Викторијино језеро — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 1° 04′ 00″ Ј; 32° 52′ 00″ И / 1.066667° Ј; 32.866667° И / -1.066667; 32.866667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
.
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Језеро|центар|
{{Језеро|центар|
|име=Викторијино језеро<br />Укереве
|име=Викторијино језеро<br />Укереве
Ред 10: Ред 9:
| највећа_дубина =81-85
| највећа_дубина =81-85
| просечна_дубина =
| просечна_дубина =
| висина=1.134<ref>[http://dahiti.dgfi.tum.de/en/2/ ''Database for Hydrological Time Series of Inland Waters (DAHITI) - Victoria, Lake''], retrieved 20 April 2017.</ref>
|висина=1.134
|ширина=275
| ширина=275
|дужина=320
| дужина=320
|врста=природно, проточно
| врста=природно, проточно
| притоке =
| притоке =
| отоке =
| отоке =
| области =
| области =
|државе={{УГА}},<br />{{КЕН}},<br />{{ТАН}}
| државе={{УГА}},<br />{{КЕН}},<br />{{ТАН}}
| map = Uganda
| map = Uganda
| lat = -1.066667
| lat = -1.066667
| long = 32.866667
| long = 32.866667
}}
}}
⚫
[[Датотека:Lake Victoria composite satellite photo.jpg|мини|250п|десно|"Викторијино језеро, сателитски снимак."]]
Језеро '''Укереве''' или '''Викторијино језеро''' је једно од афричких [[Велика језера (Африка)|Великих језера]].
{{рут}}
'''Викторијино језеро''' или '''Укереве''' (''{{lang|luo|Nam Lolwe}}'' у [[Луо језици|луо језику]]; ''{{lang|lg|Nalubaale}}'' u [[Луганда језик|лугандском]]; ''{{lang|rw|Nyanza}}'' у [[Руандски језик |руандском]] и неким [[Банту језици|бантуанским језицима]])<ref name="WDL1">{{cite web |title=The Victoria Nyanza. The Land, the Races and their Customs, with Specimens of Some of the Dialects |url=http://www.wdl.org/en/item/2557 |publisher=[[World Digital Library]] |accessdate=18 February 2013 }}</ref> једно је од афричких [[Велика језера (Африка)|Великих језера]]. Језеро је именовао по [[Викторија Хановерска |краљици Викторији]] истраживач [[John Hanning Speke |Џон Ханинг Спик]], први [[Уједињено Краљевство |британац]] који је га је документовао. Спик је то остварио 1858. године, док је био на експедицији са [[Richard Francis Burton |Ричардом Франсисом Бертоном]] чији је циљ било откривање [[Река Нил|извора реке Нил]].<ref>{{cite web |title=How feud wrecked the reputation of explorer who discovered Nile's source |url=https://www.theguardian.com/books/2011/sep/11/burton-speke-african-exploration-nile |work=[[The Observer]] |accessdate=29 December 2013 |author=Dalya Alberge |date=11 September 2011 }}</ref><ref>{{cite book |last=Moorehead |first=Alan |title=The White Nile |year=1960 |publisher=Harper & Row |isbn=0-06-095639-9 |chapter=Part One: Chapters 1–7 }}</ref>


Са површином од 68.800 km² Викторијино језеро је највеће [[језеро]] на [[Африка|афричком континенту]], највеће тропско језеро на свету те друго највеће слатководно језеро на свету (после северноамеричког [[Горње језеро|Горњег језера]]). Будући да је релативно плитко (највећа дубина 85 -{m}-), Викторијино језеро се води као седмо највеће слатководно језеро по запремини (2.760 кубних километара). Највећа дужина језера је 320 -{km}-, а највећа ширина око 275 -{km}-. Главна притока језера је [[Кигара]], а највећа отока [[Бели Нил]]. Језеро лежи на висоравни између западног и источног крака долине [[Велика раседна долина|Велики Рифт]] (надморска висина 1.134 -{m}-) и припада [[Танзанија|Танзанији]], [[Уганда|Уганди]] и [[Кенија|Кенији]].
Са површином од 68.800 km²<ref name="Fishery"/><ref>{{Cite journal | title=Fishnet, Lake Victoria, Vector Polygon, 2015 - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets |publisher= LakeVicFish Dataverse | url=https://dataverse.harvard.edu/citation?persistentId=doi:10.7910/DVN/LRSHEF | doi= }}</ref> Викторијино језеро је највеће [[језеро]] на [[Африка|афричком континенту]], највеће [[тропи |тропско]] језеро на свету,<ref>{{cite web | url=http://www.eoearth.org/view/article/154134/ | title=Lake Victoria | author=Peter Saundry}}</ref> те друго највеће слатководно језеро на свету (после северноамеричког [[Горње језеро|Горњег језера]]).<ref>{{cite web | url=http://www.britannica.com/place/Lake-Victoria | title=Lake Victoria | work=Encyclopædia Britannica}}</ref> Будући да је релативно плитко (највећа дубина 85 -{m}-), Викторијино језеро се води као девето највеће слатководно језеро по запремини (2.760 кубних километара).<ref name=Holtzman>{{cite book | chapter=Role of apatite weathering in the eutrophication of Lake Victoria | author1=Holtzman J. | author2=Lehman J. T. | pages=89–98 | doi=10.1007/978-94-017-1437-2_7 | title=Environmental Change and Response in East African Lakes | editor=John T. Lehman | publisher=Springer Netherlands | isbn=978-94-017-1437-2 | year=1998}}</ref> Највећа дужина језера је 320 -{km}-, а највећа ширина око 275 -{km}-. Главна притока језера је [[Кигара]], а највећа отока [[Бели Нил]]. Језеро лежи на висоравни између западног и источног крака долине [[Велика раседна долина|Велики Рифт]] (надморска висина 1.134 -{m}-) и припада [[Танзанија|Танзанији]], [[Уганда|Уганди]] и [[Кенија|Кенији]].


