Лесото

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 29° 33' ЈГ Ш, 28° 15' ИГД

Краљевина Лесото
Muso oa Lesotho
Застава Лесота Грб Лесота
Застава Грб
крилатица: Khotso, Pula, Nala
Химна
Lesotho Fatse La Bontata Rona
Положај Лесота
Главни град Масеру
29°18′S 27°28′E
Службени језик енглески
Државна религија {{{државна религија}}}
Облик државе Уставна монархија
 — Краљ Летси III
 — Премијер Том Табане
Независност  
 — Од УК 4. октобар 1966. 
Површина  
 — укупно 30.355 km² (141)
 — вода (%) занемарљиво
Становништво  
 — 2013. 2.074.000 [1] (144)
 — 2005. 2.079.000
 — густина 61,5/km² (135)
БДП (ПКМ) 2005 приближно
 — укупно $6,123 милијарде (153)
 — по глави становника $3.300 (158)
ИХР (2003) 0.497 (149) — низак
Валута Лоти (LSL)
Временска зона UTC +2
Интернет домен .ls
Позивни број +266

Лесото (Lesotho; понегде и Басуто), званично Краљевина Лесото је држава на југу афричког [2] континента. Лесото нема излаз на море и потпуно је окружена територијом Јужноафричке Републике. Лесото је такође и држава чланица Комонвелта.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Лесота

Од 1868. до 1966. подручје Лесота, тада званог Басутоланд, било је британски протекторат издвојен од околне територије Јужноафричке Републике. После стицања независности поновно је успостављена традиционална монархија. Након дуге једнопартијске, а затим и војне владавине први слободни избори одржани су 1993. У деведестима се економска ситуација у земљи погоршала, па су протести након избора 1998. прерасли у широке немире праћене пљачком и уништавањем пословне четврти главног града, који су заустављени тек интервенцијом снага ЈАР и Боцване. Од тада се стање у земљи смирило, а економски опоравак убрзан је након стицања трговинских погодности САД намењених сиромашним афричким земљама.

Географија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Географија Лесота
Топографска карта Лесота

Краљевина Лесото спада у најмање државе у Африци (42. по величини) и са површином од 30.355 km² је отприлике велика као Белгија. Нема излаз на море. Са својим јединим суседом, Јужном Африком, граничи се у дужини од 909 km.[3] На западу и северу граничи се са јужноафричком провинцијом Фри Стејт, на истоку Квазулу-Натал, а на југу са провинцијом Источни Кејп. Лесото је једна од три државе свијета која је окружена са само једном државом (остале двије су Ватикан и Сан Марино).

Западни део Лесота се налази на једној висоравни, такозваној Хајвелду (која се због специфичне топографије земље назива још и Лоулендс (низија)), где се налази највећи део становништва земље. Надморска висина висоравни Лоулендс износи између 1400 и 1700 метара. У њој се налазе бројна корита река и долине.

Источни дио земље (Хајлендс) се налази делимично на надморској висини преко 2000 метара, а преовладавају базалтне стене, због вулканских ерупција у давној прошлости од преко 150 милиона година. Планине су испресецане дубоким речним долинама. Највиши врх земље, а уједно и највиши у регији јужне Африке је Табана Нтленyана, са висином од 3482 m.[4] Најнижа тачка Лесота се налази на ушћу реке Махаленг у Орање (у Лесоту звана Сенку), на надморској висини од 1400 m. Лесото је једина независна држава на свету чија се целокупна територија налази изнад 1000 метара надморске висине.[5][6] Поред тога, око 80% територије лежи преко 1800 метара.

Ефекти ерозије у близини Ха Лебеса

У Лесоту извиру двије најзначајније јужноафричке реке: Орање и Каледон, које су дуж свог тока направиле дубоке кањоне и долине. Због тврдоће базалтних стена, бројни су и водопади у подручјима планинског масива Малоти, међу којима је Малетсунјане у близини Семонконга, са 192 метра највиши непрекидни водопад у јужној Африци.[7] Земљиште висоравни на прелазу у Лоулендс на западу састоји се из меких песковитих стена. Због тога, али и због пренасељености овог подручја, те прекомерног искориштавања (само је 11% површине земље пољопривредно искористиво), ово подручје је снажно погођено ерозијом. Природни ресурси земље су вода, као и дијаманти и неки други минерали. Богате резерве воде, са процењеним дневним количинама од око 7.280 милиона литара, се користе за огромне пројекте наводњавања и производње електричне енергије.

