Пређи на садржај

Жозеф Фурије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0.9.2
.
ознака: везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|француски математичар и физичар (1768–1830)}}
{{Научник
{{Научник
| име = Жозеф Фурије
| име = Жозеф Фурије
Ред 22: Ред 23:


'''Жан Батист Жозеф Фурије''' ({{јез-фр|Jean-Baptiste Joseph Fourier}};<ref>{{Dictionary.com|Fourier}}</ref> [[Оксер]], [[21. март]] [[1768]] — [[Париз]], [[16. мај]] [[1830]]) био је француски [[математичар]] и [[физичар]] рођен у [[Оксер|Осеру]], а познат је по истраживању [[Фуријеов ред|Фуријеових редова]] и њихове примене на проблеме [[Prenos toplote|преноса топлоте]] и вибрација. У његову част су названи [[Фуријеова трансформација]] и Фуријеов закон. Фуријеу се, такође, приписује откриће [[Efekat staklene bašte|ефекта стаклене баште]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/123113793|title=Climate change : biological and human aspects|last=Jonathan.|first=Cowie|year=2007|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521873994|location=Cambridge|oclc=123113793|pages=}}</ref>
'''Жан Батист Жозеф Фурије''' ({{јез-фр|Jean-Baptiste Joseph Fourier}};<ref>{{Dictionary.com|Fourier}}</ref> [[Оксер]], [[21. март]] [[1768]] — [[Париз]], [[16. мај]] [[1830]]) био је француски [[математичар]] и [[физичар]] рођен у [[Оксер|Осеру]], а познат је по истраживању [[Фуријеов ред|Фуријеових редова]] и њихове примене на проблеме [[Prenos toplote|преноса топлоте]] и вибрација. У његову част су названи [[Фуријеова трансформација]] и Фуријеов закон. Фуријеу се, такође, приписује откриће [[Efekat staklene bašte|ефекта стаклене баште]].<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/123113793|title=Climate change : biological and human aspects|last=Jonathan.|first=Cowie|year=2007|publisher=Cambridge University Press|isbn=9780521873994|location=Cambridge|oclc=123113793|pages=}}</ref>

⚫
Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре [[Пјер Симон Лаплас|Лапласа]] и [[Жозеф Луј Лагранж|Лагранжа]]. Године [[1797]]. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у [[Француска револуција|Француској револуцији]]. Прати [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] у Египат [[1798]]. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску [[1801]]. године, да би се 1816. преселио у Париз. Постаје члан Академије наука (-{Académie des sciences}-) 1817. године, а [[1826]]. члан [[Француска академија|Француске академије]] (-{Académie française}-) на позицији 5.<ref name="хрватска енциклопедија">{{cite web|title=Жозеф Фурије| url = http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=20308| website = Хрватска енциклопедија| accessdate=27. 1. 2018}}</ref> Умире у Паризу [[1830]]. године. Универзитет Жозеф Фурније у [[Гренобл]]у је назван по њему.


== Биографија ==
== Биографија ==
{{рут}}
⚫
Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре [[Пјер Симон Лаплас|Лапласа]] и [[Жозеф Луј Лагранж|Лагранжа]]. Године [[1797]]. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у [[Француска револуција|Француској револуцији]]. Прати [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] у Египат [[1798]]. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску [[1801]]. године, да би се 1816. преселио у Париз. Постаје члан Академије наука (-{Académie des sciences}-) 1817. године, а [[1826]]. члан [[Француска академија|Француске академије]] (-{Académie française}-) на позицији 5.<ref name="хрватска енциклопедија">{{cite web|title=Жозеф Фурије| url = http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=20308| website = Хрватска енциклопедија| accessdate=27. 1. 2018}}</ref>
Fourier was born at [[Auxerre]] (now in the [[Yonne]] [[département]] of France), the son of a [[tailor]]. He was [[orphaned]] at the age of nine. Fourier was recommended to the [[Bishop of Auxerre]] and, through this introduction, he was educated by the [[Benedictine Order]] of the Convent of St. Mark. The commissions in the scientific corps of the army were reserved for those of good birth, and being thus ineligible, he accepted a military lectureship on mathematics. He took a prominent part in his own district in promoting the [[French Revolution]], serving on the local Revolutionary Committee. He was imprisoned briefly during the [[Reign of Terror|Terror]] but, in 1795, was appointed to the ''[[École Normale Supérieure|École Normale]]'' and subsequently succeeded [[Joseph-Louis Lagrange]] at the ''[[École Polytechnique]]''.


