Кућна мува — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: исправљена преусмерења
.
Ред 1: Ред 1:
{{short description|Species of insect}}
{{Taxobox
{{taxobox
| name = Кућна мува
| name = Кућна мува
| image = Musca.domestica.female.jpg
| image = Common house fly, Musca domestica.jpg
| image_width = 250п
| status = NE
| status_system = IUCN3.1
| image_caption = женка
| image_caption =
| regnum = -{[[Животиње|Animalia]]}-
| phylum = -{[[Зглавкари|Arthropoda]]}-
| regnum = -{[[Animal]]ia}-
| classis = -{[[Инсекти|Insecta]]}-
| phylum = -{[[Arthropod]]a}-
| ordo = -{[[Двокрилци|Diptera]]}-
| classis = -{[[Insect]]a}-
| ordo = [-{[Fly|Diptera]]}-
| zoosectio = -{[[Schizophora]]}-
| familia = -{[[Muscidae]]}-
| familia = -{[[Muscidae]]}-
| genus = ''-{[[Musca]]}-''
| genus = -{''[[Musca (fly)|Musca]]''}-
| binomial = ''-{Musca domestica}-''
| species = -{'''''M. domestica'''''}-
| binomial = -{''Musca domestica''}-
| binomial_authority = -{[[Карл фон Лине|Linnaeus]]}-, 1758
| binomial_authority = -{[[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]}-
| subdivision_ranks = Подврсте
| subdivision = * -{''M. d. calleva'' <small>Walker, 1849</small>}-
* -{''M. d. domestica'' <small>[[Carl Linnaeus|Linnaeus]], [[10th edition of Systema Naturae|1758]]</small>}-
}}
}}
'''Кућна мува (''-{Musca domestica}-'')''' је [[космополит]]ска [[врста]] мува из фамилије правих мува -{[[Muscidae]]}-, сиво-црне боје са четири уздужне пруге на леђној страни грудног региона. Припада бројно најзаступљенијим [[инсекти]]ма, при чему је њена бројност највећа за време топлих, летњих месеци. Полагање [[јаје|јаја]] и [[развиће]] одвија се на сметлиштима, [[отпад|отпацима]] у домаћинству, стајском [[ђубриво|ђубриву]] и сл.


'''Кућна мува''' или ''домаћа мува'' (''-{Musca domestica}-'') је космополитска [[врста (биологија)|врста]] мува из фамилије правих мува -{[[Muscidae]]}-. Оне су сиво-црне боје са четири уздужне пруге на леђној страни грудног региона, са благо длакавим телима и једним паром мембранских крила. Имају црвене очи, мало испупчене код нешто већих женки. Кућна мува припада бројно најзаступљенијим [[инсекти]]ма, при чему је њена бројност највећа за време топлих, летњих месеци. Верује се да се први пута појавила у [[кенозоик|кенозојској]] ери, могуће на Блиском Истоку, а вероватно је [[Космополит (биологија)|распрострањена широм света]], као човеков [[коменсализам|коменсал]]. То је најчешћа врста мува која се налази у насељеним местима.
Преносилац је великог броја узрочника обољења, услед чега се заједно са [[пацов]]има и [[бубашваба]]ма убраја у врсте од највећег значаја за здравље људи и ширења [[епидемија]]. Преноси изазиваче:
* [[тифус|трбушног тифуса]];
* [[паратифус]]а;
* [[туберкулоза|туберкулозе]];
* [[лепра|лепре]];
* [[трахом]]а.


Женка се обично пари само једном и спрему чува за каснију употребу. Одлаже серије од око 100 јаја на распадајуће органске материје, попут отпада из хране, [[Dekompozicija|трулеж]]и или [[измет]]а. Јаја се убрзо излегу као беле ларве без ногу, познате и под називом [[Maggot|магот]]и. Након 2 до 5 дана развоја, оне се [[метаморфоза|преобразе]] у црвенкасто-смеђе [[лутка (инсект)|лутке]], дуге око 8&nbsp;-{mm}-. Одрасле мухе обично живе 2 до 4 недеље, али могу презимити. Одрасле јединке се хране разним текућим или полутечним супстанцама, као и чврстим материјама које су омекшане њиховим [[пљувачка|пљувачком]]. Ове муве могу, на тијелима и фекалијама, да преносе [[патоген]]е, контаминирају храну и допринесу преношењу болести преносиве храном, док, по бројности, могу бити физички неугодне. Из тих разлога сматрају се [[штеточина]]ма. Кућна мува се заједно са [[пацов]]има и [[бубашваба]]ма убраја у врсте од највећег значаја за здравље људи и ширења [[епидемија]]. Преноси изазиваче: [[тифус|трбушног тифуса]], [[Paratyphoid fever|паратифус]]а, [[туберкулоза|туберкулозе]], [[лепра|лепре]] и [[трахом]]а.

Кућне муве су кориштене у лабораторији у истраживању старења и [[Детерминација пола|механизама одређивање пола]]. Муве се у литератури појављују од древног грчког мита и [[Езоп|ове]] басне „Несретни инсект” па надаље.<ref>{{Citation|title=Appendix C: The State Emblem of India (Prohibition of Improper Use) Act, 2005|url=http://dx.doi.org/10.4159/harvard.9780674067288.c9|work=Righteous Republic|publisher=Harvard University Press|isbn=978-0-674-06728-8|access-date=6. 3. 2020}}</ref>

==Опис==
[[Датотека:House Fly Eye Closeup (cropped).jpg|thumb|left|Глава женке кућне мушице са два велика [[Compound eye|сложена ока]] и три [[Simple eye in invertebrates|оцеле]].]]
{{рут}}
Одрасле кућне муве обично су дуге 6 до 7&nbsp;-{mm}-, s rasponom krila od 13 do 15&nbsp;mm. Ženke imaju veću krila od mužjaka, dok mužjaci imaju relativno duže noge. Ženke više variraju u veličini, a postoji i geografska varijacija s većim jedinkama na večim geografskim širinama. Glava je snažno konveksna sprijeda, a ravna je i blago konusna. Par velikih složenih očiju, kod mužjaka, gotovo se dotiču, ali je kod ženki međočni prostor mnogo širi. Imaju tri jednostavna oka ([[ocele]]) i par kratkih antena. Мувe obrađuju vizuelne informacije oko sedam puta brže od ljudi što im omogućuje prepoznavanje i izbjegavanje pokušaja ulova ili gmječenja, s obzirom na to da efektivno vide usporene kretnje čovjeka s višom [[brzina fuzije treperenja|brzinom fuzije treperenja]].<ref>{{cite journal | vauthors = Bryant EH | title = Morphometric adaptation of the housefly, Musca domestica L., in the United States | journal = Evolution; International Journal of Organic Evolution | volume = 31 | issue = 3 | pages = 580–596 | date = septembar 1977 | pmid = 28563484 | doi = 10.1111/j.1558-5646.1977.tb01046.x }}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = Alves SM, Bélo M | title = Morphometric variations in the housefly, Musca domestica (L.) with latitude | journal = Genetica | volume = 115 | issue = 3 | pages = 243–51 | date = 2002 | pmid = 12440563 | doi = 10.1023/a:1020685727460 }}</ref><ref>{{cite news |last1=Johnston |first1=Ian | name-list-format = vanc |title=Q. Why is it so hard to swat a housefly? A. It sees you coming in slow motion |url=https://www.independent.co.uk/news/science/q-why-is-it-so-hard-to-swat-a-housefly-a-it-sees-you-coming-in-slow-motion-8818124.html |access-date=4. 12. 2017 |work=The Independent |date=15. 9. 2013}}</ref><ref name="HealyMcNally2013">{{cite journal | vauthors = Healy K, McNally L, Ruxton GD, Cooper N, Jackson AL | title = Metabolic rate and body size are linked with perception of temporal information | journal = Animal Behaviour | volume = 86 | issue = 4 | pages = 685–696 | date = oktobar 2013 | pmid = 24109147 | pmc = 3791410 | doi = 10.1016/j.anbehav.2013.06.018 }}</ref>

