Јохан Петер Густав Лежен Дирихле
| Јохан Петер Густав Лежен Дирихле | |
|---|---|
| Општи подаци | |
| Датум рођења | 13. фебруар 1805. |
| Место рођења | Дирен (Француско царство) |
| Датум смрти | 5. мај 1859. |
| Место смрти | Гетинген (Хановер) |
| Рад | |
| Поље | Математика |
| Школа | Универзитет у Бону |
| Институција | Берлински универзитет |
| Студенти | Фердинанд Ајзенштајн Леополд Кронекер Карл Вилхелм Борхарт |
Јохан Петер Густав Лежен Дирихле (нем. Johann Peter Gustav Lejeune Dirichlet; изговор:/ləˈʒœn diʀiˈçle/; 13. фебруар 1805 — 5. мај 1859) био је немачки математичар коме се приписује модерна „формална“ дефиниција функције.
Његова породица је из града Рихлет у Белгији, одакле и потиче његово презиме „Лежен Дирихле“ (фр. le jeune de Richelette", у значењу „млади момак из Рихлета).[1] Тамо је такође живео и његов деда.
Дирихле је рођен у Дирену, где је његов отац радио као шеф поште. Образован је у Немачкој, а онда у Француској, где је учио од многих реномираних математичара тадашњице, између којих је и Георг Ом. Његов први рад био је о Фермаовој последњој теореми и састојао се од делимичног доказа за случај
. Тај доказ завршио је Адријан Мари Лежандр, који је био један од лектора. Дирихле је такође завршио свој доказ у скоро исто време; касније је дао потпун доказ за случај
.
Године 1831, оженио се Ребеком Анријетом Менделсон Бартолди, која је дошла из познате породице конвертита из Јудаизма у Хришћанство; била је унука филозофа Мозеса Менделсона, ћерка Абрахама Менделсона Бартолдија и сестра композиторâ Феликса Менделсона Бартолдија и Фани Менделсон.
Фердинанд Ајзенштајн, Леополд Кронекер и Рудолф Липшиц били су његови студенти. После његове смрти, Дирихлеова предавања и остале резултате из теорије бројева сакупио је, приредио и објавио његов пријатељ и колега математичар, Рихард Дедекинд под насловом Предавања о теорији бројева (нем. Vorlesungen über Zahlentheorie).
Види још[уреди]
- Теореме назване по Дирихлеу:
- Дирихлеова теорема о аритметичким прогресијама (теорија бројева, посебно за просте бројеве)
- Дирихлеова теорема о Диофантовим апроксимацијама (теорија бројева и апроксимације)
- Дирихлеова теорема о јединицама (алгебарска теорија бројева и прстенова)
- Дирихлеови карактери (теорија бројева, посебно L-функције. 1831)
- Дирихлеови услови (Фуријеова трансформација)
- Дирихлеова конволуција (теорија бројева и аритметичке функције)
- Дирихлеова густина (теорија бројева)
- Дирихлеова расподела (теорија вероватноће)
- Дирихлеова форма
- Дирихлеово језгро (функционална анализа, Фуријеов ред)
- Дирихлеов проблем (парцијалне диференцијалне једначине)
- Дирихлеов ред (аналитичка теорија бројева)
- Дирихлеов тест (анализа)
- Дирихлеова теселација, такође познат и као Воронојев дијаграм (геометрија)
- Дирихлеов гранични услов (диференцијалне једначине)
- Дирихлеова функција (топологија)
- Дирихлеов принцип (комбинаторика)
- Дирихлеов проблем делитеља (теорија бројева)
- Дирихлеова ета функција (теорија бројева)
- Латентна Дирихлеова алокација
Извори[уреди]
- ^ Elstrodt, Jürgen (2007). „The Life and Work of Gustav Lejeune Dirichlet (1805–1859)“ (PDF) Приступљено 25. 12. 2007.
Спољашње везе[уреди]
- Живот и дело Густава Лежена Дирихлеа (1805–1859), Јирген Елстрот.
- Јохан Петер Густав Лежен Дирихле на интернет страници Mathematics Genealogy Project ((en))
- О'Конор, Џон; Робертсон, Едмунд. „Јохан Петер Густав Лежен Дирихле - биографија“. Архива историје математике Мектјутор. ((en))
- Дирихле, Јохан Петер Густав Лежен, нем. Vorlesungen über Zahlentheorie. Braunschweig, 1863. "Теорија бројева за миленијум".
- Дирихлеова биографија на Блогу Фермаове последње теореме.