″ И / 43.834166° С; 20.22° И / 43.834166; 20.22
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина416 m
Тијање на карти Србије
Тијање
Тијање
Тијање на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Тијање је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 183 становника.

Овде је живео Ђорђе Б. Митровић, каменорезац.

Постојали су планови за градњу термоелектране у Тијању због налазишта лигнита у околини.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Тијање живи 206 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,5 година (50,1 код мушкараца и 50,8 код жена). У насељу има 105 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,26.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 574
1953. 567
1961. 515
1971. 452
1981. 362
1991. 309 309
2002. 237 240
2011. 183
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
232 97,89%
Црногорци
  
1 0,42%
Хрвати
  
1 0,42%
непознато
  
2 0,84%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Оташевић, Гвозден (20. 7. 2022). „Судбина угљенокопа у чачанском крају”. Политика. Приступљено 26. 7. 2022. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Поповић, Раденко (1992). Зеоке, Пухово, Тијање : [села Драгачева]. Београд: Одбор за проучавање села САНУ. 
  • Славковић, Јовиша М. (1993). Споменичка баштина Драгачева. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  • Поповић, Раденко (1998). Тијање после Другог светског рата. Чачак: Графика Јуреш. 
  • Поповић, Раденко (2002). Ризница срца и душе : записи о духовности житеља Тијања, Зеока и Пухова. Чачак: ИРКОН. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]