Клима[уреди]

Клима зависи од надморске висине (суптропска и умерена). Рељеф је планински, велика надморска висина. Највиши врх 3.490 m. За државу велика температурлна колебања. Јулска температура око 5-14 °C и јануарска 16-28 °C.

Привреда[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Привреда Лесота

Привреда Лесота увелико зависи од суседне Јужноафричке Републике, где је запослен велики део мушкараца. Значај индустрије у привреди расте, а пољопривредна производња пада.

БДП за 2004. процењен је на 3.200 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Становништво[уреди]

Демографска карта Лесота
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Лесота

Преваленција инфекције вирусом ХИВ је међу највишима у свету; вирусом је заражено око 29% становништва.


Политика[уреди]

Влада[уреди]

Устав Лесота је усвојен 2. априла 1993. године. Он је дефинисао државу као уставну монархију, са дводомним парламентом. На изборима за парламент могу гласати сви грађани старији од 18 година. Такође утврђена је и подела власти, а судство је независно. Уставом су гарантована и основна људска права, право на говор, штампу, слободу окупљања, вјерске слободе, право на приватност и заштита приватне имовине.

Извршна власт[уреди]

Премијер Лесота, тренутно Том Табане, је председник владе и кабинета и има извршну власт у земљи. Премијер се не бира директно на изборима. По одредбама устава, председник победничке странке на изборима аутоматски добија место премијера. У периоду од 1986. до 1993. дужност премијера је обављао председавајући војног савјета, док је војна влада била на власти.

Краљ Лесота, тренутно Летси III од 7. фебруара 1996, има само одређене представничке овласти, а уставом му је забрањена свака активна улога у политичким дешавањима. Монархија је наследна, али је могуће да савет племенских вођа по традиционалним законима утврди ко ће наследити умрлог монарха, али га може и превремено свргнути.

Законодавна власт[уреди]

Законодавну власт у Лесоту има парламент, који је подељен у два дома. Као горњи дом делује Сенат, док је доњи дом Народна скупштина. Сенат се састоји од 33 члана, од којих су 22 племенске вође у земљи. Већина чланова Сената су потомци краља Мошешое I и своје место у Сенату наслеђују. Осталих 11 чланова именује краљ, по предлогу владе. Тренутни председник Сената је Семпе Лејаха. Главни задатак Сената је провера и ревизија предлога закона које предлаже Народна скупштина, али и он може предлагати законе. Националну скупштину, као доњи дом парламента, бира народ на општим, слободним, тајним изборима. Мандат чланова скупштине траје пет година. Тренутно има 120 чланова скупштине, од којих се 80 бира путем већинских гласова, а 40 путем пропорционалних гласова. Председник националне скупштине је Нтлхој Мотсамај.

Судска власт[уреди]

Судски систем у Лесоту се заснива, као и у ЈАР, на мешовитој форми између англоамеричког система обичајног права (енглеско право) и римско-холандског права, који има корјене у римском праву. Уставом је загарантована независност судства и одвајање од политике. Највиша судска инстанца у земљи је Врховни суд, чијег предсједника предлаже краљ. Врховном суду су потчињени локални судови, углавном у градовима, те традиционални судови, који највећим делом постоје у сеоским срединама.

Референце[уреди]

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ CIA World Factbook Land boundaries, Приступљено 10. 4. 2013.
  4. ^ Thabana-Ntlenyana Travel Guide, Приступљено 10. 4. 2013.
  5. ^ Country profile: Lesotho, Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ^ Earth from Space: Winter in southern Africa, Приступљено 10. 4. 2013.
  7. ^ Maletsunyane Falls, Приступљено 10. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :