Бушмани — разлика између измена

Бушмани
Укупна популација
	око 100.000
Региони са значајном популацијом
Боцвана	45.000
Намибија	33.000
Ангола	8.000
Јужноафричка Република	7.500
Замбија	1.500
Зимбабве	500
Језици
	Различити којсански језици (севернокојсански језици, јужнокојсански језици и чу-кве грана централнокојсанских језика)
Религија
	Традиционална веровања
Сродне етничке групе
	Капоиди Којсанци

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 2. јул 2023. у 22:26

Бушмани (од афр. Bosjemans — „људи из грмљака/жбуњака“; енгл. Bushmen), познати и као Сан, Шо, Басарва, Кунг, и Кве, су група сродних племена ловаца-сакупљача у скупини Којсанаца, настањених по великом подручју на југозападу Африке (Боцвана, Намибија, Ангола, Замбија, Зимбабве, Лесото^[1] и Јужноафричка Република), углавном у пустињи Калахари. Док су сродна племена Хотентота традиционално сточари, Бушмани су ловци-сакупљачи. Они говоре, или су њихови преци говорили, језицима породица језика Кое,^[2] Ту^[3]^[4] и Ка,^[5] и једини су „народ“ у контрасту са сточарима као што су Хотентоти^[6]^[7]^[8]^[9]^[10]^[11]^[12]^[13] и потомци новијих таласа имиграције као што су Банту, Европљани и Азијци.

У 2017. години, Боцвана је била дом за око 63.500 Сана, што је чини земљом са највећим уделом Сан народа од 2,8%.^[14]

Дефиниција

У нама језику,^[15]^[16]^[17] израз „сан” има дуг самогласник и пише се Sān. То је егзоним са значењем „сакупљач хране“ и користи се на погрдан начин да опише номадске људе који траже храну. На основу посматрања начина живота, овај термин је примењен на говорнике три различите језичке породице које живе између реке Окаванго у Боцвани и Националног парка Етоша у северозападној Намибији, који се протеже до јужне Анголе; централни народи већег дела Намибије и Боцване, који се простиру у Замбију и Зимбабве; и јужни народ у централном Калахарију према реци Молопо, који су последњи остатак раније екстензивних аутохтоних народа јужне Африке.^[18]

Карактеристике

Бушмани припадају најстаријем слоју становништва Африке и веома се разликују од осталог афричког становништва. Бушман живи у природи и од природе, и толико се аклиматизирао своме поднебљу да је постао прави медицински феномени. Уз низак раст, косу облика зрна папра и стеатопигију, Бушмани се одликују својом прилагођеношћу врућем и исушеном бескишном подручју, што се види по непостојању знојних жлезда, немогућношћу да пљуну и изванредном заштићеношћу женских полних органа великим уснама. Они се изванредно оријентишу у свом једноличном непрегледном подручју, а ипак не постоји ниједан запис да се неко од њих изгубио, или да је умро од жеђи.

Обичаји

Бушмани су изворни становници јужне Африке, ловачко-сакупљачко становништво које луком и стрелом лови антилопе и другу мању дивљач, и сакупља јестиво корење и друге делове биљака. Боравишта Бушмана су склоништа од траве, шибља или кожа. Грнчарства немају, него се служе љускама од нојевих јаја у којима сакупљају воду коју добивају цеђењем корења неких биљака. Ове резерве воде Бушман похрани на неком месту где ће га без проблема наћи када му буде неопходна. Бушмани воле отворени простор, и воде номадски живот организиовани по малим мобилним групама које се састоје од неких 25 особа, мушкараца, жена и деце.

Бушмани су шаманисти. Код њих постоји вера (јужни Бушмани) у спиритуално биће /Каген, он је стваралац многих ствари и јунак многих митова, некад је будаласт, некад паметан, помаже или досађује људима. Реч /Каген означава богомољку (мантис), али он није увек само богомољка, него може узети и облик еланда, зеца, змије или лешинара, богомољка је само једна од његових многих форми. Еланд (Тауротрагус) је њихова најсветија животиња. Савремени Бушмани Калахарија верују у два бога, један живи на истоку, а други на западу, такође као и јужни Бушмани верују у духове мртвих, али обожавање предака није присутно. Шаман Бушмана улази у транс и штити људе од болести или злих духова и способан је да контролише време. Маленом магичном стрелицом одапетом из бушманског пиштоља у смеру неке особе може изазвати смрт или болест.