[[Datoteka:Housefly anatomy-key tags.svg|thumb|center|430px|Anatomija kućne мувe:
{{colbegin|colwidth=30em}}
'''A – Глава:'''
1 – Фацетоване очи,
2 – Чуле чекиње (''ариста''),
3 – Чулне ''антене'',
4 – Корњевилични палпус (-{''Palpus maxillaris''}-),
5 – Горња усна (-{''labrum''}-),
6 – Доња усна (-{''labium''}-),
7 – -{''Labellum''}-,
8 – Трахеја;
'''B – Торакс:'''
9 – -{''Prescutum''}-,
10 – Стигма,
11 – -{''Scutum''}-,
12 – Базна вена (-{''basicosta''}-),
13 – Калиптер,
14 – Скутелум,
15 – Крило,
16 – Крилна вена,
17 – Проплеурон,
18 – Простернум,
19 – Мезоплеурон,
20 – Мезостернум,
21 – Метаплеурон,
22 – Метастернум,
'''C – Абдомен:'''
23 – Кокса,
24 – Фемур,
25 – Тибија,
26 – Сета,
27 – Стопало (-{''tarsus''}-),
28 – Халтере,
29 – Отвор трахеје (стигма),
30 – Задњи сегмент.
{{colend}}
]]

[[Датотека:Houseflymouth100x1.jpg|thumb|250px|Делови [[усни апарат (инсект)|усног апарата]], са псеудотрахејама, полуцевастим жлебовима (тамне паралелне траке) који се користе за усисавање течне хране]]
Делови усног апарата посебно су прилагођени за течну храну; мандибула и максиле су смањене и нису функционалне, а остали удови формирају увлачиви, флексибилни [[proboscis]] sa povećanim, mesnatim vrhom, labelumom. Ovo je spužvasta struktura koju karakteriziraju mnogi žljebovi, zvani pseudotraheje, koji usisavaju tekućinu [[kailar|kapilarnim djelovanjem]].<ref>{{cite book | vauthors = Gullan PJ, Cranston PS |date=2010 |title=The Insects: An Outline of Entomology | url = https://archive.org/details/insectsoutlineen00pjgu |publisher=Wiley |edition=4th |isbn=978-1-118-84615-5 |pages=[https://archive.org/details/insectsoutlineen00pjgu/page/n65 41], 519}}</ref><ref name=Mehlhorn>{{cite book| last = Mehlhorn | first = Heinz | name-list-format = vanc |title=Encyclopedic Reference of Parasitology: Biology, Structure, Function |url= https://books.google.com/books?id=9uGQnKdxhyUC&pg=PA310 |year=2001 |publisher=Springer Science & Business Media |isbn=978-3-540-66819-0 |page=310}}</ref> It is also used to distribute saliva to soften solid foods or collect loose particles.<ref>{{cite web |url=http://www.giand.it/diptera/morph/?id=4&lang=en |title=Morphology and anatomy of adults: Mouthparts | last = Dessì | first = Giancarlo | name-list-format = vanc |date=8. 1. 2017 |work=Flies |access-date=27. 9. 2017}}</ref> Kućne мувe imaju [[hemoreceptor]]ne organe okusa na na nožnim tarzusima, tako da mogu prepoznati hranu poput šećera, hodajući po njemu.<ref name="DeonierRichardson1935">{{cite journal | vauthors = Deonier CC, Richardson CH |title=The Tarsal Chemoreceptor Response of the Housefly, ''Musca Domestica'' L., to Sucrose and Levulose |journal=Annals of the Entomological Society of America |volume=28 |issue=4 |year=1935 |pages=467–474 |doi=10.1093/aesa/28.4.467}}</ref> Мувe su često viđene kako čiste noge trljajući ih zajedno, omogućavajući hemoreceptorima da ponovo kušaju po čemu hodaju.<ref>{{cite news|last1=Ray|first1=C. Claiborne | name-list-format = vanc |title=Q&A; Gleeful Flies?|url=https://www.nytimes.com/2002/12/17/science/q-a-gleeful-flies.html|access-date=4. 12. 2017|work=The New York Times|date=17. 12. 2002}}</ref> Na kraju svake noge je par kandži, a ispod njih su dva ljepljiva jastučića, [[pulvile]], koji omogućuju мувi da se uspinje po glatkim zidovima i stropovima po modelu [[Van der Waalsova sila|Van der Waalsove sile]]. Kandže pomažu мувi da odstrani stopalo za sljedeći korak. Hodaju uobičajenim hodom po vodoravnim i okomitim površinama s tri noge u dodiru sa površinom i tri u pokretu. Na obrnutim površinama mijenjaju pokret da bi se četiri noge držale na površini.<ref>{{cite journal| journal=American Entomologist| volume=51| issue=1| pages= 31–35| title = Uncovering Insect Stickiness: Structure and Properties of Hairy Attachment Devices| last = Gorb | first = Stanislav N. | name-list-format = vanc |year=2005 | doi=10.1093/ae/51.1.31 }}</ref> Муве слећу на строп летећи равно према њему; непосредно пре слетања, направе пола вијка и усмере свих шест ногу према површини, смањујући шок предњим ногама и залепе се тренутак касније с остале четири.

[[Датотека:House Fly Wing.jpg|200px|thumb|left|Крило, увећано 250x]]

[[Toraks]] je sivih nijansi, ponekad čak i crne boje, s četiri tamne uzdužne trake ravnomjerne širine na dorzalnoj površini. Cijelo tijelo prekriveno je kratkim dlačicama. Poput ostalih [[Diptera]], kućne мувe imaju samo jedan par [[krilo insekta|krila]], jer se nekadašnji stražnji par svodi se na male [[haltere]] ili njihalice koje pomažu održavanju stabilnosti pri [[let]]u. Krila su prozirna sa žućkastim nijansama u osnovi. Karakteristično je da medijalna vena (duga M1 + 2 ili četvrta duga vena) ima oštricu prema gore. Svako krilo ima režanj na stražnjoj strani, [[kalipter]], koji pokriva haltere. Zadak je siv ili žućkast, s tamnom prugom i nepravilnim tamnim mrljama sa strane. Sadrži 10 segmenata koji nose spirale za disanje. U mužjaka deveti segment ima par kopči za kopulaciju, a deseti nose analne cerke u oba spola.<ref name=Hewitt/><ref name=IFAS>{{cite web |url=http://entnemdept.ufl.edu/creatures/urban/flies/house_fly.HTM |title=House fly: ''Musca domestica'' | last1 = Sanchez-Arroyo | first1 = Hussein | last2 = Capinera | first2 = John L. | name-list-format = vanc |date=20. 4. 2017 |work=Featured Creatures |access-date=20. 9. 2017}}</ref>
[[Datoteka:Micrograph of house-fly leg.jpeg|thumb|[[Mikrografija]] tarzusa sa kandžama i čekinjama, uključujući i centralne između dva pulvila poznata kao empodije]]

Razne vrste širom svijeta izgledaju poput kućnih мувa, kao što su [[mal kućna мувa]], ''Fannia canicularis'', [[stabilna мувa]], "Stomoxys calcitrans" i ostali pripadnici roda ''Musca''.<ref name = "West_1951">{{cite book | year = 1951 | title = The Housefly. Its natural history, medical importance, and control | publisher = Comstock Publishing Company | last = West | first = Luther S. | name-list-format = vanc | place = New York | url = http://krishikosh.egranth.ac.in/bitstream/1/2033787/1/139.pdf | access-date = 15. 3. 2020 | archive-date = 7. 12. 2017 | archive-url = https://web.archive.org/web/20171207192637/http://krishikosh.egranth.ac.in/bitstream/1/2033787/1/139.pdf | url-status = dead }}</ref>{{rp|161–167}} Sistemtska identifikacija vrsta može zahtijevati upotrebu taksonomskih ključeva specifičnih za regiju i može zahtijevati razlikovanje muških reproduktivnih dijelova za potvrdu.<ref>{{cite journal|doi=10.1111/j.1365-3113.1975.tb00134.x|title=The Musca domestica complex in Sri Lanka|journal=Journal of Entomology Series B, Taxonomy|volume=43|issue=2|pages=247–259|year=2009| vauthors = Paterson HE }}</ref><ref>{{cite journal| last1 = Tumrasvin | first1 = Watanasak | last2 = Shinonaga | first2 = Satoshi | name-list-format = vanc | year=1977|title= Report of Species Belonging to the Genus Musca Linné, Including the Taxonomic Key (Diptera: Muscidae)| journal= Bull. Tokyo Med. Dent. Univ.|volume= 24|pages=209–218|url=http://lib.tmd.ac.jp/jmd/2403/02_Tumrasvin.pdf}}</ref>

==Животни циклус==
[[Датотека:Musca domestica mating (cropped).jpg|thumb|250px|left|Parenje kućnih мувa]]
Svaka ženka može tokom života snijeti do 500 [[jaja]] u nekoliko serija od oko 75 do 150. Jaja su bijela i otprilike duga 1,2&nbsp;mm, a мувa ih polaže pogodnom mestu, obično na mrtvim i raspadajućim organskim materijama, poput otpadaka hrane, trupala ili [[fekalija]]. U roku od jednog dana iz jaja se izlegu larve (magoti); oni žive i hrane se tamo gde su jaja položena. Blijedo su bjelkasti, {{pretvaraju duge 3&nbsp;mm, tanji na kraju usta i bez nogu. Razvoj larve traje od dvije sedmice, u optimalnim uslovima, do 30 dana ili više u hladnijim područjima. Larve izbegavaju svetlo; interijeri gomila životinjskog stajskog gnojiva su mjesta bogata hranjivim tvarima i idealnim uvjetima rajvoja, gdje je toplo, vlažno i tamno.

[[Datoteka: The larva and fly of a house fly (Musca domestica). Coloured Wellcome V0022571.jpg|thumb| [[Larva]] i odrasli, autor [[Amedeo John Engel Terzi]] (1872–1956)]]
Na kraju svog trećeg [[instar]]a, larve puze do suhog i hladnog mjesta i pretvaraju se u [[lutka (insekti)|lutke]]. Kućište lutke je cilindrično sa zaobljenim krajevima, dugačkim oko 1,2&nbsp;mm, formirano je od posljednje svučene kože larve. U početku je žućkasto, ša potamni preko crveno-smeđe do gotovo crne boje. Razvoj lutke traje dva do šest dana na 35&nbsp;°C, ali može potrajati 20 dana ili više na 14&nbsp;°C.

Kad je [[metamorfoza]] gotova, odrasla мувa izranja iz lutke. Da bi to postigla, pomoću [[ptilinum]]a, trajne vrećice na glavi, otvara kraj omotača. Odrasla kućna мувa živi od dvije sedmice do mjesec, u divljini, ili duže u benignim laboratorijskim uvjetima. Po izlasku iz lutke, prestaje rasti; mala мувa nije nužno mlada muva, već je rezultat nedovoljne količine hrane tokom larvene faze.
Mužjaci kućne мувe su spolno zreli nakon 16 sati, a ženke nakon 24. Ženke proizvode [[feromon]], [[(Z) -9-trikozen | (Z) -9-trikozen (muskularin)]]. Ovaj kutikulskii [[ugljikovodik]] se ne oslobađa u zrak i mužjaci ga osjećaju samo u kontaktu sa ženkama;<ref name=insencyc>{{Cite book| last1 = Dahlem | first1 = Gregory A. | name-list-format = vanc | pages=469–470|chapter=House Fly (Musca domestica) |title=Encyclopedia of Insects|edition=2|editor-last1 = Resh | editor-first1 = Vincent H.| editor-last2 = Carde | editor-first2 = Ring T. |year=2009| publisher=Elsevier}}</ref> ima upotrebu u suzbijanju štetočina, za mamanje mužjaka da ulete u zamke.<ref>{{cite journal | vauthors = Thom C, Gilley DC, Hooper J, Esch HE | title = The scent of the waggle dance | journal = PLoS Biology | volume = 5 | issue = 9 | pages = e228 | date = septembar 2007 | pmid = 17713987 | pmc = 1994260 | doi = 10.1371/journal.pbio.0050228 }}</ref><ref name=epa>{{cite web | url=https://www3.epa.gov/pesticides/chem_search/reg_actions/reregistration/fs_PC-103201_1-Sep-94.pdf | title=(Z)-9-Tricosene (103201) Fact Sheet | publisher=United States Environmental Protection Agency|access-date = 8. 12. 2017}}</ref> Mužjak inicira parenje tako da naleti na ženku, u zraku ili ma tlu, poznato kao "udar". Prilazi joj na toraks, a ako je prijemčiva, slijedi period udvaranja u kojem ženka vibrira krilima, a mužjak glavom po glavi. Mužjak se zatim prevrće na trbuhu, a ženka podmeće [[ovipositor]] u njegov genitalni otvor; kopulacija, uz prijenos sperme, traje nekoliko minuta. Ženke se obično pare samo jednom, a zatim odbijaju daljnje napredovanje mužjaka, dok se mužjaci odvajaju više puta.<ref>{{cite journal | vauthors = Murvosh CM, Fye RL, LaBrecque GC |year=1964 |title=Studies on the mating behavior of the house fly, ''Musca domestica'' L. |journal=Ohio Journal of Science |volume=64 |issue=4 |pages=264–271 |hdl= 1811/5017}}</ref> A volatile semiochemical that is deposited by females on their eggs attracts other gravid females and leads to clustered egg deposition.<ref>{{cite journal | vauthors = Jiang Y, Lei C, Niu C, Fang Y, Xiao C, Zhang Z | title = Semiochemicals from ovaries of gravid females attract ovipositing female houseflies, Musca domestica | journal = Journal of Insect Physiology | volume = 48 | issue = 10 | pages = 945–950 | date = oktobar 2002 | pmid = 12770041 | doi = 10.1016/s0022-1910(02)00162-2 | url = http://ir.ioz.ac.cn/bitstream/000000/6823/1/156-Semiochemicals%20from%20ovaries%20of%20gravid%20fema.pdf }}</ref>

