Јохан Петер Густав Лежен Дирихле

Јохан Петер Густав Лежен Дирихле
Општи подаци
Датум рођења	13. фебруар 1805.
Место рођења	Дирен (Француско царство)
Датум смрти	5. мај 1859.
Место смрти	Гетинген (Хановер)
Рад
Поље	Математика
Школа	Универзитет у Бону
Институција	Берлински универзитет
Студенти	Фердинанд Ајзенштајн Леополд Кронекер Карл Вилхелм Борхарт

Јохан Петер Густав Лежен Дирихле (нем. Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet; изговор:/ləˈʒœn diʀiˈçle/; 13. фебруар 1805 — 5. мај 1859) био је немачки математичар коме се приписује модерна "формална" дефиниција функције.

Његова породица је из града Рихлет у Белгији, одакле и потиче његово презиме „Лежен Дирихле“ (фр. le jeune de Richelette", у значењу "млади момак из Рихлета). Тамо је такође живео и његов деда.

Дирихле је рођен у Дирену, где је његов отац радио као шеф поште. Образован је у Немачкој, а онда у Француској, где је учио од многих реномираних математичара тадашњице, између којих је и Георг Ом. Његов први рад био је о Фермаовој последњој теореми и састојао се од делимичног доказа за случај $n = 5$. Тај доказ завршио је Адријан Мари Лежандр, који је био један од лектора. Дирихле је такође завршио свој доказ у скоро исто време; касније је дао потпун доказ за случај $n = 14$.

Године 1831, оженио се Ребеком Анријетом Менделсон Бартолди, која је дошла из познате породице конвертита из Јудаизма у Хришћанство; била је унука филозофа Мозеса Менделсона, ћерка Абрахама Менделсона Бартолдија и сестра композиторâ Феликса Менделсона Бартолдија и Фани Менделсон.

Фердинанд Ајзенштајн, Леополд Кронекер и Рудолф Липшиц били су његови студенти. После његове смрти, Дирихлеова предавања и остале резултате из теорије бројева сакупио је, приредио и објавио његов пријатељ и колега математичар, Рихард Дедекинд под насловом Предавања о теорији бројева (нем. Vorlesungen über Zahlentheorie).

Види још

• Теореме назване по Дирихлеу:
  • Дирихлеова теорема о аритметичким прогресијама (теорија бројева, посебно за просте бројеве)
  • Дирихлеова теорема о Диофантовим апроксимацијама (теорија бројева и апроксимације)
  • Дирихлеова теорема о јединицама (алгебарска теорија бројева и прстенова)
• Дирихлеови карактери (теорија бројева, посебно L-функције. 1831)
• Дирихлеови услови (Фуријеова трансформација)
• Дирихлеова конволуција (теорија бројева и аритметичке функције)
• Дирихлеова густина (теорија бројева)
• Дирихлеова расподела (теорија вероватноће)
• Дирихлеова форма
• Дирихлеово језгро (функционална анализа, Фуријеов ред)
• Дирихлеов проблем (парцијалне диференцијалне једначине)
• Дирихлеов ред (аналитичка теорија бројева)
• Дирихлеов тест (анализа)
• Дирихлеова теселација, такође познат и као Воронојев дијаграм (геометрија)
• Дирихлеов гранични услов (диференцијалне једначине)
• Дирихлеова функција (топологија)
• Дирихлеов принцип (комбинаторика)
• Дирихлеов проблем делитеља (теорија бројева)
• Дирихлеова ета функција (теорија бројева)
• Латентна Дирихлеова алокација

Спољашње везе

• Живот и дело Густава Лежена Дирихлеа (1805–1859), Јирген Елстрот.
• Јохан Петер Густав Лежен Дирихле на интернет страници Mathematics Genealogy Project ((en))

• О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд "Јохан Петер Густав Лежен Дирихле - биографија". Архива историје математике Мектјутор.   ((en))

• Дирихле, Јохан Петер Густав Лежен, нем. Vorlesungen über Zahlentheorie. Braunschweig, 1863. "Теорија бројева за миленијум".
• Дирихлеова биографија на Блогу Фермаове последње теореме.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јохан Петер Густав Лежен Дирихле