Пређи на садржај

Скелетни систем — разлика између измена

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
.
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{rut}}
{{Друго значење2|Костур}}
{{Друго значење2|Костур}}
{{Infobox anatomy
'''Костур''' или '''скелет''' (од [[Грчки језик|грчког]] ''σκελετός, скелетос'', у значењу ''суво тело, мумија'') је део [[тело|тела]] код сложенијих [[животиње|животиња]], укључујући и [[човек]]а, са основном улогом потпоре [[Организам|организма]]. Постоје две врсте костура или скелета: егзоскелет (спољашњи костур) и ендоскелет (унутрашњи костур).
|Name = Костур
|Greek = σκελετός
|Image = File:Horse and Man.jpg
|Caption = [[Skeletal system of the horse|Коњски]] и [[human skeleton|људски]] скелет стављени на дисплеј у [[Australian Museum|Аустралијском музеју]], [[Сиднеј]].
|Image2 = File:Vein skeleton of a leaf (de-ghosted).jpg
|Caption2 = Венски скелет лист. Вене садрже [[лигнин]] који отежава њихову разградњу посредством микроорганизама. Лист припада врсти -{''Magnolia doltsopa''}-(-{Magnoliaceae}-).
}}

'''Костур''' или '''скелет''' (од [[Грчки језик|грчког]] ''σκελετός, скелетос'', у значењу ''суво тело, мумија'') је део тела код сложенијих [[животиње|животиња]], укључујући и [[човек]]а, са основном улогом потпоре [[Организам|организма]]. Постоје две врсте костура или скелета: егзоскелет (спољашњи костур) и ендоскелет (унутрашњи костур). Термин потиче {{ety|el|σκελετός (skeletós)|исушен}}.<ref>Oxford Dictionary of English 2nd edition 2005</ref>


У свакодневном говору, под „костуром“ или „скелетом“ нечега може се тумачити као суштинска потпора датог бића, појаве или предмета.
У свакодневном говору, под „костуром“ или „скелетом“ нечега може се тумачити као суштинска потпора датог бића, појаве или предмета.


За правилно функционисање скелета код кичмењака јако су битни елементи калцијум и фосфор.
За правилно функционисање скелета код кичмењака јако су битни елементи [[калцијум]] и [[фосфор]].

== Типови скелета ==

There are two major types of skeletons: solid and fluid. Solid skeletons can be internal, called an [[endoskeleton]], or external, called an [[exoskeleton]], and may be further classified as '''pliant''' (elastic/movable) or '''rigid''' (hard/non-movable).<ref name="Barnes et al">{{cite book|last1=Barnes|first1=Edward E.|last2=Fox|first2=Richard S.|last3=Barnes|first3=Robert D.|title=Invertebrate zoology : a functional evolutionary approach|date=2003|publisher=Thomson, Brooks/Cole|location=Belmont, Calif. [u.a.]|isbn=0-03-025982-7|edition=7.}}</ref> Fluid skeletons are always internal.
<!--
===Exoskeleton===
{{Main article|Exoskeleton}}
[[Image:Hym-myrmicinae.gif|thumb|[[Exoskeleton]] of an [[ant]]]]

[[Exoskeleton]]s are external, and are found in many [[invertebrate]]s; they enclose and protect the soft tissues and organs of the body. Some kinds of exoskeletons undergo periodic [[moult]]ing as the animal grows, as is the case in many [[arthropod]]s including insects and [[crustacean]]s.

The exoskeleton of insects is not only a form of protection, but also serves as a surface for muscle attachment, as a watertight protection against drying, and as a sense organ to interact with the environment. The [[mollusc shell|shell]] of mollusks also performs all of the same functions, except that in most cases it does not contain sense organs.

An external skeleton can be quite heavy in relation to the overall mass of an animal, so on land, organisms that have an exoskeleton are mostly relatively small. Somewhat larger aquatic animals can support an exoskeleton because weight is less of a consideration underwater. The [[southern giant clam]], a species of extremely large saltwater clam in the Pacific Ocean, has a shell that is massive in both size and weight. ''[[Syrinx aruanus]]'' is a species of sea snail with a very large shell.

===Endoskeleton===
{{Main article|Endoskeleton}}
[[Image:Eptesicus fuscus skeleton.jpg|thumb|[[Endoskeleton]] of a [[bat]].]]
[[Image:Beaver skeleton.jpg|thumb|A [[beaver]] skeleton on display at [[The Museum of Osteology]], [[Oklahoma City]], Oklahoma.]]

The [[endoskeleton]] is the internal support structure of an animal, composed of [[mineralized tissues|mineralized tissue]] and is typical of [[vertebrate]]s. Endoskeletons vary in complexity from functioning purely for support (as in the case of [[Porifera|sponges]]), to serving as an attachment site for muscles and a mechanism for transmitting muscular forces. A true endoskeleton is derived from [[germ layer#Mesoderm|mesodermal]] tissue. Such a skeleton is present in [[echinoderms]] and [[chordate]]s.

===Pliant skeletons===

Pliant skeletons are capable of movement; thus, when [[Stress (mechanics)|stress]] is applied to the skeletal structure, it deforms and then reverts to its original shape. This skeletal structure is used in some invertebrates, for instance in the hinge of [[bivalve shell]]s or the [[mesoglea]] of [[cnidarians]] such as [[jellyfish]]. Pliant skeletons are beneficial because only [[muscle]] contractions are needed to bend the skeleton; upon muscle relaxation, the skeleton will return to its original shape. [[Cartilage]] is one material that a pliant skeleton may be composed of, but most pliant skeletons are formed from a mixture of [[proteins]], [[polysaccharides]], and water.<ref name="Barnes et al" /> For additional structure or protection, pliant skeletons may be supported by rigid skeletons. Organisms that have pliant skeletons typically live in water, which supports body structure in the absence of a rigid skeleton.<ref>{{cite book|last1=Pechenik|first1=Jan A.|title=Biology of the Invertebrates|date=2015|publisher=McGraw-Hill Education|location=New York|isbn=978-0-07-352418-4|edition=Seventh}}</ref>

===Rigid skeletons===

Rigid skeletons are not capable of movement when stressed, creating a strong support system most common in [[terrestrial animals]]. Such a skeleton type used by animals that live in water are more for protection (such as [[barnacle]] and [[snail]] shells) or for fast-moving animals that require additional support of musculature needed for swimming through water. Rigid skeletons are formed from materials including [[chitin]] (in arthropods), [[calcium]] compounds such as [[calcium carbonate]] (in [[stony coral]]s and [[mollusk]]s) and [[silicate]] (for [[diatom]]s and [[radiolarian]]s).

===Cytoskeleton===
{{Main article|Cytoskeleton}}
The cytoskeleton (gr. ''kytos'' = cell) is used to stabilize and preserve the form of the cells. It is a dynamic structure that maintains cell shape, protects the cell, enables cellular motion (using structures such as [[flagella]], [[cilia]] and [[lamellipodia]]), and plays important roles in both intracellular transport (the movement of [[Vesicle (biology)|vesicle]]s and [[organelle]]s, for example) and cellular division.

=== Флуиди скелета ===

==== Хидростатички скелет (хидроскелет) ====
{{Main article|Хидростатички скелет}}

A hydrostatic skeleton is a semi-rigid, soft tissue structure filled with liquid under pressure, surrounded by muscles. Longitudinal and circular muscles around their body sectors allow movement by alternate lengthening and contractions along their lengths. A common example of this is the [[earthworm]].

== Организми са скелетом ==

===Invertebrates===
The endoskeletons of echinoderms and some other soft-bodied [[invertebrate]]s such as [[jellyfish]] and [[earthworms]] are also termed [[hydrostatic skeleton|hydrostatic]]; a body cavity the [[coelom]] is filled with [[coelom#fluid|coelomic fluid]] and the pressure from this fluid acts together with the surrounding muscles to change the organism's shape and produce movement.

====Sponges====
The skeleton of [[sponge]]s consists of microscopic [[calcareous]] or [[silicious]] [[Sponge spicule|spicule]]s. The [[demosponge]]s include 90% of all species of [[sponge]]s. Their "skeletons" are made of [[spicule (sponge)|spicule]]s consisting of fibers of the protein [[spongin]], the mineral [[silica]], or both. Where spicules of silica are present, they have a different shape from those in the otherwise similar [[Hexactinellida|glass sponges]].<ref name=IZ>{{cite book |author= Barnes, Robert D. |year=1982 |title= Invertebrate Zoology |publisher= Holt-Saunders International |location= Philadelphia, PA|pages= 105–106|isbn= 0-03-056747-5}}</ref>

====Echinoderms====
The skeleton of the [[echinoderm]]s, which include, among other things, the [[starfish]], is composed of [[calcite]] and a small amount of [[magnesium oxide]]. It lies below the [[Epidermis (zoology)|epidermis]] in the [[mesoderm]] and is within cell clusters of frame-forming cells. This structure formed is porous and therefore firm and at the same time light. It coalesces into small [[calcareous]] ossicles (bony plates), which can grow in all directions and thus can replace the loss of a body part. Connected by joints, the individual skeletal parts can be moved by the muscles.

===Vertebrates===
[[File:Huxley - Mans Place in Nature.jpg|thumb|300px| '''Pithecometra''': From [[Thomas Huxley]]'s 1863 ''[[Evidence as to Man's Place in Nature]]'', the compared skeletons of apes to humans.]]
In most vertebrates, the main skeletal component is referred to as [[bone]]. These bones compose a unique skeletal system for each type of animal. Another important component is cartilage which in mammals is found mainly in the joint areas. In other animals, such as the cartilaginous fishes, which include the [[shark]]s, the skeleton is composed entirely of cartilage. The [[segmentation (biology)|segmental]] pattern of the skeleton is present in all vertebrates (mammals, birds, fish, reptiles and amphibians) with basic units being repeated. This segmental pattern is particularly evident in the vertebral column and the ribcage.

Bones in addition to supporting the body also serve, at the cellular level, as calcium and phosphate storage.

====Fish====
{{Main article|Fish anatomy}}

The skeleton, which forms the support structure inside the fish is either made of cartilage as in the ([[Chondrichthyes]]), or bones as in the ([[Osteichthyes]]). The main skeletal element is the vertebral column, composed of articulating vertebrae which are lightweight yet strong. The ribs attach to the spine and there are no limbs or limb girdles. They are supported only by the muscles. The main external features of the fish, the [[fish fin|fins]], are composed of either bony or soft spines called rays, which with the exception of the caudal fin (tail fin), have no direct connection with the spine. They are supported by the muscles which compose the main part of the trunk.

====Birds====
{{Main article|Bird anatomy}}

The bird skeleton is highly adapted for flight. It is extremely lightweight, yet still strong enough to withstand the [[stress (physics)|stresses]] of taking off, flying, and landing. One key adaptation is the fusing of bones into single [[ossification]]s, such as the [[pygostyle]]. Because of this, birds usually have a smaller number of bones than other terrestrial vertebrates. Birds also lack teeth or even a true [[jaw]], instead having evolved a [[beak]], which is far more lightweight. The beaks of many baby birds have a projection called an [[egg tooth]], which facilitates their exit from the amniotic egg.

====Marine mammals====
[[File:Zalophus californianus 01.JPG|thumb|left|[[Californian sea lion]]]]
To facilitate the movement of [[marine mammal]]s in water, the hind legs were either lost altogether, as in the whales and [[manatee]]s, or united in a single [[fish fin|tail fin]] as in the [[pinnipeds]] (seals). In the whale, the [[cervical vertebrae]] are typically fused, an adaptation trading flexibility for stability during swimming.<ref>{{cite web |url=http://yellowmagpie.com/beluga-whale/ |title=Beluga Whale |publisher=Yellowmagpie.com |date=27 June 2012 |accessdate=12 August 2013 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130521114304/http://yellowmagpie.com/beluga-whale/ |archivedate=21 May 2013 |df= }}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.whalesalive.org.au/aboutwhales.html |title=About Whales |publisher=Whalesalive.org.au |date=26 June 2009 |accessdate=12 August 2013 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130812000655/http://whalesalive.org.au/aboutwhales.html |archivedate=12 August 2013 |df= }}</ref>

====Humans====
{{Main article|Human skeleton}}
[[File:Leonardo Skeleton 1511.jpg|thumb|''Study of Skeletons'', c. 1510, by [[Leonardo da Vinci]]]]


The human skeleton consists of both fused and individual bones supported and supplemented by [[ligament]]s, [[tendon]]s, [[muscle]]s and [[cartilage]]. It serves as a scaffold which supports organs, anchors muscles, and protects organs such as the brain, [[human lung|lung]]s, [[human heart|heart]] and [[spinal cord]]. Although the teeth do not consist of tissue commonly found in bones, the teeth are usually considered as members of the skeletal system.<ref>{{Cite news|url=http://www.livescience.com/22537-skeletal-system.html|title=Skeletal System: Facts, Function & Diseases|work=Live Science|access-date=7 March 2017|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170307123921/http://www.livescience.com/22537-skeletal-system.html|archivedate=7 March 2017|df=}}</ref>
The biggest bone in the body is the [[femur]] in the upper leg, and the smallest is the [[stapes]] bone in the [[middle ear]]. In an adult, the skeleton comprises around 14% of the total body weight,<ref>{{cite journal|title=The Allometric Relationship of Skeleton Weight to Body Weight in Teleost Fishes: A Preliminary Comparison with Birds and Mammals|author1=William W. Reynolds |author2=William J. Karlotski |lastauthoramp=yes |journal=Copeia|year=1977|pages=160–163|doi=10.2307/1443520 }}</ref> and half of this weight is water.
-->
== Скелетни систем кичмењака ==
== Скелетни систем кичмењака ==
[[Датотека:Primatenskelett-drawing.jpg|мини|десно|250п|Скелет човјека и гориле]]
[[Датотека:Primatenskelett-drawing.jpg|мини|десно|250п|Скелет човјека и гориле]]
Ред 20: Ред 107:
* кожни скелет
* кожни скелет


== Осовински скелет ==
=== Осовински скелет ===
Осовински скелет чини кичменица и главени скелет, а припадају му ребра и грудна кост.
Осовински скелет чини кичменица и главени скелет, а припадају му ребра и грудна кост.
Ред 73: Ред 160:
Код виших кичмењака (гмизавци, птице и сисари) ребра се везују за кичменицу и за грудну кост па се тако образује грудни кош. Он има великог значаја у процесу дисања (мења се запремина грудне дупље), а осим тога је и ослонац предњим удовима.
Код виших кичмењака (гмизавци, птице и сисари) ребра се везују за кичменицу и за грудну кост па се тако образује грудни кош. Он има великог значаја у процесу дисања (мења се запремина грудне дупље), а осим тога је и ослонац предњим удовима.


== Скелет удова ==
=== Скелет удова ===
Код кичмењака су се у току еволуције развили парни и непарни удови. Непарни удови су заступљени само код колоуста и риба, у виду непарних пераја. Непарна пераја риба су леђно, репно и анално, док су грудна и трбушна парна.
Код кичмењака су се у току еволуције развили парни и непарни удови. Непарни удови су заступљени само код колоуста и риба, у виду непарних пераја. Непарна пераја риба су леђно, репно и анално, док су грудна и трбушна парна.
Ред 79: Ред 166:
[[Датотека:Kostur čoveka.jpg|мини|десно|150п|''Костур човека - наставно средство'']]
[[Датотека:Kostur čoveka.jpg|мини|десно|150п|''Костур човека - наставно средство'']]


== Парни удови кичмењака ==
=== Парни удови кичмењака ===


Састоје се од основног непокретног дела (раменски и карлични појас), који даје ослонац скелету покретног дела удова.
Састоје се од основног непокретног дела (раменски и карлични појас), који даје ослонац скелету покретног дела удова.


=== Предњи удови ===
==== Предњи удови ====


'''Раменски појас''' је код риба спојен са главом, непокретан је. Код сувоземних кичмењака, с обзиром да је глава покретна, његова веза са главеним скелетом је ишчезла па се он '''везује за грудну кост'''.
'''Раменски појас''' је код риба спојен са главом, непокретан је. Код сувоземних кичмењака, с обзиром да је глава покретна, његова веза са главеним скелетом је ишчезла па се он '''везује за грудну кост'''.
Ред 103: Ред 190:
За раменски појас се зглобљава рамењача, која се преко лакатног зглоба везује са жбицом и лакатном кости. На њих се надовезују кости корена шаке – ситне кости поређане у три низа. За кореном шаке следе кости шаке коју чине дуже кошчице чији број одговара броју прстију. На њих се настављају ситне кости прстију. Број прстију код кичмењака примарно износи пет. Међутим, код многих је дошло до редукције броја прстију што је у вези са начином кретања. Код птица (крила) постоје три прста, код неких папкара, нпр. свиње, их има 4 (два дужа и два краћа) док код других (говеда) их је 2. Код копитара је само један прст и то трећи.
За раменски појас се зглобљава рамењача, која се преко лакатног зглоба везује са жбицом и лакатном кости. На њих се надовезују кости корена шаке – ситне кости поређане у три низа. За кореном шаке следе кости шаке коју чине дуже кошчице чији број одговара броју прстију. На њих се настављају ситне кости прстију. Број прстију код кичмењака примарно износи пет. Међутим, код многих је дошло до редукције броја прстију што је у вези са начином кретања. Код птица (крила) постоје три прста, код неких папкара, нпр. свиње, их има 4 (два дужа и два краћа) док код других (говеда) их је 2. Код копитара је само један прст и то трећи.


=== Задњи удови ===
==== Задњи удови ====


Карлични појас је код риба слабо развијен, док је код копнених кичмењака много јаче развијен јер су задњи удови од великог значаја за кретање. Причвршћен је за крстачни регион кичменице. У његов састав улазе са сваке стране по три кости:
Карлични појас је код риба слабо развијен, док је код копнених кичмењака много јаче развијен јер су задњи удови од великог значаја за кретање. Причвршћен је за крстачни регион кичменице. У његов састав улазе са сваке стране по три кости:
Ред 124: Ред 211:
Покретни део скелета задњих удова изграђен је по истој шеми као и скелет предњих удова. За карлични појас се зглобљава снажна бутна кост, највећа кост код кичмењака. Она се преко коленског зглоба везује за голењачу и лишњачу (слабије развијена). Код сисара се на предњој страни колена налази мала кост –чашица. Корен стопала се састоји од три низа костију, при чему су у првом низу [[петна кост|петна]] и [[скочна кост]]. На корен стопала се надовезују дуже кости стопала чији број зависи од броја прстију. За стопалом следе кости прстију чији је број примарно пет.
Покретни део скелета задњих удова изграђен је по истој шеми као и скелет предњих удова. За карлични појас се зглобљава снажна бутна кост, највећа кост код кичмењака. Она се преко коленског зглоба везује за голењачу и лишњачу (слабије развијена). Код сисара се на предњој страни колена налази мала кост –чашица. Корен стопала се састоји од три низа костију, при чему су у првом низу [[петна кост|петна]] и [[скочна кост]]. На корен стопала се надовезују дуже кости стопала чији број зависи од броја прстију. За стопалом следе кости прстију чији је број примарно пет.


== Кожни скелет ==
=== Кожни скелет ===


Заступљен је код риба у виду крљушти смештених у [[крзно коже|крзну коже]] и код [[корњача]] и [[крокодил]]а у виду коштаних плоча које су одозго препокривене рожним плочама и образују оклоп, и код ајкула у виду кожних зубића. Међу [[сисари]]ма само [[оклопник]] има развијен кожни скелет у виду коштаних плоча покривених рожним плочама.
Заступљен је код риба у виду крљушти смештених у [[крзно коже|крзну коже]] и код [[корњача]] и [[крокодил]]а у виду коштаних плоча које су одозго препокривене рожним плочама и образују оклоп, и код ајкула у виду кожних зубића. Међу [[сисари]]ма само [[оклопник]] има развијен кожни скелет у виду коштаних плоча покривених рожним плочама.

== Референце ==
{{reflist}}

== Литература ==
{{refbegin}}
*{{cite book | title = Human Body Dynamics: Classical Mechanics and Human Movement | first = Aydın | last = Tözeren | pages = 6–10 | year = 2000 | publisher = Springer | isbn = 0-387-98801-7
}}
* {{cite book | title = The Handy Anatomy Answer Book | first = Naomi| last = Balaban| pages = 61 | year = 2008 | publisher = Visible Ink Press| isbn = 978-1-57859-190-9 }}
* {{cite book | title = Body The Complete Human: How It Grows, How It Works, And How to Keep It Healthy And Strong | first = Lisa| last = Stein| pages = 73 | year = 2007 | publisher = National Geographic Society| isbn = 978-1-4262-0128-8}}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Skeletons}}
{{Commonscat|Skeletons}}
* [http://www.bionet-skola.com/w/Skeletni_sistem_ki%C4%8Dmenjaka BioNet Škola]
* [http://www.dogskeleton.com/ Real bones, detailed dog skeleton]
* [http://www.innerbody.com/image/digeov.html Atlas]
* [http://www.innerbody.com/image/digeov.html Atlas]
* {{cite web |url = http://www.groundreport.com/were-born-with-270-bones-as-adults-we-have-206/ |title = We’re Born With 270 Bones. As Adults We Have 206 |first = Larry |last = Miller |date = 9 December 2007 |publisher = Ground Report |deadurl = no |archiveurl = https://web.archive.org/web/20160814052420/http://www.groundreport.com/were-born-with-270-bones-as-adults-we-have-206/ |archivedate = 14 August 2016 |df = }}
* {{cite web |url=http://ask.yahoo.com/20010808.html |title=How many bones does the human body contain? |publisher=Yahoo! |date=8 August 2001 |accessdate=4 March 2010 |deadurl=no |archiveurl=http://archive.wikiwix.com/cache/20110711061523/http://ask.yahoo.com/20010808.html |archivedate=11 July 2011 |df= }}

