Пређи на садржај

Фаулеров раствор

С Википедије, слободне енциклопедије

Фаулеров раствор (Liquor Potassii Arenitis, Kali Arsenicosum, Kali arseniatum) је медицински раствор који у себи садржи 1% калијум арсенита (KAsO2), који се користио на различите начине у последњих 500 година најчешће у лечењу канцера и псоријазе, али и као тоник.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Арсен (чији је назив изведен од грчке речи аrsenikon што значи моћан) и његова једињењања која садрже тешки метални елемент арсен, имају дугу историју добронамерне и злонамерне употребe од стране човека. Наиме арсен који је почев од 2000. године пре нове ере, као арсеник триоксид, добијен из отопљеног бакра, коришћен је вековима као лек али и као отров.[2]

Хипократ (460. до 377. п. н. е.) користио је аурипигмент (As2S3) и реалгар (As2S2) као есхаротик за спаљивање малигног ткива коже, и за спрелавање некрозе у усној дупљи.

Аристотел (384 до 322. п. н. е.) и Плиније Старији (23. до 79. година) такође су писали о лековитим својствима арсена.

Гален (130. до 200.) препоручио је пасту од арсена сулфид за лечење чирева.

Парацелзус (1493. до 1541) који је у великој мери користио елементарни арсен, правдајо је то у својим списима чињеницом...све супстанце су отрови... права доза разликује отров и лек... што је прикладна изјава за арсенике.[3]

Томас Фаулер (1736–1801) из Стафорда, Енглеска, први је предложио 1786. године да се као замена за тада патентирани лек, „кап без укуса аге“ користи ароматизовани раствора арсеник триоксида у лечењу повремене (интермитентне) грознице и периодичне главобоље.

Први значајан органоарсенски лек (атоксил или метиксен) синтетизовао је Пјер Антоан Бешан 1859. године хемијском реакцијом арсенске киселине са анилином.[4]

Од 1865. године Фаулерово раствор је постао један од лекова за лечење леукемије.[1][5] У деветнаестом веку овај раствор се испијао, удисао у обликун паре, убризгавао интрамускуларно и интравенозно или се давао у облику клистира. А како је овај раствор изазивао проширење капилара коже - користио се и као замена за модерно млеко и ружин тен. Раствор арсена је коришћен и за лечење акни изазваних јодидима и бромидима.[4]

Од 1905. године, неоргански арсени попут Фаулеровог раствора све мање су се користили јер се пажња окренула примени органским арсеницима, почевши од атоксила.[4] Додатна експериментисања о својствима арсена довела су Пола Ерлиха, оснивача хемотерапије, до открића салварсана 1910. године.[4]

Токомд Другог светског рата, Ернст АХ Фридхајм је у великој мери унапредио лечење трипаносомијазе мелааминофенил арсеником. До 1990-их, неки органоарсеници су коришћени за инфекције цревних паразита, али како су се испољили карциногени ефекти и сви лекови су повучени у САД, Европи и другим земљама.[4]

Године 2003. поново је уведен арсеник триоксид (Трисенокс) за лечење врло специфичних хематолошких малигнитета.[4]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Фаулеров раствор (1% калијум арсенит, KAsO2) коришћен је као тоник за анемију и реуматизам, лек за лечење псоријазе, екцематозних ерупција, херпетиформног дерматитиса, астме, колере и сифилиса.

Фаулеров раствор је је 1865. године, постао први хемотерапеутски агенс коришћен у лечењу леукемије (први пут описане 1845. године), јер је производио пролазно побољшање.

Када је утвржено да су једињења арсена изразито токсична и канцерогена—са нежељеним ефектима као што су цироза јетре, идиопатска портална хипертензија, рак мокраћне бешике и рак коже—Фаулеров раствор је престао да се користи.

