Фосил

Окамењено дрво створено перминерализацијом. Унутрашња структура и годови су очувани током процеса.

Фосил (лат. fossus, у дословном преводу „онај који је закопан“) је очувани остатак организма, његовог дела или трагова живота. Фосили дају податке о развоју органског света у прошлости, како се животна средина мењала кроз геолошку прошлост, о еволуцији и биогеографији живих бића. Фосили су много разноврснији него стене у којима се налазе и пружају више могућности за одређивање редоследа и старости догађаја у Земљиној кори. Фосили се најчешће сачувају у седиментним стенама, док се у метаморфним стенама јављају веома ретко. Фосиле и историју живота проучава наука палеонтологија кроз своје дисциплине.

Палеонтологија је проучавање фосила: њихове старости, начина формирања и еволуционог значаја. Узорци се обично сматрају фосилима ако су старији од 10.000 година. Најстарији фосили стари су око 3,48 милијарди година до 4,1 милијарде година. Запажање у 19. веку да су одређени фосили повезани са одређеним слојевима стена довело је до препознавања геолошке временске скале и релативне старости различитих фосила. Развој техника радиометријског датирања почетком 20. века омогућио је научницима да квантитативно измере апсолутну старост стена и фосила на којима се налазе.

Постоје многи процеси који доводе до фосилизације, укључујући перминерализацију, ливење и калупе, аутигену минерализацију, замену и рекристализацију, супресију, карбонизацију и биоимурацију.

Фосили се разликују по величини, од бактерија од 1 микрометра (1 µm) bacteria до диносауруса и дрвећа, дугачких неколико метара и тешких много тона. Фосил обично презервира само део покојног организма, обично онај део који је био делимично минерализован током живота, као што су кости и зуби кичмењака, или хитински или кречњачки егзоскелети бескичмењака. Фосили се такође могу састојати од трагова које је организам оставио за живота, попут трагова животиња или измета (копролити). Ове врсте фосила називају се фосилни трагови или ихнофосили, за разлику од телесних фосила. Неки фосили су биохемијски и називају се хемофосили или биопотписи.

Подела

Наутилоидни фосил.

Фосил Mesolimulus walchi

Фосили могу бити:

• „Прави фосили“, који се деле на:

1. карактеристичне фосиле - то су фосили који имају врло мало вертикално распрострањење, тј. веома брзу еволуцију. Они су ограничени на наслаге таложене у једном краћем геолошком раздобљу, а имају велико географско распрострањење.
2. перзистентне фосиле - фосили који имају веома велико вертикално распрострањење, тј. веома спору еволуцију, тако да на основу њих није могућа одредба старости седимената који их садрже.
3. фацијалне фосиле - то су фосили који карактеришу једну одређену средину. Они су уско ограничених еколошких својстава и њихов налазак у једном слоју је добар индикатор некадашње животне средине. Најтипичнији пример фацијалних фосила су спрудотворни корали. На основу њих изводи се закључак да је седимент настао под следећим условима: топло море, мала дубина, много светла, велика количина кисеоника и чиста вода нормалног салинитета.

• Субфосили - то су фосили из историјског доба, који нису прошли цео пут фосилизације.

Минерал пиролузит

• Псеудофосили - то су творевине неорганског порекла, које подсећају на неку биљку. Обично је то дендритични агрегат минерала пиролузита.

• Трагови живота, који се деле на:

1. трагове кретања
2. трагове храњења (трагови по седименту, убадање и бушење седимената, трагови боравка, копролити).

• „Живи фосили“ - то су представници врста који су и даље живи, а који су настали у даљој геолошкој прошлости, који живе на малим и изолованим местима, и нису битно еволуирали од настанка.

Галерија

• 
  Фосили у Долини китова, Египат
• 
  Фосил Пантодонта, Канада
• 
  Колекција фосила
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Фосил рибе,Музеј Херцеговине, Требиње
• 
  Фосил биљке,Музеј Херцеговине, Требиње