Fourier accompanied [[Napoleon Bonaparte]] on his [[French campaign in Egypt and Syria|Egyptian expedition]] in 1798, as scientific adviser, and was appointed secretary of the [[Institut d'Égypte]]. Cut off from France by the British fleet, he organized the workshops on which the French army had to rely for their munitions of war. He also contributed several mathematical papers to the Egyptian Institute (also called the Cairo Institute) which Napoleon founded at [[Cairo]], with a view of weakening British influence in the East. After the British victories and the capitulation of the French under [[Abdullah Jacques-François de Boussay, baron de Menou|General Menou]] in 1801, Fourier returned to France.
Умире у Паризу [[1830]]. године.


[[Датотека:Legendre and Fourier (1820).jpg|250px|лево|thumb|1820 watercolor [[caricature]]s of French mathematicians [[Adrien-Marie Legendre]] (left) and '''Joseph Fourier''' (right) by French artist [[Julien-Léopold Boilly]], watercolor portrait numbers 29 and 30 of ''Album de 73 Portraits-Charge Aquarellés des Membres de I’Institut''.<ref name=Boilly>Boilly, Julien-Léopold. (1820). ''Album de 73 Portraits-Charge Aquarelle’s des Membres de I’Institute'' ([https://translate.google.com/translate?js=y&prev=_t&hl=en&ie=UTF-8&layout=1&eotf=1&u=http%3A%2F%2Fwww.photo.rmn.fr%2Fcf%2Fhtm%2FCSearchZ.aspx%3FE%3D2K1KTS6T7WAMK%26SubE%3D2C6NU00YI4TE&sl=auto&tl=en watercolor portrait] #29). Biliotheque de l’Institut de France.
Универзитет Жозеф Фурније у [[Гренобл]]у је назван по њему.
</ref>]]

In 1801,<ref name="The MacTutor History of Mathematics Archive">{{MacTutor Biography|id=Fourier}}</ref> [[Napoleon]] appointed Fourier [[Prefect (France)|Prefect]] (Governor) of the [[Isère|Department of Isère]] in [[Grenoble]], where he oversaw road construction and other projects. However, Fourier had previously returned home from the Napoleon expedition to Egypt to resume his academic post as professor at [[École Polytechnique]] when [[Napoleon]] decided otherwise in his remark

{{quote|... the Prefect of the Department of Isère having recently died, I would like to express my confidence in citizen Fourier by appointing him to this place.<ref name="The MacTutor History of Mathematics Archive" />}}
[[Датотека:Fourier in his coat of prefect.jpg|250px|right|thumb|Portrait of Fourier by [[Claude Gautherot]], circa 1806.]]
Hence being faithful to Napoleon, he took the office of Prefect.<ref name="The MacTutor History of Mathematics Archive" /> It was while at Grenoble that he began to experiment on the propagation of heat. He presented his paper ''On the Propagation of Heat in Solid Bodies'' to the Paris Institute on December 21, 1807. He also contributed to the monumental ''[[Description de l'Égypte]]''.<ref name=Nowlan>{{cite book |last=Nowlan |first=Robert |title=A Chronicle of Mathematical People |url=http://www.robertnowlan.com/pdfs/Fourier,%20Joseph.pdf |access-date=2015-02-02 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304034040/http://www.robertnowlan.com/pdfs/Fourier,%20Joseph.pdf |archive-date=2016-03-04 |url-status=dead }}</ref>

Fourier never married.<ref>{{Cite web |title=No. 1878: Jean Baptiste Joseph Fourier |url=https://www.uh.edu/engines/epi1878.htm |access-date=2022-11-06 |website=www.uh.edu}}</ref>

In 1830, his diminished health began to take its toll:
{{quote|Fourier had already experienced, in Egypt and Grenoble, some attacks of aneurysm of the heart. At Paris, it was impossible to be mistaken with respect to the primary cause of the frequent suffocations which he experienced. A fall, however, which he sustained on the 4th of May 1830, while descending a flight of stairs, aggravated the malady to an extent beyond what could have been ever feared.<ref>{{cite book | last = Arago | first = François | title = Biographies of Distinguished Scientific Men | year = 1857 | url = http://www.gutenberg.org/files/16775/16775-h/16775-h.htm}}</ref>}}

Shortly after this event, he died in his bed on 16 May 1830.


== Радови ==
== Радови ==

⚫
Године [[1822]]. објављује ''Аналитичку теорију топлоте'' (Théorie analytique de la chaleur). Приписује му се откриће које је објавио у есеју из [[1824]]. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван [[Efekat staklene bašte|ефекат стаклене баште]]. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује ''Извештај о напретку математике''.<ref name="хрватска енциклопедија" />
Године [[1822]]. објављује ''Аналитичку теорију топлоте'' (Théorie analytique de la chaleur),{{sfn|Fourier| 1822}} у којој је своје расуђивање засновао на [[Newton's law of cooling|Њутновом закону хлађења]], наиме, да је проток топлоте између два суседна молекула пропорционалан изузетно малој разлици њихових температура. Ова књига је преведена,<ref>Freeman, A. (1878). ''The Analytical Theory of Heat'', Cambridge University Press, Cambridge UK, cited by Truesdell, C.A. (1980), ''The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854'', Springer, New York, {{isbn|0-387-90403-4}}, page 52.</ref> са уредничким 'исправкама',<ref name="Truesdell 1980">Truesdell, C.A. (1980). ''The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854'', Springer, New York, {{isbn|0-387-90403-4}}, page 52.</ref> на енглески 56 година касније од стране Фримана (1878)..<ref>{{cite book |title=Digital Image Processing |first1=Rafael |last1=Gonzalez |first2=Richard E. |last2=Woods |edition=Third |location=Upper Saddle River |publisher=Pearson Prentice Hall |year=2010 |page=200 |isbn=978-0-13-234563-7 }}</ref> Књигу је такође уредио [[Jean Gaston Darboux|Дарбу]], са многим уредничким исправкама, и поново је објављена на француском 1888. године.<ref name="Truesdell 1980"/>

⚫
Приписује му се откриће које је објавио у есеју из [[1824]]. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван [[Efekat staklene bašte|ефекат стаклене баште]]. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује ''Извештај о напретку математике''.<ref name="хрватска енциклопедија" />


== Библиографија ==
== Библиографија ==

Верзија на датум 5. фебруар 2023. у 09:48

Жозеф Фурије
Лични подаци
Пуно имеЖан Батист Жозеф Фурије
Датум рођења(1768-03-21)21. март 1768.
Место рођењаОксер, Француска
Датум смрти16. мај 1830.(1830-05-16) (62 год.)
Место смртиПариз, Француска
ОбразовањеВиша нормална школа
Научни рад
Пољематематика
физика
историја
УченициЛежен Дирихле
Ђовани Плана
Клод Луј Навје
МенториЖозеф Луј Лагранж
Познат поФуријеов ред
Фуријеова трансформација

Жан Батист Жозеф Фурије (фр. Jean-Baptiste Joseph Fourier;[1] Оксер, 21. март 1768 — Париз, 16. мај 1830) био је француски математичар и физичар рођен у Осеру, а познат је по истраживању Фуријеових редова и њихове примене на проблеме преноса топлоте и вибрација. У његову част су названи Фуријеова трансформација и Фуријеов закон. Фуријеу се, такође, приписује откриће ефекта стаклене баште.[2]

Син кројача, остао је сироче у осмој години. Школовање је започео у једном бенедиктинском манастиру а затим прешао у војну школу. Касније приступа Високој школи (École normale supérieure). Имао је за професоре Лапласа и Лагранжа. Године 1797. добија катедру у Политехничкој школи. Учествовао је у Француској револуцији. Прати Наполеона у Египат 1798. и добија високо место дипломате. Постаје секретар Египатског института. Враћа се у Француску 1801. године, да би се 1816. преселио у Париз. Постаје члан Академије наука (Académie des sciences) 1817. године, а 1826. члан Француске академије (Académie française) на позицији 5.[3] Умире у Паризу 1830. године. Универзитет Жозеф Фурније у Греноблу је назван по њему.

Биографија

Fourier was born at Auxerre (now in the Yonne département of France), the son of a tailor. He was orphaned at the age of nine. Fourier was recommended to the Bishop of Auxerre and, through this introduction, he was educated by the Benedictine Order of the Convent of St. Mark. The commissions in the scientific corps of the army were reserved for those of good birth, and being thus ineligible, he accepted a military lectureship on mathematics. He took a prominent part in his own district in promoting the French Revolution, serving on the local Revolutionary Committee. He was imprisoned briefly during the Terror but, in 1795, was appointed to the École Normale and subsequently succeeded Joseph-Louis Lagrange at the École Polytechnique.