Јазеро је, заједно са Белим Нилом, главни извор [[хидроенергија|хидроенергије]] за електрификацију Уганде ([[ХЕ Овен Фолс]]).
Јазеро је, заједно са Белим Нилом, главни извор [[хидроенергија|хидроенергије]] за електрификацију Уганде ([[ХЕ Овен Фолс]]). На обали језера леже пристаништа [[Ентебе]], [[Мванза]], [[Кисуму]] и др. Развијен бродски саобраћај и риболов. У језеру има преко 3.000 острва од којих су многа насељена. Најпознатија су [[Сесе острва]] у Уганди, на северозападном делу језера, популарно туристичко одредиште.


Lake Victoria receives its water primarily from direct rainfall and thousands of small [[stream]]s. The [[Kagera River]] is the largest river flowing into this lake, with its [[river delta|mouth]] on the lake's western shore. Lake Victoria is drained solely by the [[Nile|Nile River]] near Jinja, Uganda, on the lake's northern shore.<ref name="Fishery">{{cite book | title=Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Issue 18, Volume 1 | year=1990 | publisher=[[Food and Agriculture Organization]], [[United Nations]] | isbn=92-5-102983-0 | page=291 | url=https://books.google.com/books?id=WLZRxM9vfXoC&pg=PA291 | last1=vanden Bossche | first1=J. P. | last2=Bernacsek | first2=G. M. | accessdate=4 January 2016}}</ref>
На обали језера леже пристаништа [[Ентебе]], [[Мванза]], [[Кисуму]] и др. Развијен бродски саобраћај и риболов.


Lake Victoria occupies a shallow [[Depression (geology)|depression]] in Africa. The lake has a maximum depth of {{convert|84|m|ft}} and an average depth of {{convert|40|m|ft}}.<ref name="UNEP99">United Nations, ''Development and Harmonisation of Environmental Laws Volume 1: Report on the Legal and Institutional Issues in the Lake Victoria Basin'', United Nations, 1999, page 17</ref> Its [[drainage basin|catchment area]] covers {{convert|184000|km2|sqmi}}. The lake has a shoreline of {{convert|7142|km|mi}} when digitized at the 1:25,000 level,<ref>{{Cite journal | title=Shoreline, Lake Victoria, vector line, ~2015 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets | url=https://dataverse.harvard.edu/citation?persistentId=doi:10.7910/DVN/5Y5IVF | doi= }}</ref> with islands constituting 3.7 percent of this length,<ref name="Hickling61">{{cite book | author=C. F. Hickling | year=1961 | title=Tropical Inland Fisheries | location=London | publisher=[[Longmans]]}}</ref> and is divided among three countries: [[Kenya]] (6 percent or {{convert|4,100|km2|sqmi|disp=or}}), [[Uganda]] (45 percent or {{convert|31,000|km2|sqmi|disp=or}}), and [[Tanzania]] (49 percent or {{convert|33,700|km2|sqmi|disp=or}}).<ref>J. Prado, R. J. Beare, J. Siwo Mbuga & L. E. Oluka, 1991. A catalogue of fishing methods and gear used in Lake Victoria. UNDP/FAO Regional Project for Inland Fisheries Development (IFIP), FAO RAF/87/099-TD/19/91 (En). Rome, Food and Agricultural Organization.</ref>
У језеру има преко 3.000 острва од којих су многа насељена. Најпознатија су [[Сесе острва]] у Уганди, на северозападном делу језера, популарно туристичко одредиште.


== Геологија ==
Језеро је [[1858]]. године пронашао [[Уједињено Краљевство|енглески]] истраживач [[Џон Ханинг Спик]] назвао га по британској краљици Викторији; првобитни назив језера био је ''Укереве''.


Geologically, Lake Victoria is relatively young – about 400,000 years old – and it formed when westward-flowing rivers were dammed by an upthrown crustal block.<ref name="Reader">{{cite book | author=John Reader | year=2001 | title=Africa | location=Washington, D. C. | publisher=[[National Geographic Society]] | isbn=0-7922-7681-7 | pages=227–228}}</ref> During its geological history, Lake Victoria went through changes ranging from its present shallow depression, through to what may have been a series of much smaller lakes.<ref name="Hickling61"/> [[core sample|Geological core]]s taken from its bottom show Lake Victoria has dried up completely at least three times since it formed.<ref name="Reader"/> These drying cycles are probably related to [[Quaternary glaciation|past ice ages]], which were times when [[precipitation (meteorology)|precipitation]] declined globally.<ref name="Reader"/> Lake Victoria last dried out about 17,300 years ago, and it refilled 14,700 years ago.<ref name=Verheyen2003>Verheyen, Salzburger, Snoeks, and Meyer (2003). Origin of the Superflock of Cichlid Fishes from Lake Victoria, East Africa. Science 300: 325—329.</ref>


== Хидрологија и лимнологија ==
⚫
[[Слика:Lake Victoria composite satellite photo.jpg|мини|лево|"Викторијино језеро, сателитски

снимак."]]
Lake Victoria receives 80 percent of its water from direct rainfall.<ref name="Hickling61"/> Average evaporation on the lake is between {{convert|2.0| and |2.2|m|ft}} per year, almost double the precipitation of [[riparian]] areas.<ref>{{cite book | editor=S. H. Ominde | year=1971 | title=Studies in East African Geography and Development | author=Simeon H. Ominde | chapter=Rural economy in West Kenya | publisher=Heinemann Educational Books Ltd. | location=London | pages=207–229 | url=https://books.google.com/books?id=WgamvCA98usC&pg=PA220 | isbn=0-520-02073-1}}</ref> In the Kenya sector, the main influent rivers are the [[Sio River|Sio]], [[Nzoia]], [[Yala River|Yala]], [[Nyando River|Nyando]], [[Sondu Miriu]], [[Mogusi]], and [[Migori]]. Combined, these rivers contribute far more water to the lake than does the largest single river entering the lake from the west, the Kagera River.<ref>{{cite journal | author=P. J. P. Whitehead | year=1959 | title=The river fisheries of Kenya 1: Nyanza Province | journal=East African Agricultural and Forestry Journal | volume=24 | issue=4 | pages=274–278}}</ref>

[[Датотека:Rift.svg|thumb|десно|250п|Језеро Викторија и [[Велика раседна долина]]]]

The only outflow from Lake Victoria is the Nile River, which exits the lake near Jinja, Uganda. In terms of contributed water, this makes Lake Victoria the principal source of the longest branch of the Nile. However, the most distal source of the Nile Basin, and therefore the ultimate [[Nile#Sources|source of the Nile]], is more often considered to be one of the tributary rivers of the Kagera River (the exact tributary remains undetermined), and which originates in either [[Rwanda]] or [[Burundi]]. The uppermost section of the Nile is generally known as the Victoria Nile until it reaches [[Lake Albert (Africa)|Lake Albert]]. Although it is a part of the same river system known as the [[White Nile]] and is occasionally referred to as such, strictly speaking this name does not apply until after the river crosses the Uganda border into South Sudan to the north.