Литература

• "Grand Canyon cliff collapse reveals 313 million-year-old fossil footprints" 21 Aug 2020, CNN
• "Hints of fossil DNA discovered in dinosaur skull" by Michael Greshko, 3 Mar 2020, National Geographic
• "Fossils for Kids | Learn all about how fossils are formed, the types of fossils and more!" Video (2:23), 27 Jan 2020, Clarendon Learning
• "Fossil & their formation" Video (9:55), 15 Nov 2019, Khan Academy
• "How are dinosaur fossils formed? by Lisa Hendry, Natural History Museum, London
• "Fossils 101" Video (4:27), 22 Aug 2019, National Geographic
• "How to Spot the Fossils Hiding in Plain Sight" by Jessica Leigh Hester, 23 Feb 2018, Atlas Obscura
• "It's extremely hard to become a fossil" Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2009), by Olivia Judson, 30 Dec 2008, The New York Times
• "Bones Are Not the Only Fossils" Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2009), by Olivia Judson, 4 Mar 2008, The New York Times
• Bromley, R.G., 1970. Borings as trace fossils and Entobia cretacea Portlock as an example, p. 49-90. In: Crimes, T.P. and Harper, J.C. (eds.), Trace Fossils. Geological Journal Special Issue 3.
• Bromley, R.G., 2004. A stratigraphy of marine bioerosion. In: The application of ichnology to palaeoenvironmental and stratigraphic analysis. (Ed. D. McIlroy), Geological Society of London, Special Publications 228:455-481.
• Palmer, T.J., 1982. Cambrian to Cretaceous changes in hardground communities. Lethaia 15:309-323.
• Seilacher, Adolf (2007). Trace Fossil Analysis. Springer-Verlag. 226 p. ISBN 9783540472254. 
• Vinn, O.; Wilson, M.A. (2010). „Occurrence of giant borings of Osprioneides kampto in the lower Silurian (Sheinwoodian) stromatoporoids of Saaremaa, Estonia”. Ichnos. 17 (3): 166—171. S2CID 128990588. doi:10.1080/10420940.2010.502478. Приступљено 2014-01-10. 
• Wilson, M.A., 1986. Coelobites and spatial refuges in a Lower Cretaceous cobble-dwelling hardground fauna. Palaeontology 29:691-703.
• Wilson, M.A. and Palmer, T.J., 2006. Patterns and processes in the Ordovician Bioerosion Revolution. Ichnos 13: 109-112.[1]
• Yochelson, E.L. and Fedonkin, M.A., 1993. Paleobiology of Climactichnites, and Enigmatic Late Cambrian Fossil. Smithsonian Contributions to Paleobiology 74:1-74.
• Andrews, Henry N., Jr. (1967) [Originally published 1961]. Studies in Paleobotany. Chapter on palynology by Charles J. Felix (Reprint изд.). New York: John Wiley & Sons. LCCN 61006768. OCLC 12877482. 
• Benton, Michael J. (1997). Vertebrate Palaeontology (2nd изд.). London: Chapman & Hall. ISBN 978-0-412-73810-4. OCLC 37378512. 
• Browne, Janet (2003) [Originally published 2002]. Charles Darwin: The Power of Place. 2. London: Jonathan Cape. ISBN 978-0-7126-6837-8. OCLC 806284755. 
• Castro, Peter; Huber, Michael E. (2003). Marine Biology. Original art work by William Ober and Claire Garrison (4th изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-029421-9. LCCN 2002190248. OCLC 49259996. 
• Chapleau, François; Amaoka, Kunio (1998). „Flatfishes”. Ур.: Paxton, John R.; Eschmeyer, William M. Encyclopedia of Fishes. Illustrations by David Kirshner (2nd изд.). San Diego, CA: Academic Press. ISBN 978-0-12-547665-2. LCCN 98088228. OCLC 39641701. 
• Darwin, Charles (1859). On the Origin of Species by Means of Natural Selection, or the Preservation of Favoured Races in the Struggle for Life (1st изд.). London: John Murray. LCCN 06017473. OCLC 741260650.  The book is available from The Complete Work of Charles Darwin Online. Retrieved 2015-05-13.
• Donovan, Stephen K.; Paul, Christopher R. C., ур. (1998). The Adequacy of the Fossil Record. Chichester; New York: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-471-96988-4. LCCN 98010110. OCLC 38281286. 
• Eldredge, Niles; Gould, Stephen Jay (1972). „Punctuated equilibria: an alternative to phyletic gradualism”. Ур.: Schopf, Thomas J. M. Models in Paleobiology. San Francisco, CA: Freeman, Cooper. ISBN 978-0-87735-325-6. LCCN 72078387. OCLC 572084. 
• Freeman, Scott; Herron, Jon C. (2004). Evolutionary Analysis (3rd изд.). Upper Saddle River, NJ: Pearson Education. ISBN 978-0-13-101859-4. LCCN 2003054833. OCLC 52386174. 
• Gingerich, Philip D.; Russell, Donald E. (1981). Pakicetus inachus, a New Archaeocete (Mammalia, Cetacea) From the Early-Middle Eocene Kuldana Formation of Kohat (Pakistan) (PDF) (Research report). Contributions from the Museum of Paleontology. 25. Ann Arbor, MI: Museum of Paleontology, University of Michigan. стр. 235—246. ISSN 0097-3556. LCCN 82621252. OCLC 8263404. 
• Gould, Stephen Jay (1980). The Panda's Thumb: More Reflections in Natural History (1st изд.). New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-01380-1. LCCN 80015952. OCLC 6331415. 
• Haeckel, Ernst (2011) [Originally published 1912; London: Watts & Co.]. The Evolution of Man. 1. Translated from the German by Joseph McCabe (5th enlarged изд.). Hamburg, Germany: Tredition Classics. ISBN 978-3-8424-6302-8. OCLC 830523724. 
• Lamarck, Jean-Baptiste (1815—1822). Histoire naturelle des animaux sans vertèbres (на језику: француски). Paris: Verdière. LCCN 07018340. OCLC 5269931. 
• Lovejoy, Arthur O. (1936). The Great Chain of Being: A Study of the History of an Idea. William James Lectures, 1933. Cambridge, MA: Harvard University Press. LCCN 36014264. OCLC 192226. 
• Leche, V. (1904). „Archæopteryx”. Ур.: Meijer, Bernhard. Nordisk familjebok (на језику: шведски) (New, revised and richly illustrated изд.). Stockholm: Nordisk familjeboks förlags aktiebolag. LCCN 15023737. OCLC 23562281. 
• Prothero, Donald R. (2007). Evolution: What the Fossils Say and Why it Matters. Original illustrations by Carl Buell. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-13962-5. LCCN 2007028804. OCLC 154711166. 
• Reader, John (2011). Missing Links: In Search of Human Origins. Foreword by Andrew Hill (Enlarged and updated изд.). Oxford; New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927685-1. LCCN 2011934689. OCLC 707267298. 
• Shubin, Neil (2008). Your Inner Fish: A Journey into the 3.5-Billion-Year History of the Human Body. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-375-42447-2. LCCN 2007024699. OCLC 144598195. 
• Swisher, Carl C., III; Curtis, Garniss H.; Lewin, Roger (2001) [Originally published 2000]. Java Man: How Two Geologists Changed Our Understanding of Human Evolution. Chicago, IL: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-78734-3. LCCN 2001037337. OCLC 48066180. 
• Wellnhofer, Peter (2004). „The Plumage of Archaeopteryx: Feathers of a Dinosaur?”. Ур.: Currie, Philip J.; Koppelhus, Eva B.; Shugar, Martin A.; et al. Feathered Dragons: Studies on the Transition from Dinosaurs to Birds. Life of the Past. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-34373-4. LCCN 2003019035. OCLC 52942941. 
• Wellnhofer, Peter (2009). Archaeopteryx: The Icon of Evolution. Translated by Frank Haase; foreword by Luis M. Chiappe (Revised English edition of the 1st German изд.). München: Verlag Dr. Friedrich Pfeil. ISBN 978-3-89937-108-6. OCLC 501736379. 