Форкнер и Скот 1931. године у градској болници у Бостону, поново су почели да користе овај раствор за лечење хроничне мијелоидне леукемије, тако да су једињења арсен и зрачење остали третман избора за ову болест све док није уведен бусулфан 1953. године.[6]

Почетком 2001. године, америчка Управа за храну и лекове (ФДА) одобрила је лек арсеник триоксид за лечење акутне промијелоцитне леукемије,[7] и тиме се интересовање за примену арсена у лечењу вратило у медицинску праксу.[8]

Данас се арсен и даље користи у лечењу болести спавања (Афричке трипанозомијазе[9] паразитског обољење људи и животиња. Неке Индијке узимају лекове који садрже арсен током првог триместра трудноће, верујући да ће им арсен повећати шансу да роде сина.[10]

Помињање у литератури

[уреди | уреди извор]

Фаулеров раствор се појављује у неколико романа, као средство које коришћено за тровања или покушаје тровања; посебно у делима Тереза Дескејру (Франсоа Моријака) и Le Château des Bois-Noirs (Robert Margerit).

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Jolliffe, D. M. (1993). „A history of the use of arsenicals in man”. Journal of the Royal Society of Medicine. 86 (5): 287—289. PMC 1294007 Слободан приступ. PMID 8505753. doi:10.1177/014107689308600515. 
  2. ^ Mujeeb, M. (1953). „Indian Education: Retrospect and Prospect”. Pacific Affairs. 26 (3): 208—219. ISSN 0030-851X. JSTOR 2753285. doi:10.2307/2753285. 
  3. ^ Gorby MS (1988). „Arsenic poisoning (clinical conference)”. West J Med. 149: 308—15. 
  4. ^ а б в г д ђ Gibaud, Stéphane; Jaouen, Gérard (2010). „Arsenic-Based Drugs: From Fowler's Solution to Modern Anticancer Chemotherapy”. Medicinal Organometallic Chemistry. Topics in Organometallic Chemistry. 32. стр. 1—20. Bibcode:2010moc..book....1G. ISBN 978-3-642-13184-4. doi:10.1007/978-3-642-13185-1_1. 
  5. ^ Doyle, Derek (2009). „Notoriety to respectability: a short history of arsenic prior to its present day use in haematology”. British Journal of Haematology. 145 (3): 309—317. PMID 19298591. S2CID 6676910. doi:10.1111/j.1365-2141.2009.07623.x Слободан приступ. 
  6. ^ Sears, David A. (1988). „History of the Treatment of Chronic Myelocytic Leukemia”. The American Journal of the Medical Sciences. 296 (2): 85—86. ISSN 0002-9629. PMID 2456695. doi:10.1097/00000441-198808000-00001. 
  7. ^ Zhu, J.; Chen, Z.; V.; H. (2002). „How acute promyelocytic leukaemia revived arsenic”. Nature Reviews Cancer. 2 (9): 705—714. PMID 12209159. S2CID 2815389. doi:10.1038/nrc887. 
  8. ^ Chen, S. J.; Zhou, G. B.; Zhang, X. W.; Mao, J. H.; de Thé, H.; Chen, Z. (2011). „From an old remedy to a magic bullet: Molecular mechanisms underlying the therapeutic effects of arsenic in fighting leukemia”. Blood. 117 (24): 6425—6437. PMC 3123014 Слободан приступ. PMID 21422471. doi:10.1182/blood-2010-11-283598. 
  9. ^ WHO Media centre (2013). „Fact sheet N°259: Trypanosomiasis, Human African (sleeping sickness)”. 
  10. ^ Moog, Ferdinand P.; Karenberg, Axel (2002). „Toxicology in the Old Testament”. Adverse Drug Reactions and Toxicological Reviews. 21 (3): 151—156. ISSN 0964-198X. PMID 12298423. S2CID 2432434. doi:10.1007/bf03256190. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Ralph SJ (2008) Arsenic-based antineoplastic drugs and their mechanisms of action. Met Based Drugs 2008:260146
  • Li S, Luo X (2003) Compendium of materia medica. Foreign Languages Press, Beijing
  • Jackson R, Grainge JW (1975). „Arsenic and cancer”. Can Med Assoc J. 113: 396—401. 