The lake exhibits [[Eutrophication|eutrophic conditions]]. In 1990–1991, oxygen concentrations in the mixed layer were higher than in 1960–1961, with nearly continuous oxygen supersaturation in surface waters. Oxygen concentrations in [[Hypolimnion|hypolimnetic waters]] (i.e. the layer of water that lies below the [[thermocline]], is noncirculating, and remains perpetually cold) were lower in 1990–1991 for a longer period than in 1960–1961, with values of less than 1&nbsp;mg per litre (< 0.4&nbsp;[[Grain (mass)|gr]]/cu&nbsp;ft) occurring in water as shallow as {{convert|40|m|ft}} compared with a shallowest occurrence of greater than {{convert|50|m|ft}} in 1961. The changes in oxygenation are considered consistent with measurements of higher algal biomass and productivity.<ref>{{cite journal | url=https://www.researchgate.net/publication/240845630_Deoxygenation_of_the_deep_water_of_Lake_Victoria_East_Africa | author1=R. E. Hecky | author2=F. W. B. Bugenyi | author3=P. Ochumba | author4=J. F. Talling | author5=R. Mugidde | author6=M. Gophen | author7=L. Kaufman | year=1994 | title=Deoxygenation of the deep water of Lake Victoria, East Africa | journal=[[Limnology and Oceanography]] | volume=39 | issue=6 |pages=1476–1481 | jstor=2838147 | doi=10.4319/lo.1994.39.6.1476}}</ref> These changes have arisen for multiple reasons: successive burning within its basin,<ref>{{Cite journal | author=R. E. Hecky | year=1993 | title=The eutrophication of Lake Victoria | journal=[[Verhandlungen der Internationale Vereinigung für Limnologie]] | volume=25 | pages=39–48}}</ref> soot and ash from which has been deposited over the lake's wide area; from increased nutrient inflows via rivers,<ref name="OchumbaKibaara">{{cite journal | author1=Peter B. O. Ochumba | author2=David I. Kibaara | year=1989 | title=Observations on blue-green algal blooms in the open waters of Lake Victoria, Kenya | journal=[[African Journal of Ecology]] | volume=27 | issue=1 | pages=23–34 | doi=10.1111/j.1365-2028.1989.tb00925.x}}</ref> and from increased pollution associated with settlement along its shores.

The extinction of cichlids in the genus ''[[Haplochromis]]'' has also been blamed on the lake's eutrophication. The fertility of tropical waters depends on the rate at which nutrients can be brought into solution. The influent rivers of Lake Victoria provide few nutrients to the lake in relation to its size. Because of this, most of Lake Victoria's nutrients are thought to be locked up in lake-bottom deposits.<ref name="Hickling61"/><ref name="Beauchamp54">{{cite journal | author=R. S. A. Beauchamp | year=1954 | title=Fishery research in the lakes of East Africa | journal=East African Agricultural Journal | volume=19 | issue=4 | pages=203–207}}</ref> By itself, this vegetative matter decays slowly. Animal flesh decays considerably faster, however, so the fertility of the lake is dependent on the rate at which these nutrients can be taken up by fish and other organisms.<ref name="Beauchamp54"/> There is little doubt that ''Haplochromis'' played an important role in returning detritus and plankton back into solution.<ref name="Lucy Richardson">{{citation | author=Lucy Richardson | title=The lessons of Lake Victoria Uganda | url=http://www.gulgasht.com/africa/lucy-richardson-story-from-lake-victoria-uganda.html}}</ref><ref name="KaufmanOchumba93">{{cite journal | author1=Les Kaufman | author2=Peter Ochumba | year=1993 | title=Evolutionary and conservation biology of cichlid fishes as revealed by faunal remnants in northern Lake Victoria | journal=[[Conservation Biology (journal)|Conservation Biology]] | volume=7 | issue=3 | pages=719–730 | jstor=2386703 | doi=10.1046/j.1523-1739.1993.07030719.x}}</ref><ref name="Goldschmidt93">{{cite journal | author1=Tijs Goldschmidt | author2=Frans Witte | author3=Jan Wanink | year=1993 | title=Cascading effects of the introduced Nile perch on the detrivorous/phytoplantivorous species in sublittoral areas of Lake Victoria | journal=[[Conservation Biology (journal)|Conservation Biology]] | volume=7 | issue=3 | pages=686–700 | jstor=2386700 | doi=10.1046/j.1523-1739.1993.07030686.x}}</ref> With some 80 percent of ''Haplochromis'' species feeding off detritus, and equally capable of feeding off one another, they represented a tight, internal recycling system, moving nutrients and biomass both vertically and horizontally through the water column, and even out of the lake via predation by humans and terrestrial animals. The removal of ''Haplochromis'', however, may have contributed to the increasing frequency of [[algal bloom]]s,<ref name="OchumbaKibaara"/><ref name="KaufmanOchumba93"/><ref name="Goldschmidt93"/> which may in turn be responsible for mass [[fish kill]]s.<ref name="OchumbaKibaara"/>

== Батиметрија ==
[[Датотека:Lake Vic Bathy.jpg|thumb|250п| [[Батиметрија |батиметријски]] model језера Викторија<ref name=":0">{{Cite journal | title=Bathymetry TIFF, Lake Victoria Bathymetry, raster, 2016 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets | url=https://dataverse.harvard.edu/citation?persistentId=doi:10.7910/DVN/SOEKNR | doi= }}</ref>]]

The lake is considered a shallow lake considering its large geographic area with a maximum depth of approximately {{convert|80|m|ft}} and an average depth of almost exactly {{convert|40|m|ft}}.<ref>{{Cite web | url=http://faculty.salisbury.edu/~sehamilton/LV_Bathy/ | title=LV_Bathy | website=faculty.salisbury.edu | access-date=24 October 2016}}</ref> A 2016 project digitized ten-thousand points and created the first true bathymetric map of the lake.<ref name=":0"/> The deepest part of the lake is offset to the east of the lake near Kenya and the lake is generally shallower in the west along the Ugandan shoreline and the south along the Tanzanina shoreline.<ref name=":0"/>