Лук и стрела

Лукови Бушмана дуги су око три стопе (нешто мање од метра) направљени од еластичног дрвета, равног и пажљиво изабраног. Стрела се састоји од четири дела, вршак је првобитно био израђен од камена или кости, али касније, под утицајем Бантуа, добили су трокутасти железни шиљак. Приликом лова, у тренутку када стрелица погоди ловину, вршак остане забоден у животињи и одломи се од остатка стрелице. Ловац касније пронађе стрелу у жбуњаку, где је погодио животињу, и она се опет касније може употребити стављањем другог вршка. Стрелице с овако лабаво причвршћеним вршцима, израђују се да не би дошло до њеног оштећења, приликом бега животиње кроз жбуњак односно грмље. Тоболац за стреле израђују од корена акације.

Ватра

Традиционални метод паљења ватре је с два штапића. Тврђи штапић држи се међу длановима и брзо окреће у рупи удубљеној у мекшем комаду штапића који се придржава стопалима. Суво лишће или трава служи као потпала која ће лако планути.

Језик

Језик Бушмана припада којсанској групи. Необичан је због својих „клик“ гласова који звуче попут пуцкетања језиком (цоктави језик, наречје клик). Шест бушманских клик гласова су:

дентални (/),
алвеоларни (≠),
алвеоло-палатални (!),
церебрални (),
латерални (//) и
лабиални или ретрофлексивни ().

Бушмани укључују говорнике севернокојсанских језика, јужнокојсанских језика и чу-кве гране централнокојсанских језика. Док сродни Хотентоти укључују говорнике којкој гране централнокојсанских језика.

Бушмани данас

Данашњи Бушмани су делом под утицајем западњачке културе. Неки од њих почели су гајити говеда и козе, радије него да иду у лов и сакупљање. Јављају се и прве школе.

Бушмани у популарној култури

Трилогија „Богови су пали на теме“, комедија из 1980, 1989. и 1991. године.

Види још

Референце

^ Walsham How 1962.
^ Güldemann, Tom (2018). „Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ур.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics series. 11. Berlin: De Gruyter Mouton. стр. 58—444. ISBN 978-3-11-042606-9. S2CID 133888593. doi:10.1515/9783110421668-002.
^ Güldemann, T (2005). „Tuu as a language family”. Studies in Tuu (Southern Khoisan).
^ Güldemann, Tom (2006), Matras, Yaron; McMahon, April; Vincent, Nigel, ур., „Structural Isoglosses between Khoekhoe and Tuu: The Cape as a Linguistic Area”, Linguistic Areas (на језику: енглески), London: Palgrave Macmillan UK, стр. 99—134, ISBN 978-1-349-54544-5, doi:10.1057/9780230287617_5, Приступљено 2022-09-25
^ Honken, H. and Heine, B. 2010. "The Kxʼa Family: A New Khoisan Genealogy" Архивирано 2018-11-02 на сајту Wayback Machine. Journal of Asian and African Studies (Tokyo), 79, p. 5–36.
^ "Hottentot, n. and adj." OED Online, Oxford University Press, March 2018, www.oed.com/view/Entry/88829. Accessed 13 May 2018. Citing G. S. Nienaber, 'The origin of the name “Hottentot” ', African Studies, 22:2 (1963), 65-90, doi:10.1080/00020186308707174.
^ „Report of the South African Association for the Advancement of Science”. Rev. Prof Johannes Du Plessis, B.A., B.D. 1917. стр. 189—193. Приступљено 5. 7. 2010.
^ Strobel, Christoph (2008). „A Note on Terminology”. The Testing Grounds of Modern Empire: The Making of Colonial Racial Order in the American Ohio Country and the South African Eastern Cape, 1770s–1850s. Peter Lang. ISBN 9781433101236.
^ Desmond, Adrian; Moore, James (2014). „Living in Slave Countries”. Darwin's Sacred Cause: How a Hatred of Slavery Shaped Darwin's Views on Human Evolution. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 103. ISBN 9780547527758.
^ Jeremy I. Levitt, ур. (2015). „Female "things" in international law”. Black Women and International Law. Cambridge University Press. стр. 291. ISBN 9781107021303.
^ „Bring Back the 'Hottentot Venus'”. Web.mit.edu. 15. 6. 1995. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2012.
^ „Hottentot”. American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Boston: Houghton Mifflin. 2011.
^ „'Hottentot Venus' goes home”. BBC News. 29. 4. 2002. Приступљено 13. 8. 2017.
^ Hitchcock, Robert K.; Sapignoli, Maria (8. 5. 2019). „The economic wellbeing of the San of the western, central and eastern Kalahari regions of Botswana”. Ур.: Fleming, Christopher; Manning, Matthew. Routledge Handbook of Indigenous Wellbeing (1st изд.). Routledge. стр. 170—183. ISBN 9781138909175 — преко ResearchGate.
^ Haacke, Wilfrid H. G. (2018), Kamusella, Tomasz; Ndhlovu, Finex, ур., „Khoekhoegowab (Nama/Damara)”, The Social and Political History of Southern Africa's Languages (на језику: енглески), Palgrave Macmillan UK, стр. 133—158, ISBN 978-1-137-01592-1, doi:10.1057/978-1-137-01593-8_9
^ „Khoekhoe languages”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-15.
^ „Hottentot”. Oxford Reference (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15.
^ Barnard, Alan (2007). Anthropology and the Bushman. Oxford: Berg. стр. 4—7. ISBN 9781847883308.

