Бурунди

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 3° 40' ЈГ Ш, 29° 49' ИГД

Република Бурунди
Republika y'u Burundi
République du Burundi
Застава Бурундија Грб Бурундија
Застава Грб
крилатица: Unité, Travail, Progrès
Химна
Burundi bwacu
Положај Бурундија
Главни град Буџумбура
Службени језик Француски, кирунди, свахили
 — Председник Пјер Нкурунзиза
Независност: Од Белгије
1. јула 1962.
Површина  
 — укупно 27.830 km² (142)
 — вода (%) 7,8
Становништво  
 — 2013. 9.420.248 [1] (92)
 — густина 206,1/km² 
Валута Бурундски франак (100 центи)
Временска зона UTC +2
Интернет домен .bi
Позивни број +257

Бурунди, званично Република Бурунди је земља у источној Африци [2] у региону великих језера, граничи се са Демократском Републиком Конго на западу, Руандом на северу и Танзанијом на истоку и југу.

Историја[уреди]

Бурунди је постојао као независно краљевство од XVI века. Током следећих векова земља се ширила, највећи раст је достигла током владавине Нтаре Ругама од 1796. до 1850. када је краљевсто удвостручило своју територију.

Бурунди је 1899. постао део Немачке источне Африке. 1916. белгијске трупе освајају област током Првог светског рата. 1923. Лига народа даје Белгији мандат над територијом Руанда−Урунди, која се сатоји од дањашње Руанде и Бурундија. После 1948. Белгија дозвољава стварање политичких партија. Створене су две партије: Унија за Национални Прогрес (УПРОНА) и Хришћанско Демократска Партија (ПДЦ).

Бурунди је постао потпуно независан 1. јула 1962. Тутси краљ Мвамбутса IV је успоставио уставну монархију са једнаким бројем Хутуа и Тутсија. 1966. краља Мвамбутса је слонио са трона његов син, принц Нтаре, кога је уклонио исте године његов премијер капетан Мишел Микомберо. Он је укинуо монархију и прогласио републику.

Демографија[уреди]

Око 85% становништва припада Хуту народу, већину осталог становништва чине Тутси, са малим делом Тва (Пигмеји) и неколико хиљада Европљана и Азијата. Густина насељености је 315 становника по квадратном километру, што је друга највећа у подсахарској Африци после Руанде. Тва су први становници области, а Хуту и Тутси су стигли у четрнаестом и петнаестом веку.

Најзаступљенија религија је католицизам 62%, локална веровања 23%, протестанти 5%, муслимани 10%. Међутим, англиканска црква Бурундија тврди да су 10% становништва њени чланови, а скорашњи извештаји показују да хришћани чине 90% становништва, а већину осталог чине муслимани.

Званични језици су Кирунди и Француски, док се Свахили говори дуж источне границе.

Економија[уреди]

Бурунди је једна од најсиромашнијих земаља, његов БДП по глави је 739 долара (2003). 68% становништва живи испод линије сиромаштва. Пољопривреда је најзначајнија индустрија Бурундија она представља 58% БДП (1999) и од ње зависи 90% становништва. Најзначајнији производ пољопривреде је кафа која представља 78% извоза. Други значајни пољопривредни производи су памук, чај и банане чији је Бурунди један од десет највећих светских произвођача. Индустрија чини 18% БДП, а услуге 32%. Бурунди у великој мери зависи од стране помоћи која је 2000. била 92.7 милиона долара.

Референце[уреди]

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :