Чудско-псковско језеро — разлика између измена

Координате: 58° 40′ 36″ С; 27° 29′ 30″ И / 58.676667° С; 27.491667° И / 58.676667; 27.491667
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: по захтеву Садка
.
Ред 1: Ред 1:
{{Short description|Велико језеро у североисточној Европи, на граници између Естоније и Русије}}
{{Језеро
{{Језеро
| име = Чудско-псковско језеро
| име = Чудско-псковско језеро
Ред 29: Ред 30:
}}
}}


'''Чудско-псковско језеро''' ({{јез-ест|Peipsi-Pihkva järv}}, {{јез-рус|Чудско-Псковское озеро}}), понегде познато и као '''Пејпус''' ({{јез-нем|Peipussee}}), језерска је [[акваторија]] у [[источна Европа|источној Европи]], на граници између [[естонија|Естоније]] на западу и [[Русија|Русије]] на истоку (односно руских области [[Лењинградска област|Лењинградске]] и [[Псковска област|Псковске]]). Са површином од 3.555 -{km²}-, то је четврта највећа језерска површина у Европи. Језера припадају басену [[Фински залив|Финског залива]] [[Балтичко море|Балтичког мора]] са којим су повезана својом једином отоком, реком [[Нарва (река)|Нарвом]].
'''Чудско-псковско језеро''' ({{јез-ест|Peipsi-Pihkva järv}}, {{јез-рус|Чудско-Псковское озеро}}), понегде познато и као '''Пејпус''' ({{јез-нем|Peipussee}}), језерска је [[акваторија]] у [[источна Европа|источној Европи]],<ref>[http://www.britannica.com/EBchecked/topic/448876/Lake-Peipus Lake Peipus]. Encyclopædia Britannica online</ref> на граници између [[естонија|Естоније]] на западу и [[Русија|Русије]] на истоку (односно руских области [[Лењинградска област|Лењинградске]] и [[Псковска област|Псковске]]). Са површином од 3.555 -{km²}-, то је четврта највећа језерска површина у Европи.<ref name=bse>[http://bse.sci-lib.com/article122763.html Чудско-Псковское озеро], [[Great Soviet Encyclopedia]]</ref><ref name="Bolshie Lake Rossii">[https://web.archive.org/web/20110722090955/http://geo.1september.ru/2006/04/31.gif Russian lakes with area of more than 350 km²]. (GIF table). Retrieved on 2012-01-21.</ref> Језера припадају басену [[Фински залив|Финског залива]] [[Балтичко море|Балтичког мора]] са којим су повезана својом једином отоком, реком [[Нарва (река)|Нарвом]].


Чудско-псковски језерски систем чине три међусобно повезана језера:
Чудско-псковски језерски систем чине три међусобно повезана језера:
* ''[[Чудско језеро]]'' на северу ({{јез-ест|Peipsi järv}}, {{јез-рус|Чудское озеро}}) чини 73% акваторије;<ref>{{cite web |author = |url = http://priroda.pskov.ru/vidy-deyatelnosti/vidy-deyatelnosti/vodopolzovanie/gidrograficheskoe |title = Поверхностные водные объекты |publisher = Комитет по природным ресурсам и экологии Псковской области |language = ru |website = priroda.pskov.ru |date = |accessdate = |archiveurl = |archivedate = |dead-url = no }}</ref><ref>{{cite web |author = Я. Григорьева |url = https://spbdnevnik.ru/news/2019-11-28/uchastnik-ekspeditsii-georgiya-karaeva-na-chudskoe-ozero-rasskazal-pochemu-na-dne-ozera-nikogda-ne-naydut-rytsarey/ |title = Участник экспедиции Георгия Караева на Чудское озеро рассказал, почему на дне озера никогда не найдут рыцарей |website = [[Петербургский дневник]] |publisher = [[Органы власти Санкт-Петербурга|Правительство Санкт-Петербурга]] |date = 2019-11-28 |accessdate = 2019-12-02 }}</ref>
* ''[[Чудско језеро]]'' на северу ({{јез-ест|Peipsi järv}}, {{јез-рус|Чудское озеро}}) чини 73% акваторије;
* ''[[Топло језеро]]'' у централном делу ({{јез-ест|Lämmijärv}}, {{јез-рус|Тёплое озеро}}) чини 7% акваторије и
* ''[[Топло језеро]]'' у централном делу ({{јез-ест|Lämmijärv}}, {{јез-рус|Тёплое озеро}}) чини 7% акваторије<ref>{{cite web |author = |url = https://priroda.pskov.ru/vidy-deyatelnosti/vidy-deyatelnosti/vodopolzovanie/gidrograficheskoe |title = Поверхностные водные объекты |publisher = Комитет по природным ресурсам и экологии Псковской области |language = ru |website = priroda.pskov.ru |date = |access-date = |archive-url = https://web.archive.org/web/20201211083237/https://priroda.pskov.ru/vidy-deyatelnosti/vidy-deyatelnosti/vodopolzovanie/gidrograficheskoe |archive-date = 2020-12-11 |dead-url = no }}</ref> и
* ''[[Псковско језеро]]'' у јужном делу ({{јез-рус|Псковское озеро}}, {{јез-ест|Pihkva järv}}) са 20% акваторије.<ref>{{cite web |author = |url = https://priroda.pskov.ru/vidy-deyatelnosti/vidy-deyatelnosti/vodopolzovanie/gidrograficheskoe |title = Поверхностные водные объекты |publisher = Комитет по природным ресурсам и экологии Псковской области |language = ru |website = priroda.pskov.ru |date = |access-date = |archive-url = https://web.archive.org/web/20201211083237/https://priroda.pskov.ru/vidy-deyatelnosti/vidy-deyatelnosti/vodopolzovanie/gidrograficheskoe |archive-date = 2020-12-11 |dead-url = no }}</ref><ref name="Географические названия мира">''Поспелов Е. М.'' Географические названия мира: Топонимический словарь.— 2-е изд., стереотип.— М.: Русские словари, ООО «Издательство Астрель», ООО «Издательство АСТ», 2001</ref>
* ''[[Псковско језеро]]'' у јужном делу ({{јез-рус|Псковское озеро}}, {{јез-ест|Pihkva järv}}) са 20% акваторије.


Године [[1242]]. на овом језеру се одиграла [[битка на Чудском језеру|Битка на леду]] између [[Тевтонски ред|Тевтонских витезова]] са једне и [[Новгородска кнежевина|Новгородске кнежевине]] предвођене [[Александар Невски|Александром Невским]] са друге стране.
Године [[1242]]. на овом језеру се одиграла [[битка на Чудском језеру|Битка на леду]] између [[Тевтонски ред|Тевтонских витезова]] са једне и [[Новгородска кнежевина|Новгородске кнежевине]] предвођене [[Александар Невски|Александром Невским]] са друге стране.
Ред 87: Ред 88:


== Живи свет и екологија ==
== Живи свет и екологија ==
Приобално подручје и обале језера обрасле су са 54 различите врсте водених биљака међу којима су најраширеније [[трска]], [[Acorus calamus|иђирот]], [[шевар]]. Плутајуће биљке у приобаљу су ретке и чине их свега три врсте: ''-{[[Sagittaria]]}-'', -{''[[Nuphar lutea]]''}- и ''-{[[Persicaria amphibia]]}-''.<ref name="Ryby Pskov oblasti">-{[http://pskovfish.ru/ozera.htm Fish and Lake Pskov region. Lakes]. Pskovfish.ru. Retrieved on 2012-01-21.}-</ref> Мочваре у приобалном појасу су значајна хранилишта за [[лабуд]]ове, [[патка|патке]] и [[гуска|гуске]] током њихових миграција са [[Бело море|Белог]] ка [[балтичко море|Балтичком мору]].<ref name="svali.ru">-{[http://www.svali.ru/catalog~0~26258~index.htm Tourist portal]. Svali.ru (2008-01-28). Retrieved on 2012-01-21.}-</ref> Најраширеније рибље врсте су [[гргеч|европски гргеч]], [[деверика]], [[бодорка]], -{[[Coregonus autumnalis]]}-, -{[[Osmerus eperlanus]]}-.
Приобално подручје и обале језера обрасле су са 54 различите врсте водених биљака међу којима су најраширеније [[трска]], [[Acorus calamus|иђирот]], [[шевар]]. Плутајуће биљке у приобаљу су ретке и чине их свега три врсте: ''-{[[Sagittaria]]}-'', -{''[[Nuphar lutea]]''}- и ''-{[[Persicaria amphibia]]}-''.<ref name="Ryby Pskov oblasti">-{[http://pskovfish.ru/ozera.htm Fish and Lake Pskov region. Lakes]. Pskovfish.ru. Retrieved on 2012-01-21.}-</ref> Мочваре у приобалном појасу су значајна хранилишта за [[Лабудови|лабуд]]ове, [[патка|патке]] и [[гуска|гуске]] током њихових миграција са [[Бело море|Белог]] ка [[балтичко море|Балтичком мору]].<ref name="svali.ru">-{[http://www.svali.ru/catalog~0~26258~index.htm Tourist portal]. Svali.ru (2008-01-28). Retrieved on 2012-01-21.}-</ref> Најраширеније рибље врсте су [[гргеч|европски гргеч]], [[деверика]], [[бодорка]], -{[[Coregonus autumnalis]]}-, -{[[Osmerus eperlanus]]}-.