Литература

Walsham How, Marion (1962). The Mountain Bushmen of Basutoland. Pretoria: J. L. Van Schaik Ltd.
Gordon, Robert J. (1999). The Bushman Myth: The Making of a Namibian Underclass. ISBN 978-0-8133-3581-0.
Howell, Nancy (1979). Demography of the Dobe ǃKung. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-357350-6.
Lee, Richard; DeVore, Irven (1999). Kalahari Hunter-Gatherers: Studies of the ǃKung San & Their Neighbors. iUniverse. ISBN 978-0-674-49980-5.
Shostak, Marjorie (1983). Nisa: The Life and Words of a !Kung Woman. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-7139-1486-3.
Solomon, Anne (1997). „The myth of ritual origins? Ethnography, mythology and interpretation of San rock art”. The Antiquity of Man. South African Archaeological Bulletin. Архивирано из оригинала 04. 04. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2014.
Minkel, J. R. (1. 12. 2006). „Offerings to a Stone Snake Provide the Earliest Evidence of Religion”. Scientific American. Приступљено 12. 1. 2014.
Choi, Charles (21. 9. 2012). „African Hunter-Gatherers Are Offshoots of Earliest Human Split”. LiveScience. Приступљено 12. 1. 2014.
San Spirituality: Roots, Expression,(2004) and Social Consequences, J. David Lewis-Williams, David G. Pearce. ISBN 978-0759104327.
Barnard, Alan (1992). Hunters and Herders of Southern Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-0521411882. .
Ndahinda, Felix Mukwiza (2011). „Introduction: Indigenous Identity in Africa”. Indigenousness in Africa. стр. 1—13. ISBN 978-90-6704-333-5. doi:10.1007/978-90-6704-609-1_1.
Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
Dube, Smile (2004). „Reviewed work: The Inconvenient Indigenous: Remote Area Development, Donor Assistance, and the First People of the Kalahari, Sidsel Saugestad”. Africa Today. 51 (1): 133—136. JSTOR 4187641.
Anton, Donald K.; Shelton, Dinah L. (2011). Environmental Protection and Human Rights. Cambridge University Press. стр. 640. ISBN 978-0-521-76638-8.
Anaya, James (2. 6. 2010). Addendum – The situation of indigenous peoples in Botswana (PDF) (Извештај). United Nations Human Rights Council. A/HRC/15/37/Add.2.
Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
Taylor, Julie J. (2007). „Celebrating San Victory Too Soon?: Reflections on the Outcome of the Central Kalahari Game Reserve Case”. Anthropology Today. 23 (5): 3—5. ISSN 0268-540X. JSTOR 4620383. doi:10.1111/j.1467-8322.2007.00534.x.
Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
Winters, Olivia Jane (2019). „The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve”. Consilience (21): 172—186. ISSN 1948-3074. JSTOR 26775090.
Marobela, Motsomi Ndala (2010). „The State, Mining and the Community: The Case of Basarwa of the Central Kalahari Game Reserve in Botswana”. Labour, Capital and Society / Travail, Capital et Société. 43 (1): 137—154. ISSN 0706-1706. JSTOR 43158366.
Winters, Olivia Jane (2019). „The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve”. Consilience (21): 172—186. ISSN 1948-3074. JSTOR 26775090.
Nocera, Joe (2008-08-08). „Diamonds Are Forever in Botswana”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-05-04.
„First People of the Kalahari: the struggle for ancestral lands”. www.survivalinternational.org. Приступљено 2020-04-03.
Sarkin, Jeremy (1998). „The Development of a Human Rights Culture in South Africa”. Human Rights Quarterly. 20 (3): 628—665. ISSN 1085-794X. S2CID 143091817. doi:10.1353/hrq.1998.0032.
Solway, Jacqueline (2009). „Human Rights and NGO 'Wrongs': Conflict Diamonds, Culture Wars and the 'Bushman Question'”. Africa: Journal of the International African Institute. 79 (3): 321—346. ISSN 0001-9720. JSTOR 20638864. S2CID 145791929. doi:10.3366/E0001972009000849.
Hitchcock, Robert K. (2002). „'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
Sarkin, Jeremy (1998). „The Development of a Human Rights Culture in South Africa”. Human Rights Quarterly. 20 (3): 628—665. ISSN 1085-794X. S2CID 143091817. doi:10.1353/hrq.1998.0032.
Transitional Justice: Global Mechanisms and Local Realities after Genocide and Mass Violence. Rutgers University Press. 2010. ISBN 978-0-8135-4761-9. JSTOR j.ctt5hj4jg.

Спољашње везе

„Лов је наше наслеђе“ (језик: енглески)
Ловци-сакупљачи у јужној Африци (језик: енглески)
The site of the Khoisan Speakers
!Khwa ttu – San Education and Culture Centre
Kuru Family of Organisations
South African San Institute
Bradshaw Foundation – The San Bushmen of South Africa
Cultural Survival – Botswana
Cultural Survival – Namibia
International Work Group for Indigenous Affairs – Africa
Kalahari Peoples Fund
Survival International – Bushmen

[FOOTNOTEWalsham_How1962-1] Walsham How 1962.

[Guldemann-2] Güldemann, Tom (2018). „Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ур.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics series. 11. Berlin: De Gruyter Mouton. стр. 58—444. ISBN 978-3-11-042606-9. S2CID 133888593. doi:10.1515/9783110421668-002.

[3] Güldemann, T (2005). „Tuu as a language family”. Studies in Tuu (Southern Khoisan).

[4] Güldemann, Tom (2006), Matras, Yaron; McMahon, April; Vincent, Nigel, ур., „Structural Isoglosses between Khoekhoe and Tuu: The Cape as a Linguistic Area”, Linguistic Areas (на језику: енглески), London: Palgrave Macmillan UK, стр. 99—134, ISBN 978-1-349-54544-5, doi:10.1057/9780230287617_5, Приступљено 2022-09-25

[5] Honken, H. and Heine, B. 2010. "The Kxʼa Family: A New Khoisan Genealogy" Архивирано 2018-11-02 на сајту Wayback Machine. Journal of Asian and African Studies (Tokyo), 79, p. 5–36.

[Hottentot-6] "Hottentot, n. and adj." OED Online, Oxford University Press, March 2018, www.oed.com/view/Entry/88829. Accessed 13 May 2018. Citing G. S. Nienaber, 'The origin of the name “Hottentot” ', African Studies, 22:2 (1963), 65-90, doi:10.1080/00020186308707174.

[7] „Report of the South African Association for the Advancement of Science”. Rev. Prof Johannes Du Plessis, B.A., B.D. 1917. стр. 189—193. Приступљено 5. 7. 2010.

[8] Strobel, Christoph (2008). „A Note on Terminology”. The Testing Grounds of Modern Empire: The Making of Colonial Racial Order in the American Ohio Country and the South African Eastern Cape, 1770s–1850s. Peter Lang. ISBN 9781433101236.

[9] Desmond, Adrian; Moore, James (2014). „Living in Slave Countries”. Darwin's Sacred Cause: How a Hatred of Slavery Shaped Darwin's Views on Human Evolution. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 103. ISBN 9780547527758.

[10] Jeremy I. Levitt, ур. (2015). „Female "things" in international law”. Black Women and International Law. Cambridge University Press. стр. 291. ISBN 9781107021303.

[11] „Bring Back the 'Hottentot Venus'”. Web.mit.edu. 15. 6. 1995. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступљено 13. 8. 2012.

[12] „Hottentot”. American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Boston: Houghton Mifflin. 2011.

[13] „'Hottentot Venus' goes home”. BBC News. 29. 4. 2002. Приступљено 13. 8. 2017.

[14] Hitchcock, Robert K.; Sapignoli, Maria (8. 5. 2019). „The economic wellbeing of the San of the western, central and eastern Kalahari regions of Botswana”. Ур.: Fleming, Christopher; Manning, Matthew. Routledge Handbook of Indigenous Wellbeing (1st изд.). Routledge. стр. 170—183. ISBN 9781138909175 — преко ResearchGate.

[15] Haacke, Wilfrid H. G. (2018), Kamusella, Tomasz; Ndhlovu, Finex, ур., „Khoekhoegowab (Nama/Damara)”, The Social and Political History of Southern Africa's Languages (на језику: енглески), Palgrave Macmillan UK, стр. 133—158, ISBN 978-1-137-01592-1, doi:10.1057/978-1-137-01593-8_9

[britannica-16] „Khoekhoe languages”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2020-03-15.

[oxford_reference-17] „Hottentot”. Oxford Reference (на језику: енглески). Приступљено 2022-12-15.

[Barnard-18] Barnard, Alan (2007). Anthropology and the Bushman. Oxford: Berg. стр. 4—7. ISBN 9781847883308.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

@@ Ред 1: / Ред 1: @@
+{{short description|Припадници разних аутохтоних народа ловаца-сакупљача јужне Африке}}
 {{Инфокутија етничка група
 | име=Бушмани
@@ Ред 20: / Ред 21: @@
 ;&nbsp;&nbsp;[[Којсанци]]
 }}
-'''Бушмани''' (од [[африканс|афр.]] ''-{Bosjemans}-'' — „људи из грмљака/жбуњака“; {{јез-ен|Bushmen}}), познати и као '''Сан''', '''Шо''', '''Басарва''', '''Кунг''', и '''Кве''', су група сродних племена ловаца-сакупљача у скупини [[Којсанци|Којсанаца]], настањених по великом подручју на југозападу [[Африка|Африке]] ([[Боцвана]], [[Намибија]], [[Ангола]], [[Замбија]], [[Зимбабве]], [[Лесото]]{{sfn|Walsham How|1962|pp=}} и [[Јужноафричка Република]]), углавном у пустињи [[Калахари]]. Док су сродна племена [[Хотентоти|Хотентота]] традиционално сточари, Бушмани су ловци-сакупљачи.
+'''Бушмани''' (од [[африканс|афр.]] ''-{Bosjemans}-'' — „људи из грмљака/жбуњака“; {{јез-ен|Bushmen}}), познати и као '''Сан''', '''Шо''', '''Басарва''', '''Кунг''', и '''Кве''', су група сродних племена ловаца-сакупљача у скупини [[Којсанци|Којсанаца]], настањених по великом подручју на југозападу [[Африка|Африке]] ([[Боцвана]], [[Намибија]], [[Ангола]], [[Замбија]], [[Зимбабве]], [[Лесото]]{{sfn|Walsham How|1962|pp=}} и [[Јужноафричка Република]]), углавном у пустињи [[Калахари]]. Док су сродна племена [[Хотентоти|Хотентота]] традиционално сточари, Бушмани су ловци-сакупљачи. Они говоре, или су њихови преци говорили, језицима породица језика [[Khoe languages|Кое]],<ref name="Guldemann">{{Cite book|title=The Languages and Linguistics of Africa|last=Güldemann|first=Tom|editor-last=Güldemann|editor-first=Tom|publisher=De Gruyter Mouton|chapter=Historical linguistics and genealogical language classification in Africa|year=2018|isbn=978-3-11-042606-9 |doi=10.1515/9783110421668-002|location=Berlin|pages=58–444|series=The World of Linguistics series|volume=11|s2cid=133888593 }}</ref> [[Tuu languages|Ту]]<ref>{{Cite journal |last=Güldemann |first=T |date=2005 |title=Tuu as a language family |url=https://www.researchgate.net/publication/40851990 |journal=Studies in Tuu (Southern Khoisan)}}</ref><ref>{{Citation |last=Güldemann |first=Tom |title=Structural Isoglosses between Khoekhoe and Tuu: The Cape as a Linguistic Area |date=2006 |url=http://link.springer.com/10.1057/9780230287617_5 |work=Linguistic Areas |pages=99–134 |editor-last=Matras |editor-first=Yaron |place=London |publisher=Palgrave Macmillan UK |language=en |doi=10.1057/9780230287617_5 |isbn=978-1-349-54544-5 |access-date=2022-09-25 |editor2-last=McMahon |editor2-first=April |editor3-last=Vincent |editor3-first=Nigel}}</ref> и [[Kxʼa languages|Ка]],<ref>Honken, H. and Heine, B. 2010. [http://repository.tufs.ac.jp/bitstream/10108/57434/1/jaas079001_ful.pdf "The Kxʼa Family: A New Khoisan Genealogy"] {{Webarchive|url=https://web.archive.org/web/20181102140038/http://repository.tufs.ac.jp/bitstream/10108/57434/1/jaas079001_ful.pdf |date=2018-11-02 }}. ''Journal of Asian and African Studies'' (Tokyo), 79, p. 5–36.</ref> и једини су „народ“ у контрасту са сточарима као што су [[Хотентоти]]<ref name=Hottentot>"Hottentot, n. and adj." ''OED Online'', Oxford University Press, March 2018, www.oed.com/view/Entry/88829. Accessed 13 May 2018. Citing G. S. Nienaber, 'The origin of the name “Hottentot” ', ''African Studies'', 22:2 (1963), 65-90, {{doi|10.1080/00020186308707174}}.</ref><ref>{{cite web|title= Report of the South African Association for the Advancement of Science|url= https://archive.org/stream/southafricanjour14sout#page/188/mode/2up|access-date= 5 July 2010|others= Rev. Prof Johannes Du Plessis, B.A., B.D.|pages= 189–193|year= 1917}}</ref><ref>{{cite book|last=Strobel|first=Christoph|title=The Testing Grounds of Modern Empire: The Making of Colonial Racial Order in the American Ohio Country and the South African Eastern Cape, 1770s–1850s|publisher=Peter Lang|year=2008|chapter=A Note on Terminology|isbn=9781433101236|chapter-url=https://books.google.com/books?id=eIJtFPirzr8C&pg=PA158}}</ref><ref>{{cite book|last1=Desmond|first1=Adrian|first2=James|last2=Moore|title=Darwin's Sacred Cause: How a Hatred of Slavery Shaped Darwin's Views on Human Evolution|publisher=Houghton Mifflin Harcourt|year=2014|chapter=Living in Slave Countries|page=103|isbn=9780547527758|url=https://books.google.com/books?id=VTNIBQAAQBAJ&q=Darwin%27s+Sacred+Cause:+How+a+Hatred+of+Slavery+Shaped+Darwin%27s+Views}}</ref><ref>{{cite book|editor=Jeremy I. Levitt|title=Black Women and International Law|publisher=Cambridge University Press|year=2015|chapter=Female "things" in international law|page=291|isbn=9781107021303|chapter-url=https://books.google.com/books?id=x08QCAAAQBAJ&q=Black+Women+and+International+Law&pg=PR15}}</ref><ref>{{cite web |url= http://web.mit.edu/racescience/in_media/baartman/baartman_m%26g_june95.htm |title= Bring Back the 'Hottentot Venus' |publisher= Web.mit.edu |date= 15 June 1995 |access-date= 13 August 2012 |archive-date= 16 December 2020 |archive-url= https://web.archive.org/web/20201216000347/http://web.mit.edu/racescience/in_media/baartman/baartman_m%26g_june95.htm |url-status= dead }}</ref><ref>{{cite encyclopedia|title= Hottentot|encyclopedia= American Heritage Dictionary of the English Language|year= 2011|edition= Fifth|publisher= Houghton Mifflin|location= Boston|url= https://www.ahdictionary.com/word/search.html?q=Hottentot}}</ref><ref>{{cite web|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1957240.stm|title='Hottentot Venus' goes home|date=29 April 2002|work=BBC News|access-date=13 August 2017}}</ref> и потомци новијих таласа имиграције као што су [[Bantu peoples|Банту]], Европљани и [[Indian subcontinent|Азијци]].
+У 2017. години, Боцвана је била дом за око 63.500 Сана, што је чини земљом са највећим уделом Сан народа од 2,8%.<ref>{{Cite book |last1=Hitchcock|first1=Robert K.|last2=Sapignoli|first2=Maria |date=8 May 2019|chapter=The economic wellbeing of the San of the western, central and eastern Kalahari regions of Botswana|chapter-url=https://www.researchgate.net/publication/335022800 |editor-first1=Christopher |editor-last1=Fleming |editor-first2=Matthew |editor-last2=Manning|title=Routledge Handbook of Indigenous Wellbeing|edition=1st|pages=170–183|publisher=[[Routledge]] |via=[[ResearchGate]]|isbn=9781138909175}}</ref>
+== Дефиниција ==
+У [[Khoekhoegowab|нама]] језику,<ref>{{Citation|last=Haacke|first=Wilfrid H. G.|title=Khoekhoegowab (Nama/Damara)|date=2018|work=The Social and Political History of Southern Africa's Languages|pages=133–158|editor-last=Kamusella|editor-first=Tomasz|publisher=Palgrave Macmillan UK|language=en|doi=10.1057/978-1-137-01593-8_9|isbn=978-1-137-01592-1|editor2-last=Ndhlovu|editor2-first=Finex}}</ref><ref name=britannica>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/topic/Khoekhoe-languages|title=Khoekhoe languages|website=Encyclopædia Britannica|language=en|access-date=2020-03-15}}</ref><ref name=oxford_reference>{{Cite