Удружење књижевника Српске
| Удружење књижевника Српске скр. УКС | |
|---|---|
 Чланска књижица | |
| Оснивач | Никола Кољевић |
| Датум оснивања | 1993. |
| Метод деловања | удружење грађана |
| Локација |  Република Српска |
| Седиште | 1993–2003 Српско Сарајево 2003– Бања Лука |
| Подручје деловања | друштвено-политичка организација |
| Службени језици | српски |
| Председник | Јованка Стојчиновић Николић (2012–) Зоран Костић (2003–2012) Бранко Милановић Владимир Настић |
| Међународно чланство | 165 |
Удружење књижевника Српске (УКС) је званично удружење књижевника Републике Српске и правни је насљедник Удружења књижевника СР БиХ од његовог настанка 1946. године. УКС тренутно броји 165 чланова, а смјештено је у просторијама Дјечијег позоришта Републике Српске (Ђуре Даничића 1, 78000 Бања Лука). Многи значајни књижевници Републике Српске су чланови овог удружења.
Историја[уреди | уреди извор]
Основано је 1993. године на Јахорини под председништвом професора и политичара Николе Кољевића. Од 2003. године, председник удружења Зоран Костић сједиште је премјестио из Српског Сарајева у Бању Луку.[1][2][3][4] У оквиру УКС дјелују сљедеће Подружнице: Бањалучка, Сарајевско-романијска (са сједиштем у Источном Сарајеву), Херцеговачка (са сједиштем у Требињу), Бијељинска, Подружница Градишка.
Председник сарајевско-романијско-дринске подружнице је Недељко Зеленовић.[5]
| „ | Удружење књижевника Српске је друштвена организација од посебног значаја у коју се књижевници са територије Републике Српске добровољно удружују ради унапређења и остваривања заједничких циљева и интереса. | ” |
| — (Статут Удружења књижевника Српске) | ||
Прва управа[уреди | уреди извор]
Прва управа од три члана изабрана је тајним гласањем. Њу су чинили:
- Никола Кољевић, председник
- Никола Вуколић, потпредседник
- Ранко Поповић, секретар.[6]
Награде[уреди | уреди извор]
Удружење књижевника Српске додељује:
- Повеља за животно дело
- Кочићева награда
- Плакета УКС
- Награда Ђуро Дамјановић[7]
- УКС додјељује Годишњу награду од 2013. године за најбоље новообјављено књижевно дјело чланова Удружења.
- Бањалучка подружница такође додјељује награду за најбољу књигу чланова ове Подружнице[8]
Награда Ђуро Дамјановић[уреди | уреди извор]
Награда Ђуро Дамјановић је основана 2010.[7] Први пут је додјељена 8. маја 2011. Предрагу Гуги Лазаревићу за књигу „Aндрић о Босни“.[7]
- Рајко Петров Ного за књигу Запиши и напиши која му је додјељена 2012.[9]
Награда за најбољу књигу Подружнице Бања Лука[уреди | уреди извор]
Награду за најбољу књигу 2011. је 26. јануара 2012. добио Миленко Стојичић за роман „Пиши тише Aндрићево име“ у издању Радио-телевизије Републике Српске.[10]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Костић: Српски језик — дио богате културе и традиције народа”. Радио-телевизија Републике Српске. 20. 3. 2009. Приступљено 27. 1. 2012.
- ^ „Слава Старе Цркве у Мостару и Ћоровићеви сусрети писаца”. Српска православна црква. 24. 9. 2008. Архивирано из оригинала 13. 06. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2012.
- ^ „Бањалука заборавила Мешу Селимовића”. Глас Српске. 23. 11. 2010. Архивирано из оригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено 27. 1. 2012.
- ^ „Вишеградска стаза 2009.”. Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, Источно Сарајево. 23. 6. 2009. Архивирано из оригинала 04. 07. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2012.
- ^ „Аутори Завичајне збирке: Недељко Зеленовић”. Матична библиотека, Источно Сарајево. Приступљено 31. 1. 2012.[мртва веза]
- ^ Милован Богавац, Удружење српских књижевника 1905-1945, издање УКС
- ^ а б в „Лауреат Предраг Гуго Лазаревић”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 4. 2011. Приступљено 29. 1. 2012.
- ^ „Миленку Стојичићу уручена годишња награда за најбољу књигу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012.
- ^ „Рајку Петрову Ноги награда „Ђуро Дамјановић“”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012.
- ^ „Миленку Стојичићу уручена годишња награда за најбољу књигу”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012.