Еколошка слика језера и њихове околине је на задовољавајућем нивоу, воде се углавном класификују у групу чистих (I и II степен), изузев у подручју око ушћа река Виханде и Пиузе где је због повишеног садржаја [[фосфор|фосфата]] вода сврстана у трећу категорију.
Еколошка слика језера и њихове околине је на задовољавајућем нивоу, воде се углавном класификују у групу чистих (I и II степен), изузев у подручју око ушћа река Виханде и Пиузе где је због повишеног садржаја [[фосфор|фосфата]] вода сврстана у трећу категорију.


Највећи еколошки проблеми језера су повећан степена [[цветање воде|еутрофикације]]<ref>{{Cite journal |title=What Is the Nitrogen Cycle and Why Is It Key to Life? |year=2019 |language=en |doi=10.3389/frym.2019.00041 |doi-access=free |last1=Aczel |first1=Miriam R. |journal=Frontiers for Young Minds |volume=7 }}</ref><ref name="Chapinglossary">{{Cite book|last=Chapin|first=F. Stuart, III|url=https://www.worldcat.org/oclc/755081405|title=Principles of terrestrial ecosystem ecology|date=2011|publisher=Springer|others=P. A. Matson, Peter Morrison Vitousek, Melissa C. Chapin|isbn=978-1-4419-9504-9|edition=2nd|location=New York|chapter=Glossary|oclc=755081405}}</ref><ref>{{Cite book|last=Wetzel|first=Robert|title=Limnology|publisher=W.B. Saunders|year=1975|isbn=0-7216-9240-0|location=Philadelphia-London-Toronto|pages=743}}</ref><ref>{{Cite journal|last1=Elser|first1=James J.|last2=Bracken|first2=Matthew E. S.|last3=Cleland|first3=Elsa E.|last4=Gruner|first4=Daniel S.|last5=Harpole|first5=W. Stanley|last6=Hillebrand|first6=Helmut|last7=Ngai|first7=Jacqueline T.|last8=Seabloom|first8=Eric W.|last9=Shurin|first9=Jonathan B.|last10=Smith|first10=Jennifer E.|date=2007|title=Global analysis of nitrogen and phosphorus limitation of primary producers in freshwater, marine and terrestrial ecosystems|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1111/j.1461-0248.2007.01113.x|journal=Ecology Letters|language=en|volume=10|issue=12|pages=1135–1142|doi=10.1111/j.1461-0248.2007.01113.x|pmid=17922835|hdl=1903/7447|s2cid=12083235 |issn=1461-0248|hdl-access=free}}</ref><ref name = "Eutrophication: A new wine in an old bottle? Le Moal et al">{{cite journal |last1=Le Moal |first1=Morgane |last2=Gascuel-Odoux |first2=Chantal |last3=Ménesguen |first3=Alain |last4=Souchon |first4=Yves |last5=Étrillard |first5=Claire |last6=Levain |first6=Alix |last7=Moatar |first7=Florentina |last8=Pannard |first8=Alexandrine |last9=Souchu |first9=Philippe |last10=Lefebvre |first10=Alain |last11=Pinay |first11=Gilles |title=Eutrophication: A new wine in an old bottle? |journal=Science of the Total Environment |date=15 February 2019 |volume=651 |issue=Pt 1 |pages=1–11 |doi=10.1016/j.scitotenv.2018.09.139 |pmid=30223216 |bibcode=2019ScTEn.651....1L |s2cid=52311511 |url=https://archimer.ifremer.fr/doc/00456/56734/58551.pdf |access-date=4 March 2022 |archive-date=4 March 2022 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220304162331/https://archimer.ifremer.fr/doc/00456/56734/58551.pdf |url-status=live }}</ref> узроковане интензивнијим размоночавањем [[Модрозелене бактерије|модрозелених алги]].
Највећи еколошки проблеми језера су повећан степена [[цветање воде|еутрофикације]] узроковане интензивнијим размоночавањем [[Модрозелене бактерије|модрозелених алги]].