Razvoj larve zavisi o toplini i dovoljno vlage; što je toplija temperatura, brže rastu. Općenito, svježe svinjsko i pileće stajsko đubre, predstavljaju najbolje uvjete za larve u razvoju, smanjujući period larve i povećavajući veličinu lutki. Goveđi, kozji i konjski stajski gnoji daju manje, sitnije larve, dok im potpuno komponirano svinjsko stajsko gnojivo, sa sadržajem vode ispod 40%, uopće ne pogoduje.<ref>{{cite journal |last1=Breitwart|display-authors=etal |title=Favorability of conditions in the reproduction and development of the common housefly: a controlled study |journal=International Journal of Entomology |date=2008 |volume=21 |issue=11 |pages=157–181}}</ref> Težina larvi, u različitim uvjetima, može varirati od oko 8,0 do 20&nbsp;mg.<ref>{{cite journal | last1 = Larraín | first1 = Patricia | last2 = Salas | first2 = Claudio | name-list-format = vanc | year=2008 | title=House fly (''Musca domestica'' L.) (Diptera: Muscidae) development in different types of manure [Desarrollo de la Mosca Doméstica (''Musca domestica'' L.) (Díptera: Muscidae) en Distintos Tipos de Estiércol] | journal=Chilean Journal of Agricultural Research | volume=68 | pages=192–197 | issn=0718-5839 | doi=10.4067/S0718-58392008000200009 | issue=2| last3=Salas F }}</ref>
U optimalnim uvjetima, [[životni ciklus]] se može završiti za sedam do 10 dana, ali u nepovoljnim okolnostima može potrajati i do dva mjeseca. U umjerenim regijama može se pojaviti 12 generacija godišnje, a u tropima i suptropima više od 20.

== Еволуција и таксономија ==
Иако је ред мува (-{Diptera}-) mnogo stariji, vjeruje se da su prave kućne мувe razvile početkom [[kenozoik|kenozojske]] ere.<ref>{{cite journal | vauthors = Wiegmann BM, Yeates DK, Thorne JL, Kishino H | title = Time flies, a new molecular time-scale for brachyceran fly evolution without a clock | journal = Systematic Biology | volume = 52 | issue = 6 | pages = 745–56 | date = decembar 2003 | pmid = 14668115 | doi = 10.1093/sysbio/52.6.745 }}</ref> Natorodica kućnih мувa, [[Muscoidea]], najsličnija je мувama [[Oestroidea]] (мувe, mesne мувe i srodnici), a udaljenija je od [[Hippoboscoidea]] (mušice, мувe šišmiša i srodnici). Smatra se da potiču iz južnog [[Palearktik|palearrktičkog]] područja, posebno sa Bliskog Istoka. Zbog bliske [[komensal]]ske veze s ljudima, vjerovatno su, u komigracijama s ljudima, rasprostranjene šitom svijeta.<ref>{{cite journal | vauthors = Marquez JG, Krafsur ES | title = Gene flow among geographically diverse housefly populations (Musca domestica L.): a worldwide survey of mitochondrial diversity | journal = The Journal of Heredity | volume = 93 | issue = 4 | pages = 254–9 | date = juli 2002 | pmid = 12407211 | doi = 10.1093/jhered/93.4.254 }}</ref>

Kućna мувa je prvi put opisana kao ''Musca domestica'' 1758. godine, zasnovano na uobičajenim evropskim primjercima švedskog botaničara i zoologa [[Carl Linnaeus|Carla Linnaeusa]] u "Systema naturae" i dalje se klasificira pod tim imenom.<ref>{{cite journal| vauthors = Pont AC |year=1981|title= The Linnaean species of the families Fanniidae, Anthomyiidae and Muscidae (Insecta: Diptera)|journal= Biological Journal of the Linnean Society|volume= 15|issue=2|pages=165–175|doi=10.1111/j.1095-8312.1981.tb00756.x}}</ref> > Detaljniji opis dao je (1776.) danski entomolog [[Johan Christian Fabricius]] u svom djelu ''Genera Insectorum''.<ref name=Hewitt>{{cite book| last = Hewitt | first = C. Gordon | name-list-format = vanc |title=The House-Fly: Musca Domestica Linn: Its Structure, Habits, Development, Relation to Disease and Control|url=https://books.google.com/books?id=2FYiIGjMsuYC |year=2011 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-23299-9 |pages=5–6}}</ref>

[[Kladogram]] prikazuje klasifikaciju više razine <ref name="Wiegmann2011"/><ref>{{cite web |last1=Yeates |first1=David K. |last2=Meier |first2=Rudolf |last3=Wiegmann |first3=Brian | name-list-format = vanc |title=Phylogeny of True Flies (Diptera): A 250 Million Year Old Success Story in Terrestrial Diversification |url=http://wwx.inhs.illinois.edu/research/flytree/flyphylogeny/|website=Flytree |access-date=24. 5. 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://wwx.inhs.illinois.edu/research/flytree/flyphylogeny/|title=FLYTREE|date=|website=|publisher=Illinois Natural History Survey|access-date=22. 7. 2016}}</ref> i položaj roda ''Musca'' u porodici ''[[Muscidae]]'', prema Couri i Carvalho 2003.<ref>{{cite journal | vauthors = Couri MS, Carvalho CJ | title = Systematic relations among Philornis Meinert, Passeromyia Rodhain & Villeneuve and allied genera (Diptera, Muscidae) | journal = Brazilian Journal of Biology = Revista Brasleira de Biologia | volume = 63 | issue = 2 | pages = 223–32 | date = maj 2003 | pmid = 14509844 | doi = 10.1590/S1519-69842003000200007 }}</ref>