== Староседелачке дивље животиње ==
=== Сисари ===
Many mammal species live in the region of Lake Victoria, and some of these are closely associated with the lake itself and the nearby wetlands. Among these are the [[hippopotamus]], [[African clawless otter]], [[spotted-necked otter]], [[marsh mongoose]], [[sitatunga]], [[bohor reedbuck]], [[defassa waterbuck]], [[cane rat]]s, and [[giant otter shrew]].<ref>[[Jonathan Kingdon|Kingdon, J.]] (1997). The Kingdon Guide to African Mammals. Academic Press Limited, London. {{ISBN|0-12-408355-2}}.</ref>

=== Рептили ===
Lake Victoria and its wetlands has a large population of [[Nile crocodile]]s, as well as [[African helmeted turtle]]s, [[variable mud turtle]]s, and [[Williams' mud turtle]].<ref name=Spawls2002>Spawls, Howell, Drewes, and Ashe (2002). A Field Guide to the Reptiles of East Africa. Academic Press, London. {{ISBN|0-12-656470-1}}.</ref> The Williams' mud turtle is restricted to Lake Victoria and other lakes, rivers, and swamps in the upper Nile basin.<ref name=Spawls2002/>

=== Циклидне рибе ===
[[Датотека:Pundamilia (Haplochromis) nyererei male.jpg|thumb|лево|250п|За разлику од многих других циклида језера Викторија, -{''[[Haplochromis nyererei]]''}- је и даље широко заступљена врста.<ref>{{IUCN|id=60668|taxon=''Haplochromis nyererei'' |vauthors= Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E | assessment_year=2016| version=2017.1| accessdate=27 March 2017}}</ref> У односу на друге циклиде њене очи су посебно осетљиве на светло, посебно црвено, које е мање погођено смањењем јасноће воде узрокованим [[Цветање воде |еутрофикацијом]] од боја кратких таласних дужина.<ref name=Witte2000>Witte; Msuku; Wanink; Seehausen; Katunzi; Goudswaard; and Goldschmidt (2000). Recovery of cichlid species in Lake Victoria: an examination of factors leading to differential extinction. Reviews in Fish Biology and Fisheries 10: 233—241.</ref>]]

Lake Victoria formerly was very rich in fish, including many endemics, but a high percentage of these became extinct during the last 50 years.<ref name=Witte1992>Witte, Goldschmidt, Goudswaard, Ligtvoet, van Oijen & Wanink (1992). Species extinction and concomitant ecological changes in Lake Victoria. Netherlands Journal of Zoology 42(2-3): 214–232. doi 10.1163/156854291X00298.</ref> The main group in Lake Victoria is the [[haplochromine]] cichlids (''[[Haplochromis]]'' ''[[sensu lato]]'') with more than 500 species, almost all endemic<ref name=Verheyen2003/><ref name=Meier2017>Meier, Marques, Mwaiko, Wagner, Excoffier, & Seehausen (2017). Ancient hybridization fuels rapid cichlid fish adaptive radiations. Nature Communications 8: 14363. [[DOI: 10.1038/ncomms14363]]</ref><ref name=DeWeerdt2004>DeWeerdt, S. (28 February 2004). [https://www.newscientist.com/article/mg18124365-300-dark-secret-of-the-lake/ Dark secret of the lake.] New Scientist. Retrieved 26 March 2017.</ref> and some still [[Undescribed taxon|undescribed]].<ref name=Turner2001>Turner, Seehausen, Knight, Allender, and Robinson (2001). How many species of cichlid fishes are there in African lakes? Molecular Ecology 10: 793–806.</ref> This is far more species of fish than any other lake in the world, except [[Lake Malawi]].<ref name=Turner2001/> These are the result of a rapid [[adaptive radiation]] in the last circa 15,000 years.<ref name=Verheyen2003/><ref name=Meier2017/><ref>{{cite journal | author1=J. C. Stager | author2=T. C. Johnson | year=2008 | title=The late Pleistocene desiccation of Lake Victoria and the origin of its endemic biota | journal=[[Hydrobiologia]] | volume=596 | issue=1 | pages=5–16 | doi=10.1007/s10750-007-9158-2}}</ref> Their extraordinary diversity and speed of [[evolution]] have been the subjects for many scientists studying the forces that drive the richness of life everywhere.<ref name=Meier2017/><ref name=Lowe2009>Lowe-McConnell, R. (2009). Fisheries and cichlid evolution in the African Great Lakes: progress and problems. Freshwater Reviews 2: 131-151.</ref> The Victoria haplochromines are part of an older group of more than 700 closely related species, also including those of several smaller lakes in the region, notably [[Lake Kyoga|Kyoga]], [[Lake Edward|Edward]]—[[Lake George (Uganda)|George]], Albert, and [[Lake Kivu|Kivu]].<ref name=Verheyen2003/><ref name=Meier2017/> Most of these lakes are relatively shallow (like Victoria) and part of the present-day upper Nile basin. The exception is Lake Kivu, which is part of the present-day [[Congo River basin]], but is believed to have been connected to Lakes Edward and Victoria by rivers until the uplifting of parts of the [[East African Rift]].<ref name=Verheyen2003/> This deep lake may have functioned as an "evolutionary reservoir" for this haplochromine group in periods where other shallower lakes in the region dried out, as happened to Lake Victoria about 15,000 years ago.<ref name=Verheyen2003/> In recent history only Lake Kyoga was easily accessible to Victoria cichlids, as further downstream movement by the [[Victoria Nile]] (to Lake Albert) is prevented by a series of waterfalls, notably [[Murchison Falls|Murchison]]. In contrast, the [[Owen Falls]] (now flooded by a [[Nalubaale Hydroelectric Power Station|dam]]) between Victoria and Kyoga were essentially a series of rapids that did not effectively block fish movements between the two lakes.<ref>McClanahan, T.; and T. P. Young (1996). East African Ecosystems and Their Conservation. Pp. 201—206. {{ISBN|978-0195108170}}</ref>

