Тритикале

Тритикале
Triticale
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Monocotyledones
Кладус:	Commelinids
Ред:	Poales
Породица:	Poaceae
Потпородица:	Pooideae
Племе:	Triticeae
Род:	× Triticosecale Wittm. ex A. Camus.
Синоними
× Triticale Tscherm.-Seys. ex Müntzing

Тритикале (лат. Triticosecale, Triticale) је род житарица из фамилије Poaceae, чије се зрно користи за исхрану.

Порекло

Тритикале је настао укрштањем пшенице и ражи, и представља хибрид пшенице. Настао је крајем 19. века у Шкотској и Немачкој. Тритикале је синтетичка биљна врста, алополиплоид, и данас постоје две форме: хексаплоидна са 42 хромозома и октоплоидна са 56 хромозома. Овај хибрид садржи све хромозоме вулгаре пшенице (2n-42), и све хромозоме од ражи (2n-14). Хексаплоидна форма има два генома дурум пшенице, али и поред тога што дурум пшеница има квалитетније зрно од вулгаре пшенице, хибрид из ове комбинације има зрно лошијег квалитета и нижег приноса од октоплоидног тритикалеа. Биљке октоплоида су интерметијарне у грађи и висини биљке, форми класа, квалитету и структури зрна, док су по боји класа и стабљике сличније ражи.

Зрна пшенице, ражи и тритикалеа − зрно тритикалеа је доста крупније од зрна пшенице и ражи.

Употреба

У почетку су је због нутритивне вредности, која је већа и од кукуруза, селекционари и стручњаци за исхрану стоке, препоручивали за исхрану свих врста животиња. Последњих година се све више уводи у људску исхрану, производњу тзв. интегралних производа заједно са пшеничним брашном. Приликом врења теста тритикаловог брашна, активношћу фермената алфа-амилазе, скроб се врло брзо претвара у шећер, због чега се добија хлеб врло слатког укуса. Тритикале се користи још и за производњу алкохола и пивског слада. Зелена маса крмних сорти се користи за исхрану стоке, а може се такође користити као сено или силажа, где се употребљава цела биљка.

Агротехничке мере гајења

Плодоред

Тритикале не подноси гајење у монокултури, и на исту парцелу долази након три године. Предусеви који се користе пре сетве тритикалеа су сунцокрет, рани хибриди кукуруза, кромпира, грашка и многогодишњих травно-детелинских смеса.

Обрада земљишта

Основна обрада земљишта се обавља на 25 до 30cm дубине. Земља након основне обраде треба бити орашасто мрвичасте структуре, због осетљивог жиличастог корена који има тритикале.

Triticale rimpaui — Botanischer Garten München-Nymphenburg — DSC07815

Ђубрење

Количине ђубрива су око 300 kg/ha NPK (8:16:24), а за прихрану се користе азотна лако топљива ђубрива у пролеће, користи се и ђубрење стајњаком, од 20 до 40 t/ha. Пример ђубрења:

• У основној обради: 300 kg/ha NPK (7:20:30),
• Прва прихрана у фази пролећног кретања вегетације: 200 kg/ha KAN,
• Друга прихрана у фази класања: 150 kg/ha KAN.

Сетва

Оптимални рок сетве је прва половина октобра. Сетвена норма је 450—500 клијавих зрна/m², односно 200—220 kg/ha семена. Дубина сетве се креће од 3 до 5 cm (на тежим земљиштима плиће, а на лакшим дубље).

Жетва

Жетва се обавља када влажност зрна падне на приближно 13%, што се догађа при крају жетве пшенице. Приноси тритикалеа могу бити и до 5 t/ha. Жетва се врши на прелазу воштане у пуну зрелост, а начин жетве зависи од степена полегања усева. Сорте за зрно имају чврсто и ниско стабло, па не полегну, док крмне сорте које имају високо стабло, у времену сазревања лако полегну.

Закључак

Тритикале много обећава као комерцијални усев јер има потенцијал да се бави специфичним проблемима унутар индустрије житарицa. Истраживање високих стандарда се тренутно спроводи у свету, у местима као што је Универзитет Стеленбош у Јужној Африци. Конвенционални узгој биљака је помогао заснивање тритикалеа као вредног усева, нарочито где су услови мање повољни за гајење житарица. Тритикале је синтетисанa житарица без обзира на многa почетнa ограничења, као што су немогућност да се репродукује због неплодности и сушења семена. Cлаб принос и слабa нутритивнa вредност углавном су елиминисани. Tехнике културе ткива у односу на пшеницу и тритикале показују константан напредак, али изолација и гајење појединих микроспорa изгледа највише обећавају. Многи молекуларни маркери се могу применити на маркер уз помоћ трансфер гена, али остаје израз Р-гена у новоj генетскоj позадини тритикалеа да се истражи.

Литература

• Cavaleri, P. (2002) Selection Responses for Some Agronomic Traits in Hexaploid Triticale. Agriscientia, XIX, 45-50
• Lorenz, K. (2003). Triticale. Encyclopedia of Food and Sciences and Nutrition.
• Triticosecale information from NPGS/GRIN.
• Đorđe N. Glamočlija (2004), Posebno ratarstvo, Draganić

Спољашње везе

• Здрава Србија
• Агроклуб
• Агрономија
• Агроплод