{{cladogram|align=left|caption=[[Cladogram]] showing higher level classification<ref name="Wiegmann2011">{{cite journal | vauthors = Wiegmann BM, Trautwein MD, Winkler IS, Barr NB, Kim JW, Lambkin C, Bertone MA, Cassel BK, Bayless KM, Heimberg AM, Wheeler BM, Peterson KJ, Pape T, Sinclair BJ, Skevington JH, Blagoderov V, Caravas J, Kutty SN, Schmidt-Ott U, Kampmeier GE, Thompson FC, Grimaldi DA, Beckenbach AT, Courtney GW, Friedrich M, Meier R, Yeates DK | display-authors = 6 | title = Episodic radiations in the fly tree of life | journal = Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America | volume = 108 | issue = 14 | pages = 5690–5 | date = April 2011 | pmid = 21402926 | pmc = 3078341 | doi = 10.1073/pnas.1012675108 | bibcode = 2011PNAS..108.5690W }}</ref><ref>{{cite web |last1=Yeates |first1=David K. |last2=Meier |first2=Rudolf |last3=Wiegmann |first3=Brian | name-list-format = vanc |title=Phylogeny of True Flies (Diptera): A 250 Million Year Old Success Story in Terrestrial Diversification |url=http://wwx.inhs.illinois.edu/research/flytree/flyphylogeny/|website=Flytree |access-date=24 May 2016}}</ref><ref>{{Cite web|url=http://wwx.inhs.illinois.edu/research/flytree/flyphylogeny/|title=FLYTREE|publisher=Illinois Natural History Survey|access-date=22 July 2016}}</ref> and position of ''Musca'' within the family [[Muscidae]] based on Couri and Carvalho 2003.<ref>{{cite journal | vauthors = Couri MS, Carvalho CJ | title = Systematic relations among Philornis Meinert, Passeromyia Rodhain & Villeneuve and allied genera (Diptera, Muscidae) | journal = Brazilian Journal of Biology = Revista Brasleira de Biologia | volume = 63 | issue = 2 | pages = 223–32 | date = May 2003 | pmid = 14509844 | doi = 10.1590/S1519-69842003000200007 | doi-access = free }}</ref>
|cladogram=
{{clade| style=font-size:100%;line-height:75%;
|label1=[[Nematocera]]
|1={{clade
|1=Other Nematocera (crane flies, mosquitoes, etc.) [[File:Culex taeniorhynchus.jpg|65px]]
|2={{clade
|label1=[[Brachycera]]
|1={{clade
|1=[[Tabanomorpha]] (horse flies, etc.) [[File:Tabanus_lineola_female.jpg|66px]]
|label2=[[Muscomorpha]]
|2={{clade
|1=Other Muscomorpha (robber flies, etc.) [[File:Promachus vertebratus 1908.jpg|66px]]
|2={{clade
|1=[[Syrphoidea]] (hoverflies) [[File:Tubifera tenax f.jpg |50px]]
|label2=[[Schizophora]]
|2={{clade
|1=[[Acalyptratae]] (marsh flies, etc.) [[File:Pipunculus fuscus.jpg|55px]]
|label2=[[Calyptratae]]
|2={{clade
|1=[[Hippoboscoidea]] (louse flies, bat flies, etc.) [[File:Mastoptera guimaraesi.jpg|55px]]
|2={{clade
|1=[[Oestroidea]] (blow flies, flesh flies, etc.) [[File:Gasterophilus intestinalis f.jpg|55px]]
|label2=[[Muscoidea]]
|2={{clade
|1=[[Fanniidae]],&nbsp;[[Scathophagidae]],&nbsp;[[Anthomyiidae]]
|label2=[[Muscidae]]
|2={{clade
|1=[[Azeliinae]] and allies
|label2=[[Muscinae]]
|2={{clade
|1=[[Stomoxyini]]
|2={{clade
|1=''[[Polietina]]''
|2={{clade
|1=''[[Morellia]]''
|2='''''[[Musca (fly)|Musca]]'''''&nbsp;[[File:Musca_domestica_female.jpg|65px]]
}}
}}
}}
}}
}}

}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
}}
{{clear}}

== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Musca domestica}}
{{Commons category|Musca domestica}}
{{Wikispecies|Musca domestica}}
{{клица-инсекти}}
* -{[[iarchive:houseflymuscadom00hewiuoft|The house-fly, ''Musca domestica'' Linn. : its structure, habits, development, relation to disease and control by C. Gordon Hewitt (1914)]]}-
* -{[https://naldc.nal.usda.gov/download/CAT10687921/PDF How to control house and stable flies without using pesticides. Agriculture Information Bulletin Number 673]}-
* -{[http://entomology.ifas.ufl.edu/creatures/urban/flies/house_fly.htm House fly] on the [[University of Florida|UF]]/[[Institute of Food and Agricultural Sciences|IFAS]] Featured Creatures Web site}-
* -{[http://www.gutenberg.org/ebooks/18050 ''The House Fly and How to Suppress It'', by L. O. Howard and F. C. Bishopp. U.S. Department of Agriculture Bulletin No. 1408, 1928], from [[Project Gutenberg]].}-

{{Taxonbar|from=Q166111}}
{{Authority control}}


[[Категорија:Двокрилци]]
[[Категорија:Двокрилци]]

Верзија на датум 16. јануар 2021. у 22:53

Кућна мува
Није процењен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Arthropoda
Класа:
Insecta
Ред:
[Diptera]]
Секција:
Schizophora
Породица:
Muscidae
Род:
Musca
Врста:
M. domestica
Биномно име
Musca domestica
Подврсте

Кућна мува или домаћа мува (Musca domestica) је космополитска врста мува из фамилије правих мува Muscidae. Оне су сиво-црне боје са четири уздужне пруге на леђној страни грудног региона, са благо длакавим телима и једним паром мембранских крила. Имају црвене очи, мало испупчене код нешто већих женки. Кућна мува припада бројно најзаступљенијим инсектима, при чему је њена бројност највећа за време топлих, летњих месеци. Верује се да се први пута појавила у кенозојској ери, могуће на Блиском Истоку, а вероватно је распрострањена широм света, као човеков коменсал. То је најчешћа врста мува која се налази у насељеним местима.