[[Датотека:Haplochromis thereuterion.jpg|thumb|лево|250п|-{''[[Haplochromis thereuterion]]''}- преживљава у малим бројевима.<ref>{{IUCN|id=185857 |taxon=''Haplochromis thereuterion'' |vauthors= Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E |assessment_year=2010|version=2017.1|accessdate=27 March 2017}}</ref> У почетку је постојала бојазан од изумирања. Касније је откривено да је дошло до промене станиште (од близине површине до стеновитих лежишта) и понашања при храњењу (од површинских инсеката до ларви инсеката).<ref>Steeves, G: [http://www.cichlid-forum.com/articles/hap_thereuterion_pt1.php 'Haplochromis' thereuterion.] Cichlid-Forum. Retrieved 28 March 2017.</ref>]]

== Еколошки проблеми ==
[[Датотека:Density evolution Victoria.png|250px|мини|десно|Раст густине насељености око језера Викторија]]

Некада лепо језеро уништено је утицајем новопридошлих колониста. Они су уништили околну вегетацију како би узгајали житарице, шећерну трску, кафу, чај и др. Као и у језерима [[Малави (језеро)|Малави]] и [[Тангањика]], и у Вицторији су се развиле ендемске врсте циклида (-{''Cichlidae''}-), па се у језеру налазило преко 400 врста -{''Haplochromina''}-.

Током кишног периоду вода испира хемикалије које завршавају у језеру што доводи до неконтролираног раста алги. Како се индустрија развијала, тако се смањивала и количина риба у језеру.

Током 1950-тим година готово је нестала риба којом се прехрањивало домаће становништво - -{''Oreochromis esculentus''}-. Да би спречили даље пропадање рибљег фонда, Британци су у језеро настанили две нове врсте риба -{''Oreochromis niloticus''}- и -{''Lates niloticus''}-. Тада се није знало ће тај потез довести до катастрофе. Све до краја 1970-их година чинило се како нема никаквих битнијих промена. Али 1980-тих долази до драстичних промена. Постотак циклида је са некадашњих 80% опао на свега 1%, док се удео рибе -{''Lates niloticus''}- са пређашњих 1% повећао на 80%. Научник Лес Кауфман је пропаст циклида назвао „највећим масовним истребљењем кичмењака у писаној историји”.

То је довело до тога да више нема довољног броја риба које се хране органским отпадом. Органске материје се распадају трошећи [[кисеоник]]. Због тога доњи делови језера постају ненастањиви, тзв. мртве зоне. Уз то појавио се и [[водени зумбул]] (-{''Eichornia''}-). То је слободно плутајући [[коров]] који се брзо размножава. Ствара густ покров који спречава сунчеву светлост да продре у језеро.

Године 1994. дошло је до великог масакра у [[Руанда |Руанди]]. [[Кагера (река) |Река Кагера]] је у језеро донела многобројна људска тела. Како би спречили [[епидемија |епидемију]], рибари су тела вадили мрежама.
[[Датотека:Hydrography-graph-Lake Victoria.svg|мини|десно|250px|Варијација висине језера Викторија]]

Развој индустрије је довео и до тога да се индустријски отпад пушта у реке које утичу у језеро. Процењује се да само [[Танзанија]] дневно испусти 2 милиона литара отпада. Премда целокупна ситуација изгледа безазлена, покренута је велика међународна акција да се језеро спасе. Један од програма је и спас циклида. Тако се у САД и Европи узгаја 40 различитих најугроженијих врста циклида у нади да ће се спречити њихово [[изумирање]].

== Види још ==
* [[Афричка велика језера]]

== Референце ==
{{reflist|2}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 43: Ред 95:
* [http://encarta.msn.com/encyclopedia_761565118/Lake_Victoria.html/ Чланак из енциклопедије Енкарта]
* [http://encarta.msn.com/encyclopedia_761565118/Lake_Victoria.html/ Чланак из енциклопедије Енкарта]
* [http://archive.is/20120803145528/http://www.ilec.or.jp/database/afr/afr-05.html Викторијино језеро (на енглеском)]
* [http://archive.is/20120803145528/http://www.ilec.or.jp/database/afr/afr-05.html Викторијино језеро (на енглеском)]
* -{[http://www.ugpulse.com/articles/daily/homepage.asp?ID=306 Decreasing levels of Lake Victoria Worry East African Countries]}-
* -{[https://www.newscientist.com/article.ns?id=mg18925384.100 New Scientist article]}-
* -{[http://internationalrivers.org/en/node/1056 Dams Draining Lake Victoria]}-
* -{[https://archive.org/details/naturalistonlake00carp ''A Naturalist on Lake Victoria, with an Account of Sleeping Sickness and the Tse-tse Fly'']}-
* -{[https://www.youtube.com/watch?v=v9VJ6cezlnU - A beautiful video of Lake Victoria]}-
* -{[http://www.lvfo.org/ Lake Victoria Fisheries Organisation]}-
{{Authority control}}


[[Категорија:Језера у Африци]]
[[Категорија:Језера у Африци]]

Верзија на датум 24. септембар 2017. у 06:16

Викторијино језеро
Укереве
Викторијино језеро
Координате1° 04′ 00″ Ј; 32° 52′ 00″ И / 1.066667° Ј; 32.866667° И / -1.066667; 32.866667
1° 04′ 00″ Ј; 32° 52′ 00″ И / 1.066667° Ј; 32.866667° И / -1.066667; 32.866667
Типприродно, проточно
Земље басена Уганда,
 Кенија,
 Танзанија
Макс. дужина320 km
Макс. ширина275 km
Површина68.800 km2
Макс. дубина81-85 m
Запремина2.760 km3
Над. висина1.134[1] m
Викторијино језеро Укереве на карти Уганде
Викторијино језеро Укереве
Викторијино језеро
Укереве
Водена површина на Викимедијиној остави
"Викторијино језеро, сателитски снимак."