web|url=https://www.oxfordreference.com/display/10.1093/oi/authority.20110803095946436;jsessionid=3C0E6979F99DEBC030B71633284E2E77|title=Hottentot|website=Oxford Reference|language=en|access-date=2022-12-15}}</ref> израз „сан” има дуг самогласник и пише се ''Sān''. То је [[exonym|егзоним]] са значењем „сакупљач хране“ и користи се на погрдан начин да опише номадске људе који траже храну. На основу посматрања начина живота, овај термин је примењен на говорнике три различите језичке породице које живе између реке [[Okavango River|Окаванго]] у Боцвани и [[Etosha National Park|Националног парка Етоша]] у северозападној [[Namibia|Намибији]], који се протеже до јужне [[Angola|Анголе]]; централни народи већег дела [[Namibia|Намибије]] и Боцване, који се простиру у Замбију и Зимбабве; и јужни народ у централном [[Kalahari Desert|Калахарију]] према реци [[Molopo River|Молопо]], који су последњи остатак раније екстензивних аутохтоних народа јужне Африке.<ref name="Barnard">{{cite book|last=Barnard|first=Alan|title=Anthropology and the Bushman|year=2007|publisher=Berg|location=Oxford|isbn=9781847883308|pages=4–7|url=https://books.google.com/books?id=e3MihaaJ314C}}</ref>
 == Карактеристике ==
@@ Ред 61: / Ред 69: @@
 == Референце ==
-{{извори}}
+{{reflist|}}
 == Литература ==
-{{почетак референци|30em}}
+{{refbegin|30em}}
 * {{Cite book| ref=harv|last=Walsham How |first=Marion |title=The Mountain Bushmen of Basutoland |publisher=J. L. Van Schaik Ltd. |year=1962 |id=|location=Pretoria }}
 * {{Cite book| ref=harv|last=Gordon|first=Robert J.|authorlink=Robert J. Gordon |year=1999 |title=The Bushman Myth: The Making of a Namibian Underclass | url=https://archive.org/details/bushmanmythmakin00gord|isbn=978-0-8133-3581-0|pages=}}
@@ Ред 75: / Ред 83: @@
 * San Spirituality: Roots, Expression,(2004) and Social Consequences, J. David Lewis-Williams, David G. Pearce. {{page|year=|isbn=978-0759104327|pages=}}
 * {{Cite book| ref=harv|last=Barnard|first=Alan|title=Hunters and Herders of Southern Africa.|url=https://archive.org/details/huntersherdersof0000barn|publisher=Cambridge University Press|year=1992|isbn=978-0521411882|pages=}}.
+* {{cite book |doi=10.1007/978-90-6704-609-1_1 |chapter=Introduction: Indigenous Identity in Africa |title=Indigenousness in Africa |year=2011 |last1=Ndahinda |first1=Felix Mukwiza |pages=1–13 |isbn=978-90-6704-333-5 }}
-{{крај референци}}
+* {{cite journal |doi=10.1080/0305707022000043520|title='We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana |year=2002 |last1=Hitchcock |first1=Robert K. |journal=Journal of Southern African Studies |volume=28 |issue=4 |pages=797–824 |s2cid=146291403 }}
+* {{cite journal |jstor=4187641|last1=Dube |first1=Smile |title=Reviewed work: The Inconvenient Indigenous: Remote Area Development, Donor Assistance, and the First People of the Kalahari, Sidsel Saugestad |journal=Africa Today |year=2004 |volume=51 |issue=1 |pages=133–136 }}
+* {{cite book |last1=Anton |first1=Donald K. |last2=Shelton |first2=Dinah L. |title=Environmental Protection and Human Rights |date=2011 |publisher=Cambridge University Press |isbn=978-0-521-76638-8 |page=640 |url=https://books.google.com/books?id=F_dFYq4oFeYC&q=san+botswana }}
+* {{cite report |author=Anaya, James |date=2 June 2010 |title=Addendum – The situation of indigenous peoples in Botswana |publisher=United Nations Human Rights Council. A/HRC/15/37/Add.2 |url=http://unsr.jamesanaya.org/docs/countries/2010_report_botswana_en.pdf}}
+* {{Cite journal|last=Hitchcock|first=Robert K.|date=2002|title='We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana|journal=Journal of Southern African Studies|volume=28|issue=4|pages=797–824|doi=10.1080/0305707022000043520|jstor=823352|s2cid=146291403|issn=0305-7070}}