  • Evens AM, Tallman MS, Gartenhaus RB (2004) The potential of arsenic trioxide in the treatment of malignant disease: past, present, and future. Leuk Res. 28: 891—900.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Lipscomb JD (1877) Improvement in remedy for fevers. US Patent 186,141
  • Ramsaur MH (1869) Improved medical compound. US Patent 92,209
  • Lentilius R (1684) Ephémérides des curieux de la nature. Dec. 11, an 3 - Obs. 46
  • Friceius M (1710) Cap 2. Tractus de Virtute Venenorum Medica
  • Frank J (1835) Encyclopédie des Sciences Médicales ou traité général méthodique et complet des diverses branches de l'art de guérir. Deuxième division, Médecine : pathologie médicale. Bureau de l'Encyclopédie, Paris
  • Fowler T (1786) Medical reports on the effects of arsenic in the cure of agues, remittent fevers and perodic headaches
  • Hunt T (1848). „Minimum fatal dose of arsenic”. Prov Med Surg J. 12: 445. 
  • Hunt T (1848) On Dr. „Castle's case of supposed poisoning by Fowler's solution”. Prov Med Surg J. 12: 391. 
  • Bouteille, B.; Oukem, O.; Bisser, S.; Dumas, M. (2003). „Treatment perspectives for human African trypanosomiasis”. Fundam Clin Pharmacol. 17 (2): 171—181. PMID 12667227. doi:10.1046/j.1472-8206.2003.00167.x. 
  • Steverding D (2008) The history of African trypanosomiasis. Parasit Vectors 1:3
  • Livingstone D (1858) Arsenic as a remedy for the tse tse bite. BMJ. 1: 360—361.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Manchester K (2001) Antoine Béchamp: père de la biologie. Oui ou non? Endeavour. 25: 68—73.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Béchamp A (1863) De l'action de la chaleur sur l'arséniate d'aniline et de la formation d'un anilide de l'acide arsénique. Compt Rend. 56: 1172—1175.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Thomas H (1905) Some experiments in the treatment of trypanosmiasis. BMJ. 1: 1140—1143.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Scherber G (1907) The atoxyl treatment of syphilis. Wien Klin Wochenschr. 20: 1165—1172.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Blumenthal F (1902) Über Metaarsensäureanilid (atoxyl). Med Woche 3:163
  • Ehrlich P, Bertheim A (1907) Über p-Aminophenylarsinsäure. Ber Dtsch Chem Ges. 40: 3292—3297.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Anonymous (1910). „Action of Atoxyl on Eyes”. Cal State J Med. 8: 384. 
  • Knopf H, Fabian R (1909) Further results of Atoxyl treatment. Berl Klin Wochenschr. 46: 99—101.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Jacobs WA, Heidelberger M (1919). „Aromatic arsenic compounds. The amides and alkylamides of N-arylglycine arsonic acids”. II J Am Chem Soc. 41: 1809—1821. 
  • Pearce L (1925) Tryparsamide treatment of African sleeping sickness. Science. 61: 90—92.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Pearce L (1921). „Treatment of human trypanosomiasis with tryparsamide (sodium salt of N-phenylglycineamide-p-arsonic acid)”. J Exp Me. 34 (1): 1—104. 
  • Hawking F (1941). „Drug resistance acquired during the treatment of sleeping sickness with tryparsamide and with Bayer 205”. Am J Trop Med. 21: 469—475. 
  • Friedheim EAH (1944). „Trypanocidal and spirochetocidal arsenicals derived from s-triazine”. J Am Chem Soc. 66: 1775—1778. 
  • Friedheim, E. A. H. (1944). „Trypanocidal and Spirochetocidal Arsenicals Derived from s-Triazine”. J Am Chem Soc. 66 (10): 1775—1778. doi:10.1021/ja01238a047. 
  • Doak G, Steinman H, Eagle H (1944). „Arsenoso compounds containing amide groups”. J Am Chem Soc. 66: 194—197. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фаулеров_раствор&oldid=28392456”