Викторијино језеро или Укереве (Nam Lolwe у луо језику; Nalubaale u лугандском; Nyanza у руандском и неким бантуанским језицима)[2] једно је од афричких Великих језера. Језеро је именовао по краљици Викторији истраживач Џон Ханинг Спик, први британац који је га је документовао. Спик је то остварио 1858. године, док је био на експедицији са Ричардом Франсисом Бертоном чији је циљ било откривање извора реке Нил.[3][4]

Са површином од 68.800 km²[5][6] Викторијино језеро је највеће језеро на афричком континенту, највеће тропско језеро на свету,[7] те друго највеће слатководно језеро на свету (после северноамеричког Горњег језера).[8] Будући да је релативно плитко (највећа дубина 85 m), Викторијино језеро се води као девето највеће слатководно језеро по запремини (2.760 кубних километара).[9] Највећа дужина језера је 320 km, а највећа ширина око 275 km. Главна притока језера је Кигара, а највећа отока Бели Нил. Језеро лежи на висоравни између западног и источног крака долине Велики Рифт (надморска висина 1.134 m) и припада Танзанији, Уганди и Кенији.

Јазеро је, заједно са Белим Нилом, главни извор хидроенергије за електрификацију Уганде (ХЕ Овен Фолс). На обали језера леже пристаништа Ентебе, Мванза, Кисуму и др. Развијен бродски саобраћај и риболов. У језеру има преко 3.000 острва од којих су многа насељена. Најпознатија су Сесе острва у Уганди, на северозападном делу језера, популарно туристичко одредиште.

Lake Victoria receives its water primarily from direct rainfall and thousands of small streams. The Kagera River is the largest river flowing into this lake, with its mouth on the lake's western shore. Lake Victoria is drained solely by the Nile River near Jinja, Uganda, on the lake's northern shore.[5]

Lake Victoria occupies a shallow depression in Africa. The lake has a maximum depth of 84 m (276 ft) and an average depth of 40 m (130 ft).[10] Its catchment area covers 184.000 km2 (71.000 sq mi). The lake has a shoreline of 7.142 km (4.438 mi) when digitized at the 1:25,000 level,[11] with islands constituting 3.7 percent of this length,[12] and is divided among three countries: Kenya (6 percent or 4,100 km2 or 1,583 sq mi), Uganda (45 percent or 31,000 km2 or 11,969 sq mi), and Tanzania (49 percent or 33,700 km2 or 13,012 sq mi).[13]

Геологија

Geologically, Lake Victoria is relatively young – about 400,000 years old – and it formed when westward-flowing rivers were dammed by an upthrown crustal block.[14] During its geological history, Lake Victoria went through changes ranging from its present shallow depression, through to what may have been a series of much smaller lakes.[12] Geological cores taken from its bottom show Lake Victoria has dried up completely at least three times since it formed.[14] These drying cycles are probably related to past ice ages, which were times when precipitation declined globally.[14] Lake Victoria last dried out about 17,300 years ago, and it refilled 14,700 years ago.[15]

Хидрологија и лимнологија

Lake Victoria receives 80 percent of its water from direct rainfall.[12] Average evaporation on the lake is between 20 and 22 m (66 and 72 ft) per year, almost double the precipitation of riparian areas.[16] In the Kenya sector, the main influent rivers are the Sio, Nzoia, Yala, Nyando, Sondu Miriu, Mogusi, and Migori. Combined, these rivers contribute far more water to the lake than does the largest single river entering the lake from the west, the Kagera River.[17]

Језеро Викторија и Велика раседна долина

The only outflow from Lake Victoria is the Nile River, which exits the lake near Jinja, Uganda. In terms of contributed water, this makes Lake Victoria the principal source of the longest branch of the Nile. However, the most distal source of the Nile Basin, and therefore the ultimate source of the Nile, is more often considered to be one of the tributary rivers of the Kagera River (the exact tributary remains undetermined), and which originates in either Rwanda or Burundi. The uppermost section of the Nile is generally known as the Victoria Nile until it reaches Lake Albert. Although it is a part of the same river system known as the White Nile and is occasionally referred to as such, strictly speaking this name does not apply until after the river crosses the Uganda border into South Sudan to the north.

The lake exhibits eutrophic conditions. In 1990–1991, oxygen concentrations in the mixed layer were higher than in 1960–1961, with nearly continuous oxygen supersaturation in surface waters. Oxygen concentrations in hypolimnetic waters (i.e. the layer of water that lies below the thermocline, is noncirculating, and remains perpetually cold) were lower in 1990–1991 for a longer period than in 1960–1961, with values of less than 1 mg per litre (< 0.4 gr/cu ft) occurring in water as shallow as 40 m (130 ft) compared with a shallowest occurrence of greater than 50 m (160 ft) in 1961. The changes in oxygenation are considered consistent with measurements of higher algal biomass and productivity.[18] These changes have arisen for multiple reasons: successive burning within its basin,[19] soot and ash from which has been deposited over the lake's wide area; from increased nutrient inflows via rivers,[20] and from increased pollution associated with settlement along its shores.

The extinction of cichlids in the genus Haplochromis has also been blamed on the lake's eutrophication. The fertility of tropical waters depends on the rate at which nutrients can be brought into solution. The influent rivers of Lake Victoria provide few nutrients to the lake in relation to its size. Because of this, most of Lake Victoria's nutrients are thought to be locked up in lake-bottom deposits.[12][21] By itself, this vegetative matter decays slowly. Animal flesh decays considerably faster, however, so the fertility of the lake is dependent on the rate at which these nutrients can be taken up by fish and other organisms.[21] There is little doubt that Haplochromis played an important role in returning detritus and plankton back into solution.[22][23][24] With some 80 percent of Haplochromis species feeding off detritus, and equally capable of feeding off one another, they represented a tight, internal recycling system, moving nutrients and biomass both vertically and horizontally through the water column, and even out of the lake via predation by humans and terrestrial animals. The removal of Haplochromis, however, may have contributed to the increasing frequency of algal blooms,[20][23][24] which may in turn be responsible for mass fish kills.[20]

Батиметрија

батиметријски model језера Викторија[25]

The lake is considered a shallow lake considering its large geographic area with a maximum depth of approximately 80 m (260 ft) and an average depth of almost exactly 40 m (130 ft).[26] A 2016 project digitized ten-thousand points and created the first true bathymetric map of the lake.[25] The deepest part of the lake is offset to the east of the lake near Kenya and the lake is generally shallower in the west along the Ugandan shoreline and the south along the Tanzanina shoreline.[25]

