Пређи на садржај

Херпетиформни дерматитис

С Википедије, слободне енциклопедије
Херпетиформни дерматитис
СинонимиDuhring's disease[1][2]
Карактеристичан осим код херпетиформног дерматитиса
Специјалностидерматологија

Херпетиформни дерматитис (Dermatitis herpetiformis (DH)) је хронична рекурентна болест из групе поремећаја изазваних уносом и преосетљивошћу на глутен.[3] Њена главна клиничка манифестација је појава папуловезикуларне оспе са пратећим сврабом.[4] Златни стандард за дијагнозу болести је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија.[5] Примарни начин лечења је безглутенска дијета.

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Херпетиформни дерматитис је ретка болест од које болују углавном млађе одрасле особе. Болест је учесталија код мушкараца у у односу на жене, са мушко : женским односом 1,5 — 1.9 : 1.[3]

Као и код целијакије, и код болесника с херпетиформним дерматитисом уочена је висока преваленција HLA-DQ2 (90%) и HLA-DQ8 (5%) хаплотипова.[6][7][8]

Хипотеза унакрсне реактивности одговорне за почетак херпетиформног дерматитиса код људи са целијакијом

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]
Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику еритематозних папула и уртикаријалних плакова

Клиничком сликом доминирају кожне промене у облику:[9][10][3]

  • Еритематозних папула и уртикаријалних плакова, који су груписани у везикуле и напете мехурићи с центрифугалним растом, серознога или хеморагијског садржаја, са симетричном дистрибуцијом.
  • Снажног осећаја жарења и сврбежа.
  • Огољених подручја егзулцерисане коже и круста, које настају након пуцања була
  • Хипопигментације или хиперпигментације, коже на местима након повлачња круста.[11]

Променама су најчешће захваћене екстензорне регије тела: предњи део бедара, колена, лактови, задњица и сакрална регија, с тим да подручје рамена, лопатице и скалпа такође може бити захваћено.[12]

Иако само 10% пацијената има тегобе од стране дигестивног система, оштећење слузокоже танкога црева може се дијагностиковати код 65 — 75% болесника.[13] Чак се и у пацијената с привидно нормалним налазом биопсије могу наћи суптилне промене слузокоже попут повећаног броја интраепителних лимфоцита које иду у прилог глутенској преосјетљивости. Ови пацијенти по правилу имају позитивну CD-специфичну серологију, а такође су под повећаним ризиком за настанак компликација повезаних с целијакијом попут аутоимуних болести, анемије, остеопорозе и сл.[8]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]
Дијагноза се најпоузаније поставља имунофлуоресценцијом коже на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита

Дијагноза се најпоузаније поставља на основу налаза карактеристичних ИгА зрнастих депозита на врху дермалне папиле у подручју субламине денсе базалне мембране, а присутни су и у болесној и у здравој кожи.[14][15][12]

Златни стандард за дијагнозу ДХ је директна имунофлуоресценција коже у околини лезија. Анти-тТг се користе за дијагнозу, али и за процену пацијентовог поштовања безглутенске исхране и за процену оштећења цревне слузокоже.[16] Откривена су антитела против епидермалне трансглутаминазе (анти-еТг), ензима за који се сматра да је главни аутоантиген код ДХ јер има 64%-тну хомологност с ткивном трансглутаминазом. Поједини аутоори сматрају да је 20% анти-тТг негативних пацијената по својој суштини анти-еТг позитивно.[5][15]

Микрографија дерматитиса херпетиформиса: субепидермални везикули, са микроапцесом папиларних неутрофила, са неутрофилним, еозинофилним и лимфоцитним инфилтратима у површинском дермису.

Како је ова болест кожна манифестација целијакије, доказану дијагнозу ДХ-а би требало узети као индиректан доказ оштећења слузокоже и сматрати да није потребна дуоденална биопсија.[17]

Терапија

[уреди | уреди извор]
Дијета

Болесницима са постављаном дијагнозом херпетиформним дерматитисом саветује се безглутенска исхран, чак и када није доказана ентеропатија, с обзиром на то да се ради о оспи која је осјетљив на глутен. тиме се избегавају могуће компликације.[18] Избегавање уноса глутенских производа током исхране смањује се осећај жарења и печења везико-еритематозних папула, и тиме доводи до побољшања патохистолошког налаза, који се утврђује биопсијом дуоденума.[5]

Симптоматска терапија

За симптоматско лечење сврбежа и регресију кожних промена може се прописати дапсон, али при његовој примени треба узети у обзир тешке нуспојаве попут хемолитичке анемије, агранулоцитозе, метхемоглобинемије и периферне неуропатије.[19]