Женка се обично пари само једном и спрему чува за каснију употребу. Одлаже серије од око 100 јаја на распадајуће органске материје, попут отпада из хране, трулежи или измета. Јаја се убрзо излегу као беле ларве без ногу, познате и под називом маготи. Након 2 до 5 дана развоја, оне се преобразе у црвенкасто-смеђе лутке, дуге око 8 mm. Одрасле мухе обично живе 2 до 4 недеље, али могу презимити. Одрасле јединке се хране разним текућим или полутечним супстанцама, као и чврстим материјама које су омекшане њиховим пљувачком. Ове муве могу, на тијелима и фекалијама, да преносе патогене, контаминирају храну и допринесу преношењу болести преносиве храном, док, по бројности, могу бити физички неугодне. Из тих разлога сматрају се штеточинама. Кућна мува се заједно са пацовима и бубашвабама убраја у врсте од највећег значаја за здравље људи и ширења епидемија. Преноси изазиваче: трбушног тифуса, паратифуса, туберкулозе, лепре и трахома.

Кућне муве су кориштене у лабораторији у истраживању старења и механизама одређивање пола. Муве се у литератури појављују од древног грчког мита и ове басне „Несретни инсект” па надаље.[1]

Опис

Глава женке кућне мушице са два велика сложена ока и три оцеле.

Одрасле кућне муве обично су дуге 6 до 7 mm, s rasponom krila od 13 do 15 mm. Ženke imaju veću krila od mužjaka, dok mužjaci imaju relativno duže noge. Ženke više variraju u veličini, a postoji i geografska varijacija s većim jedinkama na večim geografskim širinama. Glava je snažno konveksna sprijeda, a ravna je i blago konusna. Par velikih složenih očiju, kod mužjaka, gotovo se dotiču, ali je kod ženki međočni prostor mnogo širi. Imaju tri jednostavna oka (ocele) i par kratkih antena. Мувe obrađuju vizuelne informacije oko sedam puta brže od ljudi što im omogućuje prepoznavanje i izbjegavanje pokušaja ulova ili gmječenja, s obzirom na to da efektivno vide usporene kretnje čovjeka s višom brzinom fuzije treperenja.[2][3][4][5]

Anatomija kućne мувe:
A – Глава: 1 – Фацетоване очи, 2 – Чуле чекиње (ариста), 3 – Чулне антене, 4 – Корњевилични палпус (Palpus maxillaris), 5 – Горња усна (labrum), 6 – Доња усна (labium), 7 – Labellum, 8 – Трахеја; B – Торакс: 9 – Prescutum, 10 – Стигма, 11 – Scutum, 12 – Базна вена (basicosta), 13 – Калиптер, 14 – Скутелум, 15 – Крило, 16 – Крилна вена, 17 – Проплеурон, 18 – Простернум, 19 – Мезоплеурон, 20 – Мезостернум, 21 – Метаплеурон, 22 – Метастернум, C – Абдомен: 23 – Кокса, 24 – Фемур, 25 – Тибија, 26 – Сета, 27 – Стопало (tarsus), 28 – Халтере, 29 – Отвор трахеје (стигма), 30 – Задњи сегмент.
Делови усног апарата, са псеудотрахејама, полуцевастим жлебовима (тамне паралелне траке) који се користе за усисавање течне хране

Делови усног апарата посебно су прилагођени за течну храну; мандибула и максиле су смањене и нису функционалне, а остали удови формирају увлачиви, флексибилни proboscis sa povećanim, mesnatim vrhom, labelumom. Ovo je spužvasta struktura koju karakteriziraju mnogi žljebovi, zvani pseudotraheje, koji usisavaju tekućinu kapilarnim djelovanjem.[6][7] It is also used to distribute saliva to soften solid foods or collect loose particles.[8] Kućne мувe imaju hemoreceptorne organe okusa na na nožnim tarzusima, tako da mogu prepoznati hranu poput šećera, hodajući po njemu.[9] Мувe su često viđene kako čiste noge trljajući ih zajedno, omogućavajući hemoreceptorima da ponovo kušaju po čemu hodaju.[10] Na kraju svake noge je par kandži, a ispod njih su dva ljepljiva jastučića, pulvile, koji omogućuju мувi da se uspinje po glatkim zidovima i stropovima po modelu Van der Waalsove sile. Kandže pomažu мувi da odstrani stopalo za sljedeći korak. Hodaju uobičajenim hodom po vodoravnim i okomitim površinama s tri noge u dodiru sa površinom i tri u pokretu. Na obrnutim površinama mijenjaju pokret da bi se četiri noge držale na površini.[11] Муве слећу на строп летећи равно према њему; непосредно пре слетања, направе пола вијка и усмере свих шест ногу према површини, смањујући шок предњим ногама и залепе се тренутак касније с остале четири.

Крило, увећано 250x

Toraks je sivih nijansi, ponekad čak i crne boje, s četiri tamne uzdužne trake ravnomjerne širine na dorzalnoj površini. Cijelo tijelo prekriveno je kratkim dlačicama. Poput ostalih Diptera, kućne мувe imaju samo jedan par krila, jer se nekadašnji stražnji par svodi se na male haltere ili njihalice koje pomažu održavanju stabilnosti pri letu. Krila su prozirna sa žućkastim nijansama u osnovi. Karakteristično je da medijalna vena (duga M1 + 2 ili četvrta duga vena) ima oštricu prema gore. Svako krilo ima režanj na stražnjoj strani, kalipter, koji pokriva haltere. Zadak je siv ili žućkast, s tamnom prugom i nepravilnim tamnim mrljama sa strane. Sadrži 10 segmenata koji nose spirale za disanje. U mužjaka deveti segment ima par kopči za kopulaciju, a deseti nose analne cerke u oba spola.[12][13]

Mikrografija tarzusa sa kandžama i čekinjama, uključujući i centralne između dva pulvila poznata kao empodije

Razne vrste širom svijeta izgledaju poput kućnih мувa, kao što su mal kućna мувa, Fannia canicularis, stabilna мувa, "Stomoxys calcitrans" i ostali pripadnici roda Musca.[14]‍:161–167 Sistemtska identifikacija vrsta može zahtijevati upotrebu taksonomskih ključeva specifičnih za regiju i može zahtijevati razlikovanje muških reproduktivnih dijelova za potvrdu.[15][16]

Животни циклус

Parenje kućnih мувa

Svaka ženka može tokom života snijeti do 500 jaja u nekoliko serija od oko 75 do 150. Jaja su bijela i otprilike duga 1,2 mm, a мувa ih polaže pogodnom mestu, obično na mrtvim i raspadajućim organskim materijama, poput otpadaka hrane, trupala ili fekalija. U roku od jednog dana iz jaja se izlegu larve (magoti); oni žive i hrane se tamo gde su jaja položena. Blijedo su bjelkasti, {{pretvaraju duge 3 mm, tanji na kraju usta i bez nogu. Razvoj larve traje od dvije sedmice, u optimalnim uslovima, do 30 dana ili više u hladnijim područjima. Larve izbegavaju svetlo; interijeri gomila životinjskog stajskog gnojiva su mjesta bogata hranjivim tvarima i idealnim uvjetima rajvoja, gdje je toplo, vlažno i tamno.