Староседелачке дивље животиње

Сисари

Many mammal species live in the region of Lake Victoria, and some of these are closely associated with the lake itself and the nearby wetlands. Among these are the hippopotamus, African clawless otter, spotted-necked otter, marsh mongoose, sitatunga, bohor reedbuck, defassa waterbuck, cane rats, and giant otter shrew.[27]

Рептили

Lake Victoria and its wetlands has a large population of Nile crocodiles, as well as African helmeted turtles, variable mud turtles, and Williams' mud turtle.[28] The Williams' mud turtle is restricted to Lake Victoria and other lakes, rivers, and swamps in the upper Nile basin.[28]

Циклидне рибе

За разлику од многих других циклида језера Викторија, Haplochromis nyererei је и даље широко заступљена врста.[29] У односу на друге циклиде њене очи су посебно осетљиве на светло, посебно црвено, које е мање погођено смањењем јасноће воде узрокованим еутрофикацијом од боја кратких таласних дужина.[30]

Lake Victoria formerly was very rich in fish, including many endemics, but a high percentage of these became extinct during the last 50 years.[31] The main group in Lake Victoria is the haplochromine cichlids (Haplochromis sensu lato) with more than 500 species, almost all endemic[15][32][33] and some still undescribed.[34] This is far more species of fish than any other lake in the world, except Lake Malawi.[34] These are the result of a rapid adaptive radiation in the last circa 15,000 years.[15][32][35] Their extraordinary diversity and speed of evolution have been the subjects for many scientists studying the forces that drive the richness of life everywhere.[32][36] The Victoria haplochromines are part of an older group of more than 700 closely related species, also including those of several smaller lakes in the region, notably Kyoga, Edward—George, Albert, and Kivu.[15][32] Most of these lakes are relatively shallow (like Victoria) and part of the present-day upper Nile basin. The exception is Lake Kivu, which is part of the present-day Congo River basin, but is believed to have been connected to Lakes Edward and Victoria by rivers until the uplifting of parts of the East African Rift.[15] This deep lake may have functioned as an "evolutionary reservoir" for this haplochromine group in periods where other shallower lakes in the region dried out, as happened to Lake Victoria about 15,000 years ago.[15] In recent history only Lake Kyoga was easily accessible to Victoria cichlids, as further downstream movement by the Victoria Nile (to Lake Albert) is prevented by a series of waterfalls, notably Murchison. In contrast, the Owen Falls (now flooded by a dam) between Victoria and Kyoga were essentially a series of rapids that did not effectively block fish movements between the two lakes.[37]

Haplochromis thereuterion преживљава у малим бројевима.[38] У почетку је постојала бојазан од изумирања. Касније је откривено да је дошло до промене станиште (од близине површине до стеновитих лежишта) и понашања при храњењу (од површинских инсеката до ларви инсеката).[39]

Еколошки проблеми

Раст густине насељености око језера Викторија

Некада лепо језеро уништено је утицајем новопридошлих колониста. Они су уништили околну вегетацију како би узгајали житарице, шећерну трску, кафу, чај и др. Као и у језерима Малави и Тангањика, и у Вицторији су се развиле ендемске врсте циклида (Cichlidae), па се у језеру налазило преко 400 врста Haplochromina.

Током кишног периоду вода испира хемикалије које завршавају у језеру што доводи до неконтролираног раста алги. Како се индустрија развијала, тако се смањивала и количина риба у језеру.

Током 1950-тим година готово је нестала риба којом се прехрањивало домаће становништво - Oreochromis esculentus. Да би спречили даље пропадање рибљег фонда, Британци су у језеро настанили две нове врсте риба Oreochromis niloticus и Lates niloticus. Тада се није знало ће тај потез довести до катастрофе. Све до краја 1970-их година чинило се како нема никаквих битнијих промена. Али 1980-тих долази до драстичних промена. Постотак циклида је са некадашњих 80% опао на свега 1%, док се удео рибе Lates niloticus са пређашњих 1% повећао на 80%. Научник Лес Кауфман је пропаст циклида назвао „највећим масовним истребљењем кичмењака у писаној историји”.

То је довело до тога да више нема довољног броја риба које се хране органским отпадом. Органске материје се распадају трошећи кисеоник. Због тога доњи делови језера постају ненастањиви, тзв. мртве зоне. Уз то појавио се и водени зумбул (Eichornia). То је слободно плутајући коров који се брзо размножава. Ствара густ покров који спречава сунчеву светлост да продре у језеро.

Године 1994. дошло је до великог масакра у Руанди. Река Кагера је у језеро донела многобројна људска тела. Како би спречили епидемију, рибари су тела вадили мрежама.

Варијација висине језера Викторија

Развој индустрије је довео и до тога да се индустријски отпад пушта у реке које утичу у језеро. Процењује се да само Танзанија дневно испусти 2 милиона литара отпада. Премда целокупна ситуација изгледа безазлена, покренута је велика међународна акција да се језеро спасе. Један од програма је и спас циклида. Тако се у САД и Европи узгаја 40 различитих најугроженијих врста циклида у нади да ће се спречити њихово изумирање.