Важно је напоменути да фармакотерапија нема резултата на ентеропатију, већ се опоравак слузокоже танкога црева може постићи само увођењем безглутенске исхране.[4]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Fitzpatrick's Dermatology in General Medicine (6th изд.). McGraw-Hill. 2003. ISBN 978-0-07-138076-8. .
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  3. ^ а б в „Dermatitis herpetiformis | DermNet NZ”. dermnetnz.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  4. ^ а б Clarindo, M. V.; Possebon, A. T.; Soligo, E. M.; Uyeda, H.; Ruaro, R. T.; Empinotti, J. C. (2014). „Dermatitis herpetiformis: Pathophysiology, clinical presentation, diagnosis and treatment”. An Bras Dermatol. 89 (6): 865—75. PMC 4230654 Слободан приступ. PMID 25387490. doi:10.1590/abd1806-4841.20142966. ; quiz 876-7.
  5. ^ а б в „Dermatitis Herpetiformis”. Celiac Disease Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  6. ^ Al-Toma, Abdulbaqi; Volta, Umberto; Auricchio, Renata; Castillejo, Gemma; Sanders, David S.; Cellier, Christophe; Mulder, Chris J.; Lundin, Knut E A. (2019). „European Society for the Study of Coeliac Disease (ESsCD) guideline for coeliac disease and other gluten‐related disorders”. United European Gastroenterology Journal. 7 (5): 583—613. PMC 6545713 Слободан приступ. PMID 31210940. doi:10.1177/2050640619844125. .
  7. ^ Paek, S. Y.; Steinberg, S. M.; Katz, S. I. (2011). „Remission in dermatitis herpetiformis: A cohort study”. Archives of Dermatology. 147 (3): 301—305. PMC 6953381 Слободан приступ. PMID 21079050. doi:10.1001/archdermatol.2010.336. .
  8. ^ а б Sapone, Anna; Bai, Julio C.; Ciacci, Carolina; Dolinsek, Jernej; Green, Peter HR; Hadjivassiliou, Marios; Kaukinen, Katri; Rostami, Kamran; Sanders, David S.; Schumann, Michael; Ullrich, Reiner; Villalta, Danilo; Volta, Umberto; Catassi, Carlo; Fasano, Alessio (2012). „Spectrum of gluten-related disorders: Consensus on new nomenclature and classification”. BMC Medicine. 10: 13. PMC 3292448 Слободан приступ. PMID 22313950. doi:10.1186/1741-7015-10-13 Слободан приступ. .
  9. ^ „Dermatitis Herpetiformis (DH): Definition, Causes & Treatment”. Cleveland Clinic. Приступљено 2021-02-04. 
  10. ^ Alonso-Llamazares, J.; Gibson, L. E.; Rogers Rs, 3rd (2007). „Clinical, pathologic, and immunopathologic features of dermatitis herpetiformis: Review of the Mayo Clinic experience”. International Journal of Dermatology. 46 (9): 910—919. PMID 17822491. S2CID 22889775. doi:10.1111/j.1365-4632.2007.03214.x. .
  11. ^ Bolotin, D.; Petronic-Rosic, V. (2011). „Dermatitis herpetiformis. Part II. Diagnosis, management, and prognosis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 64 (6): 1027—1033. PMID 21571168. doi:10.1016/j.jaad.2010.09.776. .
  12. ^ а б Mendes, Fernanda Berti Rocha; Hissa-Elian, Adaucto; Abreu, Marilda Aparecida Milanez Morgado de; Gonçalves, Virgínica Scaff (2013). „Review: Dermatitis herpetiformis”. Anais Brasileiros de Dermatologia. 88 (4): 594—599. PMC 3760935 Слободан приступ. PMID 24068131. doi:10.1590/abd1806-4841.20131775. .
  13. ^ „Do I Have Eczema? Does It Normally Blister?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  14. ^ „Dermatitis Herpetiformis - Dermatologic Disorders”. Merck Manuals Professional Edition (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-04. 
  15. ^ а б Jaskowski, Troy D.; Hamblin, Tracy; Wilson, Andrew R.; Hill, Harry R.; Book, Linda S.; Meyer, Laurence J.; Zone, John J.; Hull, Christopher M. (2009). „IgA Anti-Epidermal Transglutaminase Antibodies in Dermatitis Herpetiformis and Pediatric Celiac Disease”. Journal of Investigative Dermatology. 129 (11): 2728—2730. PMID 19516268. doi:10.1038/jid.2009.142. .
  16. ^ Rose, C.; Armbruster, F. P.; Ruppert, J.; Igl, B. W.; Zillikens, D.; Shimanovich, I. (2009). „Autoantibodies against epidermal transglutaminase are a sensitive diagnostic marker in patients with dermatitis herpetiformis on a normal or gluten-free diet”. Journal of the American Academy of Dermatology. 61 (1): 39—43. PMID 19344979. doi:10.1016/j.jaad.2008.12.037. .
  17. ^ Caproni, M.; Antiga, E.; Melani, L.; Fabbri, P. (2009). „Guidelines for the diagnosis and treatment of dermatitis herpetiformis”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 23 (6): 633—638. PMID 19470076. S2CID 7906559. doi:10.1111/j.1468-3083.2009.03188.x. .
  18. ^ „Dermatitis herpetiformis Duhring”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2021-02-04. 
  19. ^ Reunala, Timo; Salmi, Teea T.; Hervonen, Kaisa; Kaukinen, Katri; Collin, Pekka (2018). „Dermatitis Herpetiformis: A Common Extraintestinal Manifestation of Coeliac Disease”. Nutrients (на језику: енглески). 10 (5): 602. PMC 5986482 Слободан приступ. PMID 29757210. doi:10.3390/nu10050602 Слободан приступ. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херпетиформни_дерматитис&oldid=28348341”