Црква Светог пророка Илије у Пурачићу
Црква Светог пророка Илије | |
---|---|
Основни подаци | |
Статус | отворен |
Тип | црква |
Јурисдикција | Српска православна црква |
Епархија | Епархија зворничко-тузланска |
Оснивање | 1903. |
Посвећен | Светом Илији |
Архитектура | |
Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
Локација | |
Место | Пурачић, Лукавац |
Држава | Босна и Херцеговина |
Координате | 44° 32′ 35.37″ N 18° 28′ 37.93″ E / 44.5431583° С; 18.4772028° И |
Црква Светог пророка Илије је српска православна црква која се налази у Пурачићи, општина Лукавац, а припада Епархији зворничко-тузланској.
Изграђена је 1903. године, а заједно са оконостасом са 14 икона на платну, црквеним троном, огњеним колима, дрвеним крстом, композицијом Светог Саве и иконом Илијиног уласка на небо проглашена је за Национални споменик Босне и Херцеговине.
Опис
[уреди | уреди извор]Припада типу једнобродних цркава са звоником, зиданих ситном циглом - опеком. Има правоугаону основу димензија 18,80 м х 11,70 м. У осовини цркве, која је оријентисана у правцу исток - запад, са западне стране, налазе се звоник и апсида тако да укупне димензије цркве износе 25,70 м х 11,70 м.[1] Висина до врха двоводног крова износи 12,20 м, а висина темена звоника износи 18,50 м.[2]
Олтарски простор са часном трпезом подељен је од наоса великим иконостасом направљеним од дрвета са сликама које су рађене уљем на платну. Укупне димензије иконостаса износе 5,60 х 4 м.[2] У вертикалном ишчитавању, иконостас је подељен на три целине. Средишњи део нешто је виши у односу на друга два. Са друге стране, хоризонтално ишчитавање целина иконостаса омогућава сагледавање јединственог иконографског обрасца карактеристичног за православну цркву.[2][1]
Историјат
[уреди | уреди извор]Прва дрвена православна црква у Пурачићу саграђена је 1881. године. Године 1895. започела је градња нове цркве на приступачнијем равничарском делу Пурачића, испод Чаршије према реци Спречи.[2] Завршена је 1903. године.[1] У време ратова била је делимично оштећивана, али је задржала изворну аутохтоност.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Pravoslavna crkva Puračić”. kons.gov.ba. Приступљено 12. 3. 2021.[мртва веза]
- ^ а б в г д „Crkva sv. Ilije u Puračiću”. kons.gov.ba. Архивирано из оригинала 29. 11. 2021. г. Приступљено 13. 7. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Љиљана Шево, Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године, Библиотека Баштина Бања Лука, Бања Лука, 249.