Fourier accompanied Napoleon Bonaparte on his Egyptian expedition in 1798, as scientific adviser, and was appointed secretary of the Institut d'Égypte. Cut off from France by the British fleet, he organized the workshops on which the French army had to rely for their munitions of war. He also contributed several mathematical papers to the Egyptian Institute (also called the Cairo Institute) which Napoleon founded at Cairo, with a view of weakening British influence in the East. After the British victories and the capitulation of the French under General Menou in 1801, Fourier returned to France.

1820 watercolor caricatures of French mathematicians Adrien-Marie Legendre (left) and Joseph Fourier (right) by French artist Julien-Léopold Boilly, watercolor portrait numbers 29 and 30 of Album de 73 Portraits-Charge Aquarellés des Membres de I’Institut.[4]

In 1801,[5] Napoleon appointed Fourier Prefect (Governor) of the Department of Isère in Grenoble, where he oversaw road construction and other projects. However, Fourier had previously returned home from the Napoleon expedition to Egypt to resume his academic post as professor at École Polytechnique when Napoleon decided otherwise in his remark

... the Prefect of the Department of Isère having recently died, I would like to express my confidence in citizen Fourier by appointing him to this place.[5]

Portrait of Fourier by Claude Gautherot, circa 1806.

Hence being faithful to Napoleon, he took the office of Prefect.[5] It was while at Grenoble that he began to experiment on the propagation of heat. He presented his paper On the Propagation of Heat in Solid Bodies to the Paris Institute on December 21, 1807. He also contributed to the monumental Description de l'Égypte.[6]

Fourier never married.[7]

In 1830, his diminished health began to take its toll:

Fourier had already experienced, in Egypt and Grenoble, some attacks of aneurysm of the heart. At Paris, it was impossible to be mistaken with respect to the primary cause of the frequent suffocations which he experienced. A fall, however, which he sustained on the 4th of May 1830, while descending a flight of stairs, aggravated the malady to an extent beyond what could have been ever feared.[8]

Shortly after this event, he died in his bed on 16 May 1830.

Радови

Године 1822. објављује Аналитичку теорију топлоте (Théorie analytique de la chaleur),[9] у којој је своје расуђивање засновао на Њутновом закону хлађења, наиме, да је проток топлоте између два суседна молекула пропорционалан изузетно малој разлици њихових температура. Ова књига је преведена,[10] са уредничким 'исправкама',[11] на енглески 56 година касније од стране Фримана (1878)..[12] Књигу је такође уредио Дарбу, са многим уредничким исправкама, и поново је објављена на француском 1888. године.[11]

Приписује му се откриће које је објавио у есеју из 1824. да атмосферски гасови могу да повећају површинску температуру на Земљи. Овај ефекат ће касније бити назван ефекат стаклене баште. Успоставио је концепт енергетског баланса планета. Између 1822. и 1829. објављује Извештај о напретку математике.[3]

Библиографија

Види још

Референце

  1. ^ „Fourier”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  2. ^ Jonathan., Cowie (2007). Climate change : biological and human aspects. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521873994. OCLC 123113793. 
  3. ^ а б „Жозеф Фурије”. Хрватска енциклопедија. Приступљено 27. 1. 2018. 
  4. ^ Boilly, Julien-Léopold. (1820). Album de 73 Portraits-Charge Aquarelle’s des Membres de I’Institute (watercolor portrait #29). Biliotheque de l’Institut de France.
  5. ^ а б в O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Жозеф Фурије”. MacTutor History of Mathematics archive. University of St Andrews. 
  6. ^ Nowlan, Robert. A Chronicle of Mathematical People (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. Приступљено 2015-02-02. 
  7. ^ „No. 1878: Jean Baptiste Joseph Fourier”. www.uh.edu. Приступљено 2022-11-06. 
  8. ^ Arago, François (1857). Biographies of Distinguished Scientific Men. 
  9. ^ Fourier 1822.
  10. ^ Freeman, A. (1878). The Analytical Theory of Heat, Cambridge University Press, Cambridge UK, cited by Truesdell, C.A. (1980), The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854, Springer, New York, ISBN 0-387-90403-4, page 52.
  11. ^ а б Truesdell, C.A. (1980). The Tragicomical History of Thermodynamics, 1822–1854, Springer, New York, ISBN 0-387-90403-4, page 52.
  12. ^ Gonzalez, Rafael; Woods, Richard E. (2010). Digital Image Processing (Third изд.). Upper Saddle River: Pearson Prentice Hall. стр. 200. ISBN 978-0-13-234563-7. 

Литература

Спољашње везе

Жозеф Фурије на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жозеф_Фурије&oldid=25569322”