Спољашње везе

• Fossils on In Our Time at the BBC. (listen now)
• The Virtual Fossil Museum throughout Time and Evolution
• Paleoportal, geology and fossils of the United States Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2009)
• The Fossil Record, a complete listing of the families, orders, class and phyla found in the fossil record
• Paleontology на сајту Curlie (језик: енглески)
•  Ernest Ingersoll (1920). „Fossils”. Encyclopedia Americana. 
•  „Fossil”. New International Encyclopedia. 1905. 
• Lloyd, Robin (11. 2. 2009). „Fossils Reveal Truth About Darwin's Theory”. LiveScience. Ogden UT: Purch. Приступљено 2015-05-19. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Hunt, Kathleen (17. 3. 1997). „Transitional Vertebrate Fossils FAQ”. TalkOrigins Archive. Houston, TX: The TalkOrigins Foundation, Inc. Приступљено 2015-05-19. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Tiktaalik roseae”. Chicago, IL: University of Chicago. Архивирано из оригинала 12. 11. 2011. г. Приступљено 2015-05-19. 
• „Whales Tohorā”. Wellington, New Zealand: Museum of New Zealand Te Papa Tongarewa. Приступљено 2015-05-19. 
• Hutchinson, John R. (22. 1. 1998). „Are Birds Really Dinosaurs?”. DinoBuzz. Berkeley, CA: University of California Museum of Paleontology. Приступљено 2015-05-19. CS1 одржавање: Формат датума (веза)