Larva i odrasli, autor Amedeo John Engel Terzi (1872–1956)

Na kraju svog trećeg instara, larve puze do suhog i hladnog mjesta i pretvaraju se u lutke. Kućište lutke je cilindrično sa zaobljenim krajevima, dugačkim oko 1,2 mm, formirano je od posljednje svučene kože larve. U početku je žućkasto, ša potamni preko crveno-smeđe do gotovo crne boje. Razvoj lutke traje dva do šest dana na 35 °C, ali može potrajati 20 dana ili više na 14 °C.

Kad je metamorfoza gotova, odrasla мувa izranja iz lutke. Da bi to postigla, pomoću ptilinuma, trajne vrećice na glavi, otvara kraj omotača. Odrasla kućna мувa živi od dvije sedmice do mjesec, u divljini, ili duže u benignim laboratorijskim uvjetima. Po izlasku iz lutke, prestaje rasti; mala мувa nije nužno mlada muva, već je rezultat nedovoljne količine hrane tokom larvene faze. Mužjaci kućne мувe su spolno zreli nakon 16 sati, a ženke nakon 24. Ženke proizvode feromon, (Z) -9-trikozen (muskularin). Ovaj kutikulskii ugljikovodik se ne oslobađa u zrak i mužjaci ga osjećaju samo u kontaktu sa ženkama;[17] ima upotrebu u suzbijanju štetočina, za mamanje mužjaka da ulete u zamke.[18][19] Mužjak inicira parenje tako da naleti na ženku, u zraku ili ma tlu, poznato kao "udar". Prilazi joj na toraks, a ako je prijemčiva, slijedi period udvaranja u kojem ženka vibrira krilima, a mužjak glavom po glavi. Mužjak se zatim prevrće na trbuhu, a ženka podmeće ovipositor u njegov genitalni otvor; kopulacija, uz prijenos sperme, traje nekoliko minuta. Ženke se obično pare samo jednom, a zatim odbijaju daljnje napredovanje mužjaka, dok se mužjaci odvajaju više puta.[20] A volatile semiochemical that is deposited by females on their eggs attracts other gravid females and leads to clustered egg deposition.[21]

Razvoj larve zavisi o toplini i dovoljno vlage; što je toplija temperatura, brže rastu. Općenito, svježe svinjsko i pileće stajsko đubre, predstavljaju najbolje uvjete za larve u razvoju, smanjujući period larve i povećavajući veličinu lutki. Goveđi, kozji i konjski stajski gnoji daju manje, sitnije larve, dok im potpuno komponirano svinjsko stajsko gnojivo, sa sadržajem vode ispod 40%, uopće ne pogoduje.[22] Težina larvi, u različitim uvjetima, može varirati od oko 8,0 do 20 mg.[23] U optimalnim uvjetima, životni ciklus se može završiti za sedam do 10 dana, ali u nepovoljnim okolnostima može potrajati i do dva mjeseca. U umjerenim regijama može se pojaviti 12 generacija godišnje, a u tropima i suptropima više od 20.

Еволуција и таксономија

Иако је ред мува (Diptera) mnogo stariji, vjeruje se da su prave kućne мувe razvile početkom kenozojske ere.[24] Natorodica kućnih мувa, Muscoidea, najsličnija je мувama Oestroidea (мувe, mesne мувe i srodnici), a udaljenija je od Hippoboscoidea (mušice, мувe šišmiša i srodnici). Smatra se da potiču iz južnog palearrktičkog područja, posebno sa Bliskog Istoka. Zbog bliske komensalske veze s ljudima, vjerovatno su, u komigracijama s ljudima, rasprostranjene šitom svijeta.[25]

Kućna мувa je prvi put opisana kao Musca domestica 1758. godine, zasnovano na uobičajenim evropskim primjercima švedskog botaničara i zoologa Carla Linnaeusa u "Systema naturae" i dalje se klasificira pod tim imenom.[26] > Detaljniji opis dao je (1776.) danski entomolog Johan Christian Fabricius u svom djelu Genera Insectorum.[12]

Kladogram prikazuje klasifikaciju više razine [27][28][29] i položaj roda Musca u porodici Muscidae, prema Couri i Carvalho 2003.[30]

Nematocera
 

Other Nematocera (crane flies, mosquitoes, etc.)

 
 
Brachycera
 

Tabanomorpha (horse flies, etc.)

 
Muscomorpha
 

Other Muscomorpha (robber flies, etc.)

 
 
 

Syrphoidea (hoverflies)

 
Schizophora
 

Acalyptratae (marsh flies, etc.)

 
Calyptratae
 

Hippoboscoidea (louse flies, bat flies, etc.)

 
 
 

Oestroidea (blow flies, flesh flies, etc.)

 
Muscoidea
 

Fanniidae, Scathophagidae, Anthomyiidae

 
Muscidae
 

Azeliinae and allies

 
Muscinae
 

Stomoxyini

 
 
 

Polietina

 
 
 

Morellia

 
 

Musca 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Cladogram showing higher level classification[27][31][32] and position of Musca within the family Muscidae based on Couri and Carvalho 2003.[33]