+* {{Cite journal|last=Taylor|first=Julie J.|date=2007|title=Celebrating San Victory Too Soon?: Reflections on the Outcome of the Central Kalahari Game Reserve Case|journal=Anthropology Today|volume=23|issue=5|pages=3–5|doi=10.1111/j.1467-8322.2007.00534.x|jstor=4620383|issn=0268-540X}}
+* {{Cite journal|last=Hitchcock|first=Robert K.|date=2002|title='We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana|journal=Journal of Southern African Studies|volume=28|issue=4|pages=797–824|doi=10.1080/0305707022000043520|jstor=823352|s2cid=146291403|issn=0305-7070}}
+* {{Cite journal|last=Winters|first=Olivia Jane|date=2019|title=The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve|journal=Consilience|issue=21|pages=172–186|jstor=26775090|issn=1948-3074}}
+* {{Cite journal|last=Marobela|first=Motsomi Ndala|date=2010|title=The State, Mining and the Community: The Case of Basarwa of the Central Kalahari Game Reserve in Botswana|journal=Labour, Capital and Society / Travail, Capital et Société|volume=43|issue=1|pages=137–154|jstor=43158366|issn=0706-1706}}
+* {{Cite journal|last=Winters|first=Olivia Jane|date=2019|title=The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve|journal=Consilience|issue=21|pages=172–186|jstor=26775090|issn=1948-3074}}
+* {{Cite web |last=Nocera|first=Joe|date=2008-08-08|title=Diamonds Are Forever in Botswana|language=en-US|work=The New York Times|url=https://www.nytimes.com/2008/08/09/business/worldbusiness/09nocera.html|access-date=2020-05-04|issn=0362-4331}}
+* {{Cite web|title=First People of the Kalahari: the struggle for ancestral lands|url=https://www.survivalinternational.org/material/280|last=|first=|date=|website=www.survivalinternational.org|url-status=live|archive-url=|archive-date=|access-date=2020-04-03}}
+* {{Cite journal|last=Sarkin|first=Jeremy|date=1998|title=The Development of a Human Rights Culture in South Africa|journal=Human Rights Quarterly|volume=20|issue=3|pages=628–665|doi=10.1353/hrq.1998.0032|s2cid=143091817|issn=1085-794X}}
+* {{Cite journal|last=Solway|first=Jacqueline|date=2009|title=Human Rights and NGO 'Wrongs': Conflict Diamonds, Culture Wars and the 'Bushman Question'|journal=Africa: Journal of the International African Institute|volume=79|issue=3|pages=321–346|doi=10.3366/E0001972009000849|jstor=20638864|s2cid=145791929|issn=0001-9720}}
+* {{Cite journal|last=Hitchcock|first=Robert K.|date=2002|title='We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana|journal=Journal of Southern African Studies|volume=28|issue=4|pages=797–824|doi=10.1080/0305707022000043520|jstor=823352|s2cid=146291403|issn=0305-7070}}
+* {{Cite journal|last=Sarkin|first=Jeremy|date=1998|title=The Development of a Human Rights Culture in South Africa|journal=Human Rights Quarterly|volume=20|issue=3|pages=628–665|doi=10.1353/hrq.1998.0032|s2cid=143091817|issn=1085-794X}}
+* {{Cite book|title=Transitional Justice: Global Mechanisms and Local Realities after Genocide and Mass Violence|date=2010|publisher=Rutgers University Press|jstor = j.ctt5hj4jg|isbn=978-0-8135-4761-9}}
+{{refend}}
 == Спољашње везе ==
-{{Категорија на Остави|San people}}
+{{Commons category|San people}}
-{{почетак референци|30em}}
+{{refbegin|30em}}
 * [https://web.archive.org/web/20070723133632/http://www.kalaharipeoples.org/documents/Hunt-iwg.htm „Лов је наше наслеђе“] {{en}}
 * [https://web.archive.org/web/20060614135518/http://www.museums.org.za/sam/resource/arch/hunters.htm Ловци-сакупљачи у јужној Африци] {{en}}
@@ Ред 92: / Ред 118: @@
 * -{[https://web.archive.org/web/20091125034438/http://kalaharipeoples.org/ Kalahari Peoples Fund]}-
 * -{[http://www.survival-international.org/tribes/bushmen Survival International – Bushmen]}-
+{{refend}}
-{{крај референци}}
 {{Нормативна контрола}}

Нормативна контрола
Државне	Француска BnF подаци Немачка Израел Сједињене Државе Јапан Чешка
Уметничке	MusicBrainz 2
Остале	IdRef