{{Authority control}}


[[Категорија:Скелетни систем|*]]
[[Категорија:Скелетни систем|*]]

Верзија на датум 14. новембар 2018. у 10:48

За друге употребе, погледајте Костур (вишезначна одредница).
Костур
Коњски и људски скелет стављени на дисплеј у Аустралијском музеју, Сиднеј.
Венски скелет лист. Вене садрже лигнин који отежава њихову разградњу посредством микроорганизама. Лист припада врсти Magnolia doltsopa(Magnoliaceae).
Детаљи
Идентификатори
Грчкиσκελετός
MeSHD012863
Анатомска терминологија

Костур или скелет (од грчког σκελετός, скелетос, у значењу суво тело, мумија) је део тела код сложенијих животиња, укључујући и човека, са основном улогом потпоре организма. Постоје две врсте костура или скелета: егзоскелет (спољашњи костур) и ендоскелет (унутрашњи костур). Термин потиче од грчки σκελετός (skeletós), са значењем „исушен”.[1]

У свакодневном говору, под „костуром“ или „скелетом“ нечега може се тумачити као суштинска потпора датог бића, појаве или предмета.

За правилно функционисање скелета код кичмењака јако су битни елементи калцијум и фосфор.

Типови скелета

There are two major types of skeletons: solid and fluid. Solid skeletons can be internal, called an endoskeleton, or external, called an exoskeleton, and may be further classified as pliant (elastic/movable) or rigid (hard/non-movable).[2] Fluid skeletons are always internal.

Скелетни систем кичмењака

Скелет човјека и гориле
Скелет жабе
Скелет рибе

Скелет даје телу чврстину, пружа ослонац за причвршћивање мишића и штити осетљиве органе (чула и нервни систем). Настаје од мезодерма и налази се у унутрашњости тела (ендоскелет). У току еволуционог развића кичмењака најпре се јавио скелет везивне природе (хорда) који је касније замењен хрскавичавим, односно коштаним скелетом. Хрскавичав скелет имају најнижи кичмењаци (колоусте, хрскавичаве рибе), док остали кичмењаци почев од кошљориба имају коштани скелет. У току ембрионалног развића скелет се такође најпре јавља у везивној форми, а касније се замењује прво хрскавичавим, а затим и коштаним ткивом.

Скелет је по грађи врло сличан код свих кичмењака. Њега чини:

  • осовински скелет
  • скелет екстремитета (удова)
  • шкржни (висцерални) скелет
  • кожни скелет

Осовински скелет

Осовински скелет чини кичменица и главени скелет, а припадају му ребра и грудна кост.

Главени скелет

Главени скелет сачињавају лобања и вилично-језични апарат. Лобања обухвата и штити мозак и главне чулне органе. Вилично-језични апарат настаје од шкржног (висцералног) скелета. Овај скелет је најсложеније грађен део скелетног система.

Лобања

Код колоуста лобања је углавном везивне природе, а вилице нису развијене. Код нижих риба (ајкула) је хрскавичава и формирају се вилице. Почев од виших риба па надаље у еволуцији лобања је састављена од већег броја сраслих костију. Код свих риба она је непокретно везана за кичменицу што погодује пробијању кроз воду. Код копнених кичмењака образован је покретан зглоб између лобање и кичменице. На лобањи се образују потиљачни глежњеви (зглобни наставци) који залазе у одговарајућа удубљења на првом кичменом пршљену. Водоземци и сисари имају два, а гмизавци и птице један непаран потиљачни глежањ.

Вилично-језични апарат

Шкржни скелет се састоји од 6-7 пари шкржних лукова који имају улогу подупирача шкрга. Код свих кичмањака прва два шкржна лука ступају у везу са лобањом и губе првобитну улогу заштите и ослонца шкрга. Први од њих је вилични (мандибуларни) лук који подупире и уоквирује усни отвор, а други је језични (хиоидни) лук који служи као ослонац језику, а осим тога повезује први лук са лобањом. Код виших риба се у горњој вилици образује квадратна кост, а у доњој вилици артукуларна кост па се преко ових костију зглобљавају горња и доња вилица.

Код водоземаца остаје исти зглоб доње и горње вилице и долази до потпуног срастања горње вилице са лобањом. Услед тога, језични лук, преко кога се веза између лобање и вилица остваривала, губи ту функцију и од његовог дела настаје мала кост у средњем уху названа колумела. Колумелу имају и гмизавци и птице, док код сисара она одговара узенгији (једна од три слушне кошчице).

Код гмизаваца, у зависности од начина исхране кости виличног скелета могу бити покретно међусобно зглобљене или непокретне и чврсте. Код змија и гуштера које хватају покретан плен све су кости покретно зглобљене како међусобно тако и са лобањом. Захваљујући томе уста се могу јако отворити тако да ове животиње могу да прогутају крупан плен. Та покретљивост је нарочито изражена код отровних змија, чија вилична кост напред носи отровне зубе. Када су уста затворена ови зуби су окренути уназад, а када се уста отворе покретни механизам аутоматски усправља зуб. Код корњача које се хране биљном храном и крокодила који раскидају плен, овај систем костију је непокретан и чврст.

Кости лобање, као и целог скелета, птица су врло танке, лаке и међусобно срасле, а зуби су замењени кљуном.

Код сисара квадратна и артикуларна кост су прешле у средње ухо и од њих настају чекић и наковањ, а од колумеле је настала узенгија. У вези са тим остварен је нови зглоб доње вилице између доњовиличне кости и лобање. Остатак висцералног скелета образује подјезични скелет и хрскавицу гркљана.

Кичменица, ребра и грудна кост

Кичменица је састављена из покретно зглобљених кичмених пршљенова који образују чврст а еластичан осовински скелет што кичмењацима омогућава брзо и разнолико кретање (трчање, гмизање, скакање, летење). Пршљенови се образују окохорде која је код сисара веома редукована па се њени последњи остаци налазе у везивном ткиву између пршљенова. Код колоуста се јављају само хрскавичави зачеци кичменице. Код нижих риба (ајкула) је потпуно развијена, али је хрскавичава, док је код кошљориба и осталих кичмењака потпуно окоштала.

Грађа кичменог пршљена

На пршљену се разликује тело са кога полази пар доњих, пар горњих лукова и неколико наставака за међусобно зглобљавање пршљенова. Горњи луци окружују кичмену мождину, срастају изнад ње образујући један непаран трнолики наставак. Доњи луци се код копнених кичмењака редукују и своде на двојне наставке на које се ослањају ребра. Број кичмених пршљенова се разликује код различитих група кичмењака па их тако, нпр. код змија може бити и преко 400.

Регионална диференцијација кичменице

Пршљенови се у извесној мери међусобно разликују зависно од региона кичменице у коме се налазе, односно зависно од функције коју врше.

Код риба се уочавају само два региона трупни (носе ребра) и репни.

Код сувоземних кичмењака кичменица је издељена на 5 региона:

  1. вратни (lat. leuricalis) – код сисара (човека) их има 7; први (атлас) има изглед прстена ма коме се налази једно или два удубљења за зглобљавање са потиљачним глежњевима; други (епистрофеус) носи зуболики наставак који залази у прстен атласа који се може око њега окретати (окретање главе);
  2. грудни (lat. thoracalis) – има их 12 код човека; носе ребра;
  3. слабински (lat. lumbalis)– има их 5;
  4. крсни (lat. sacralis) – има их 5 и код човека су срасли у крсну кост;
  5. репни (lat. caudalis) – има од 3 до 6; код човека се од закржљалих пршљенова образује тртична кост
Грудни кош

Код виших кичмењака (гмизавци, птице и сисари) ребра се везују за кичменицу и за грудну кост па се тако образује грудни кош. Он има великог значаја у процесу дисања (мења се запремина грудне дупље), а осим тога је и ослонац предњим удовима.

Скелет удова

Код кичмењака су се у току еволуције развили парни и непарни удови. Непарни удови су заступљени само код колоуста и риба, у виду непарних пераја. Непарна пераја риба су леђно, репно и анално, док су грудна и трбушна парна.

Костур човека - наставно средство

Парни удови кичмењака

Састоје се од основног непокретног дела (раменски и карлични појас), који даје ослонац скелету покретног дела удова.

Предњи удови

Раменски појас је код риба спојен са главом, непокретан је. Код сувоземних кичмењака, с обзиром да је глава покретна, његова веза са главеним скелетом је ишчезла па се он везује за грудну кост. Рамени појас сувоземних кичмењака састоји се од три парне кости:

  1. лопатица – налази се на леђној страни;
  2. кључњача
  3. коракоидна кост.

Кључна и коракоидна кост се налазе на трбушној страни и ослањају се на грудну кост. Ове две кости могу бити редуковане или чак ишчезавају. Код сисара коракоидна кост је редукована и сведена на наставак на лопатици назван гавранов кљун. Код неких сисара (копитари, зверови) чији се удови једнолико крећу (напред – назад) ишчезава и кључњача па се њихов рамени појас састоји само од лопатице.

Покретни део скелета предњих удова чине:

За раменски појас се зглобљава рамењача, која се преко лакатног зглоба везује са жбицом и лакатном кости. На њих се надовезују кости корена шаке – ситне кости поређане у три низа. За кореном шаке следе кости шаке коју чине дуже кошчице чији број одговара броју прстију. На њих се настављају ситне кости прстију. Број прстију код кичмењака примарно износи пет. Међутим, код многих је дошло до редукције броја прстију што је у вези са начином кретања. Код птица (крила) постоје три прста, код неких папкара, нпр. свиње, их има 4 (два дужа и два краћа) док код других (говеда) их је 2. Код копитара је само један прст и то трећи.

Задњи удови

Карлични појас је код риба слабо развијен, док је код копнених кичмењака много јаче развијен јер су задњи удови од великог значаја за кретање. Причвршћен је за крстачни регион кичменице. У његов састав улазе са сваке стране по три кости:

  1. бедрењача – на леђној страни;
  2. седњача
  3. препоњача.

Седњача и препоњача се налазе на трбушној страни. Лева и десна страна трбушног дела карличног појаса међусобно срастају у затворен прстен. Изузетак чине птице чији је карлични појас отворен због ношења јаја.

Покретни део скелета задњих удова сачињавају следеће кости:

Покретни део скелета задњих удова изграђен је по истој шеми као и скелет предњих удова. За карлични појас се зглобљава снажна бутна кост, највећа кост код кичмењака. Она се преко коленског зглоба везује за голењачу и лишњачу (слабије развијена). Код сисара се на предњој страни колена налази мала кост –чашица. Корен стопала се састоји од три низа костију, при чему су у првом низу петна и скочна кост. На корен стопала се надовезују дуже кости стопала чији број зависи од броја прстију. За стопалом следе кости прстију чији је број примарно пет.

Кожни скелет

Заступљен је код риба у виду крљушти смештених у крзну коже и код корњача и крокодила у виду коштаних плоча које су одозго препокривене рожним плочама и образују оклоп, и код ајкула у виду кожних зубића. Међу сисарима само оклопник има развијен кожни скелет у виду коштаних плоча покривених рожним плочама.

Референце

  1. ^ Oxford Dictionary of English 2nd edition 2005
  2. ^ Barnes, Edward E.; Fox, Richard S.; Barnes, Robert D. (2003). Invertebrate zoology : a functional evolutionary approach (7. изд.). Belmont, Calif. [u.a.]: Thomson, Brooks/Cole. ISBN 0-03-025982-7. 

Литература

  • Tözeren, Aydın (2000). Human Body Dynamics: Classical Mechanics and Human Movement. Springer. стр. 6—10. ISBN 0-387-98801-7. 
  • Balaban, Naomi (2008). The Handy Anatomy Answer Book. Visible Ink Press. стр. 61. ISBN 978-1-57859-190-9. 
  • Stein, Lisa (2007). Body The Complete Human: How It Grows, How It Works, And How to Keep It Healthy And Strong. National Geographic Society. стр. 73. ISBN 978-1-4262-0128-8. 

Спољашње везе

Скелетни систем на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скелетни_систем&oldid=21048986”