Пјер Симон Лаплас
Из Википедија
Пјер Симон Лаплас |
|
| датум рођења | 23. март 1749. Нормандија, Француска |
|---|---|
| датум смрти | 5. март 1827 Париз, Француска |
| Националност | |
| Поље | математика астрономија |
| Познат по | Лапласовој трансформацији Лапласовом оператору |
| Религија | римокатолик |
Пјер-Симон, Маркиз де Лаплас (фр. Pierre-Simon, Marquis de Laplace, 23. март 1749. – 5. март 1827) био је француски математичар и астроном који је поставио завршни камен математичке астрономије сумирајући и проширујући радове својих претходника у делу од пет томова Mécanique Céleste (Небеска механика) (1799-1825). Ово ремек дело превело је геометријске студије са механике, коју је користио Исак Њутн, на студије засноване на рачуну, познате као физичка механика [1].
Он је такође открио Лапласову једначину. Иако је Лапласова трансформација добила име у његову част, јер је ову трансформацију користио у свом раду о теорији вероватноће, трансформацију је заправо открио Леонард Ојлер, плодан швајцарски математичар из осамнаестог века. Лапласова трансформација појављује се у свим гранама математичке физике – која је била главно поље његових истраживања. Лапласова диференцијална ознака, која се често примењује у примењеној математици, такође је названа по њему.
Лаплас је постао гроф Првог француског царства 1806. године, а титулу маркиза је добио 1817, после повратка династије Бурбон.
[уреди] Спољашње везе
- Биографија Пјер Симон Лапласа, текст из 1908. године, на сајту даблинског Тринити колеџа ((en))
- MacTutor биографија Пјер Симон Лапласа ((en))