Види још

Референце

  1. ^ Database for Hydrological Time Series of Inland Waters (DAHITI) - Victoria, Lake, retrieved 20 April 2017.
  2. ^ „The Victoria Nyanza. The Land, the Races and their Customs, with Specimens of Some of the Dialects”. World Digital Library. Приступљено 18. 2. 2013. 
  3. ^ Dalya Alberge (11. 9. 2011). „How feud wrecked the reputation of explorer who discovered Nile's source”. The Observer. Приступљено 29. 12. 2013. 
  4. ^ Moorehead, Alan (1960). „Part One: Chapters 1–7”. The White Nile. Harper & Row. ISBN 0-06-095639-9. 
  5. ^ а б vanden Bossche, J. P.; Bernacsek, G. M. (1990). Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa, Issue 18, Volume 1. Food and Agriculture Organization, United Nations. стр. 291. ISBN 92-5-102983-0. Приступљено 4. 1. 2016. 
  6. ^ „Fishnet, Lake Victoria, Vector Polygon, 2015 - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. LakeVicFish Dataverse. 
  7. ^ Peter Saundry. „Lake Victoria”. 
  8. ^ „Lake Victoria”. Encyclopædia Britannica. 
  9. ^ Holtzman J.; Lehman J. T. (1998). „Role of apatite weathering in the eutrophication of Lake Victoria”. Ур.: John T. Lehman. Environmental Change and Response in East African Lakes. Springer Netherlands. стр. 89—98. ISBN 978-94-017-1437-2. doi:10.1007/978-94-017-1437-2_7. 
  10. ^ United Nations, Development and Harmonisation of Environmental Laws Volume 1: Report on the Legal and Institutional Issues in the Lake Victoria Basin, United Nations, 1999, page 17
  11. ^ „Shoreline, Lake Victoria, vector line, ~2015 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. 
  12. ^ а б в г C. F. Hickling (1961). Tropical Inland Fisheries. London: Longmans. 
  13. ^ J. Prado, R. J. Beare, J. Siwo Mbuga & L. E. Oluka, 1991. A catalogue of fishing methods and gear used in Lake Victoria. UNDP/FAO Regional Project for Inland Fisheries Development (IFIP), FAO RAF/87/099-TD/19/91 (En). Rome, Food and Agricultural Organization.
  14. ^ а б в John Reader (2001). Africa. Washington, D. C.: National Geographic Society. стр. 227—228. ISBN 0-7922-7681-7. 
  15. ^ а б в г д ђ Verheyen, Salzburger, Snoeks, and Meyer (2003). Origin of the Superflock of Cichlid Fishes from Lake Victoria, East Africa. Science 300: 325—329.
  16. ^ Simeon H. Ominde (1971). „Rural economy in West Kenya”. Ур.: S. H. Ominde. Studies in East African Geography and Development. London: Heinemann Educational Books Ltd. стр. 207—229. ISBN 0-520-02073-1. 
  17. ^ P. J. P. Whitehead (1959). „The river fisheries of Kenya 1: Nyanza Province”. East African Agricultural and Forestry Journal. 24 (4): 274—278. 
  18. ^ R. E. Hecky; F. W. B. Bugenyi; P. Ochumba; J. F. Talling; R. Mugidde; M. Gophen; L. Kaufman (1994). „Deoxygenation of the deep water of Lake Victoria, East Africa”. Limnology and Oceanography. 39 (6): 1476—1481. JSTOR 2838147. doi:10.4319/lo.1994.39.6.1476. 
  19. ^ R. E. Hecky (1993). „The eutrophication of Lake Victoria”. Verhandlungen der Internationale Vereinigung für Limnologie. 25: 39—48. 
  20. ^ а б в Peter B. O. Ochumba; David I. Kibaara (1989). „Observations on blue-green algal blooms in the open waters of Lake Victoria, Kenya”. African Journal of Ecology. 27 (1): 23—34. doi:10.1111/j.1365-2028.1989.tb00925.x. 
  21. ^ а б R. S. A. Beauchamp (1954). „Fishery research in the lakes of East Africa”. East African Agricultural Journal. 19 (4): 203—207. 
  22. ^ Lucy Richardson, The lessons of Lake Victoria Uganda 
  23. ^ а б Les Kaufman; Peter Ochumba (1993). „Evolutionary and conservation biology of cichlid fishes as revealed by faunal remnants in northern Lake Victoria”. Conservation Biology. 7 (3): 719—730. JSTOR 2386703. doi:10.1046/j.1523-1739.1993.07030719.x. 
  24. ^ а б Tijs Goldschmidt; Frans Witte; Jan Wanink (1993). „Cascading effects of the introduced Nile perch on the detrivorous/phytoplantivorous species in sublittoral areas of Lake Victoria”. Conservation Biology. 7 (3): 686—700. JSTOR 2386700. doi:10.1046/j.1523-1739.1993.07030686.x. 
  25. ^ а б в „Bathymetry TIFF, Lake Victoria Bathymetry, raster, 2016 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. 
  26. ^ „LV_Bathy”. faculty.salisbury.edu. Приступљено 24. 10. 2016. 
  27. ^ Kingdon, J. (1997). The Kingdon Guide to African Mammals. Academic Press Limited, London. ISBN 0-12-408355-2.
  28. ^ а б Spawls, Howell, Drewes, and Ashe (2002). A Field Guide to the Reptiles of East Africa. Academic Press, London. ISBN 0-12-656470-1.
  29. ^ Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2016). „Haplochromis nyererei”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 3. 2017. 
  30. ^ Witte; Msuku; Wanink; Seehausen; Katunzi; Goudswaard; and Goldschmidt (2000). Recovery of cichlid species in Lake Victoria: an examination of factors leading to differential extinction. Reviews in Fish Biology and Fisheries 10: 233—241.
  31. ^ Witte, Goldschmidt, Goudswaard, Ligtvoet, van Oijen & Wanink (1992). Species extinction and concomitant ecological changes in Lake Victoria. Netherlands Journal of Zoology 42(2-3): 214–232. doi 10.1163/156854291X00298.
  32. ^ а б в г Meier, Marques, Mwaiko, Wagner, Excoffier, & Seehausen (2017). Ancient hybridization fuels rapid cichlid fish adaptive radiations. Nature Communications 8: 14363. DOI: 10.1038/ncomms14363
  33. ^ DeWeerdt, S. (28 February 2004). Dark secret of the lake. New Scientist. Retrieved 26 March 2017.
  34. ^ а б Turner, Seehausen, Knight, Allender, and Robinson (2001). How many species of cichlid fishes are there in African lakes? Molecular Ecology 10: 793–806.
  35. ^ J. C. Stager; T. C. Johnson (2008). „The late Pleistocene desiccation of Lake Victoria and the origin of its endemic biota”. Hydrobiologia. 596 (1): 5—16. doi:10.1007/s10750-007-9158-2. 
  36. ^ Lowe-McConnell, R. (2009). Fisheries and cichlid evolution in the African Great Lakes: progress and problems. Freshwater Reviews 2: 131-151.
  37. ^ McClanahan, T.; and T. P. Young (1996). East African Ecosystems and Their Conservation. Pp. 201—206. ISBN 978-0195108170
  38. ^ Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2010). „Haplochromis thereuterion”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2017.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 3. 2017. 
  39. ^ Steeves, G: 'Haplochromis' thereuterion. Cichlid-Forum. Retrieved 28 March 2017.

Спољашње везе

Викторијино језеро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Викторијино_језеро&oldid=15470558”