Референце

  1. ^ „Appendix C: The State Emblem of India (Prohibition of Improper Use) Act, 2005”, Righteous Republic, Harvard University Press, ISBN 978-0-674-06728-8, Приступљено 6. 3. 2020 
  2. ^ Bryant EH (septembar 1977). „Morphometric adaptation of the housefly, Musca domestica L., in the United States”. Evolution; International Journal of Organic Evolution. 31 (3): 580—596. PMID 28563484. doi:10.1111/j.1558-5646.1977.tb01046.x. 
  3. ^ Alves SM, Bélo M (2002). „Morphometric variations in the housefly, Musca domestica (L.) with latitude”. Genetica. 115 (3): 243—51. PMID 12440563. doi:10.1023/a:1020685727460. 
  4. ^ Johnston I (15. 9. 2013). „Q. Why is it so hard to swat a housefly? A. It sees you coming in slow motion”. The Independent. Приступљено 4. 12. 2017. 
  5. ^ Healy K, McNally L, Ruxton GD, Cooper N, Jackson AL (oktobar 2013). „Metabolic rate and body size are linked with perception of temporal information”. Animal Behaviour. 86 (4): 685—696. PMC 3791410 Слободан приступ. PMID 24109147. doi:10.1016/j.anbehav.2013.06.018. 
  6. ^ Gullan PJ, Cranston PS (2010). The Insects: An Outline of Entomology (4th изд.). Wiley. стр. 41, 519. ISBN 978-1-118-84615-5. 
  7. ^ Mehlhorn H (2001). Encyclopedic Reference of Parasitology: Biology, Structure, Function. Springer Science & Business Media. стр. 310. ISBN 978-3-540-66819-0. 
  8. ^ Dessì G (8. 1. 2017). „Morphology and anatomy of adults: Mouthparts”. Flies. Приступљено 27. 9. 2017. 
  9. ^ Deonier CC, Richardson CH (1935). „The Tarsal Chemoreceptor Response of the Housefly, Musca Domestica L., to Sucrose and Levulose”. Annals of the Entomological Society of America. 28 (4): 467—474. doi:10.1093/aesa/28.4.467. 
  10. ^ Ray CC (17. 12. 2002). „Q&A; Gleeful Flies?”. The New York Times. Приступљено 4. 12. 2017. 
  11. ^ Gorb SN (2005). „Uncovering Insect Stickiness: Structure and Properties of Hairy Attachment Devices”. American Entomologist. 51 (1): 31—35. doi:10.1093/ae/51.1.31. 
  12. ^ а б Hewitt CG (2011). The House-Fly: Musca Domestica Linn: Its Structure, Habits, Development, Relation to Disease and Control. Cambridge University Press. стр. 5—6. ISBN 978-0-521-23299-9. 
  13. ^ Sanchez-Arroyo H, Capinera JL (20. 4. 2017). „House fly: Musca domestica”. Featured Creatures. Приступљено 20. 9. 2017. 
  14. ^ West LS (1951). The Housefly. Its natural history, medical importance, and control (PDF). New York: Comstock Publishing Company. Архивирано из оригинала (PDF) 7. 12. 2017. г. Приступљено 15. 3. 2020. 
  15. ^ Paterson HE (2009). „The Musca domestica complex in Sri Lanka”. Journal of Entomology Series B, Taxonomy. 43 (2): 247—259. doi:10.1111/j.1365-3113.1975.tb00134.x. 
  16. ^ Tumrasvin W, Shinonaga S (1977). „Report of Species Belonging to the Genus Musca Linné, Including the Taxonomic Key (Diptera: Muscidae)” (PDF). Bull. Tokyo Med. Dent. Univ. 24: 209—218. 
  17. ^ Dahlem GA (2009). „House Fly (Musca domestica)”. Ур.: Resh VH, Carde RT. Encyclopedia of Insects (2 изд.). Elsevier. стр. 469—470. 
  18. ^ Thom C, Gilley DC, Hooper J, Esch HE (septembar 2007). „The scent of the waggle dance”. PLoS Biology. 5 (9): e228. PMC 1994260 Слободан приступ. PMID 17713987. doi:10.1371/journal.pbio.0050228. 
  19. ^ „(Z)-9-Tricosene (103201) Fact Sheet” (PDF). United States Environmental Protection Agency. Приступљено 8. 12. 2017. 
  20. ^ Murvosh CM, Fye RL, LaBrecque GC (1964). „Studies on the mating behavior of the house fly, Musca domestica L.”. Ohio Journal of Science. 64 (4): 264—271. hdl:1811/5017. 
  21. ^ Jiang Y, Lei C, Niu C, Fang Y, Xiao C, Zhang Z (oktobar 2002). „Semiochemicals from ovaries of gravid females attract ovipositing female houseflies, Musca domestica” (PDF). Journal of Insect Physiology. 48 (10): 945—950. PMID 12770041. doi:10.1016/s0022-1910(02)00162-2. 
  22. ^ Breitwart; et al. (2008). „Favorability of conditions in the reproduction and development of the common housefly: a controlled study”. International Journal of Entomology. 21 (11): 157—181. 
  23. ^ Larraín P, Salas C, Salas F (2008). „House fly (Musca domestica L.) (Diptera: Muscidae) development in different types of manure [Desarrollo de la Mosca Doméstica (Musca domestica L.) (Díptera: Muscidae) en Distintos Tipos de Estiércol]”. Chilean Journal of Agricultural Research. 68 (2): 192—197. ISSN 0718-5839. doi:10.4067/S0718-58392008000200009. 
  24. ^ Wiegmann BM, Yeates DK, Thorne JL, Kishino H (decembar 2003). „Time flies, a new molecular time-scale for brachyceran fly evolution without a clock”. Systematic Biology. 52 (6): 745—56. PMID 14668115. doi:10.1093/sysbio/52.6.745. 
  25. ^ Marquez JG, Krafsur ES (juli 2002). „Gene flow among geographically diverse housefly populations (Musca domestica L.): a worldwide survey of mitochondrial diversity”. The Journal of Heredity. 93 (4): 254—9. PMID 12407211. doi:10.1093/jhered/93.4.254. 
  26. ^ Pont AC (1981). „The Linnaean species of the families Fanniidae, Anthomyiidae and Muscidae (Insecta: Diptera)”. Biological Journal of the Linnean Society. 15 (2): 165—175. doi:10.1111/j.1095-8312.1981.tb00756.x. 
  27. ^ а б Wiegmann BM, Trautwein MD, Winkler IS, Barr NB, Kim JW, Lambkin C, et al. (април 2011). „Episodic radiations in the fly tree of life”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 108 (14): 5690—5. Bibcode:2011PNAS..108.5690W. PMC 3078341 Слободан приступ. PMID 21402926. doi:10.1073/pnas.1012675108. 
  28. ^ Yeates DK, Meier R, Wiegmann B. „Phylogeny of True Flies (Diptera): A 250 Million Year Old Success Story in Terrestrial Diversification”. Flytree. Приступљено 24. 5. 2016. 
  29. ^ „FLYTREE”. Illinois Natural History Survey. Приступљено 22. 7. 2016. 
  30. ^ Couri MS, Carvalho CJ (maj 2003). „Systematic relations among Philornis Meinert, Passeromyia Rodhain & Villeneuve and allied genera (Diptera, Muscidae)”. Brazilian Journal of Biology = Revista Brasleira de Biologia. 63 (2): 223—32. PMID 14509844. doi:10.1590/S1519-69842003000200007. 
  31. ^ Yeates DK, Meier R, Wiegmann B. „Phylogeny of True Flies (Diptera): A 250 Million Year Old Success Story in Terrestrial Diversification”. Flytree. Приступљено 24. 5. 2016. 
  32. ^ „FLYTREE”. Illinois Natural History Survey. Приступљено 22. 7. 2016. 
  33. ^ Couri MS, Carvalho CJ (мај 2003). „Systematic relations among Philornis Meinert, Passeromyia Rodhain & Villeneuve and allied genera (Diptera, Muscidae)”. Brazilian Journal of Biology = Revista Brasleira de Biologia. 63 (2): 223—32. PMID 14509844. doi:10.1590/S1519-69842003000200007 Слободан приступ. 

Спољашње везе

Кућна мува на Викимедијиној остави.
Викиврсте имају више информација о чланку Кућна мува.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кућна_мува&oldid=23548836”