== Референце ==
== Референце ==
{{reflist|2}}
{{reflist|}}

== Литература ==
{{reflist|30em}}
* {{cite book |author-link = Раппопорт, Павел Александрович |author= Раппопорт П. А. |author-link2= Станкевич, Ядвига Вацлавовна |author2= Станкевич Я. В. |author-link3= Лабутина, Инга Константиновна |author3 = Голунова И. К. |title = Ледовое побоище 1242 г.: Труды комплексной экспедиции по уточнению места Ледового побоища. Археологическое обследование восточного побережья Чудского озера |url = http://ледовое-побоище.рф/expedition/arheologicheskoe-obsledovanie |url = https://search.rsl.ru/ru/record/01006328785 |editor = Караев, Георгий Николаевич |others= [[Институт археологии РАН|Институт археологии АН СССР]] |location = Москва |publisher = [[Наука (издательство)|Наука]]. Ленингр. отд-ние |date = 1966 |volume = |ref = }} ([http://ледовое-побоище.рф/expedition/arheologicheskoe-obsledovanie-2 Окончание статьи])
* {{cite web |author = Казаринов М. В.|url = http://motorka.org/raznoe/1236-na-ozere-chudskom-pod-parusami.html |title = На озере Чудском |language = |website = motorka.org |date = |accessdate = 2019-01-17|dead-url = no}} // Катера и яхты. — 1969. — № 2(18). — С. 62-67. {{cite web |author = |url = http://old.katera.ru/magazine/18 |title = 18-й номер журнала Катера и Яхты |language = ru |website = old.katera.ru |date = |accessdate = 2019-01-17|dead-url = no}}
* {{cite web |author = |url = http://www.tourism.ru/docs/pilot/26/86/90/ |title = Чудское озеро. Подробный очерк |language = ru |website = www.tourism.ru |date = |accessdate = 2019-01-17|dead-url = no}}
* {{cite web |author = |url = http://opriroda.ru/247/2/ |title = Чудское озеро. Гидрография |language = ru |website = opriroda.ru |date = |accessdate = 2019-01-17|dead-url = yes |archiveurl = https://web.archive.org/web/20140903022811/http://opriroda.ru/247/2/ |archivedate = 2014-09-03 }}
{{refend}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 16. јул 2023. у 01:29

Чудско-псковско језеро
Сателитски снимак језерског система
Координате58° 40′ 36″ С; 27° 29′ 30″ И / 58.676667° С; 27.491667° И / 58.676667; 27.491667
58° 40′ 36″ С; 27° 29′ 30″ И / 58.676667° С; 27.491667° И / 58.676667; 27.491667
Типреликтно језеро
ПритокеЕмајиги, Виханду, Великаја
ОтокеНарва
Земље басена Естонија
 Русија
Макс. ширина50 km
Површина3.555 km2
Прос. дубина7,1 m
Макс. дубина15,3 m
Запремина25 km3
Дужина обале1520 km
Над. висина30 m
Острва29 острва (површине 25,8 км²)
Чудско-псковско језеро на карти Европе
Чудско-псковско језеро
Чудско-псковско језеро
Водена површина на Викимедијиној остави
1 Shore length is not a well-defined measure.

Чудско-псковско језеро (ест. Peipsi-Pihkva järv, рус. Чудско-Псковское озеро), понегде познато и као Пејпус (нем. Peipussee), језерска је акваторија у источној Европи,[1] на граници између Естоније на западу и Русије на истоку (односно руских области Лењинградске и Псковске). Са површином од 3.555 km², то је четврта највећа језерска површина у Европи.[2][3] Језера припадају басену Финског залива Балтичког мора са којим су повезана својом једином отоком, реком Нарвом.

Чудско-псковски језерски систем чине три међусобно повезана језера:

Године 1242. на овом језеру се одиграла Битка на леду између Тевтонских витезова са једне и Новгородске кнежевине предвођене Александром Невским са друге стране.

Физичко-географске карактеристике

Акваторија Чудско-псковског језера представља реликт некадашње знатно пространије акваторије ледничког порекла. Током палеозоика, пре неких 300 до 400 милиона година, цела територија савременог басена Финског залива била је под морем, а докази за ту маритимну фазу су можне наслаге маринских седимената дебљине до 200 метара. Савремени рељеф и басен формиран је под утицајем ледничког процеса током последње Валдајске глацијације пре 12.000 година. Повлачењем ледника формирано је Литориново море чија површина је била за 7 до 9 метара изнад нивоа данашњег Балтичког мора, а његовим постепеним повлачењем форимрана је савремена акваторија Чудско-псковског језера.

Обале, рељеф дна и хидрографија

Акваторија Чудско-псковског језера обухвата подручје површине 3.555 км² и по том параметру налази се на четвртом месту у Европи (после Ладоге, Оњеге и Венерна). Укупна дужина обала је 520 километара, док је површина сливног подручја 47.800 км². Укупна запремина је око 25 км³, а максимална дубина до 15 метара (просечна дубина је око 7,1 метар). Површина језера лежи на надморској висини од 30 метара (про просечном водостају).

Иако је језеро своју савремену форму добило под утицајем ледничких сила, његове обале су доста равне и ниске, са веома малим степеном разуђености. Обале су углавном ниске, са моћним наслагама тресета, иза којих се налазе ниске приобалне равнице, често замочварене и подложне плављењу. Током пролећног поводња буде поплављено готово 1.000 км² ниског приобалног подручја.[9] Нешто више и разуђеније су једино западне обале јужног Псковског језера код села Краснаја Горка и на том подручју се дуж обала налазе пешчане дине и бређуљци обрасли боровим шумама. На песковите обале наставља се појас изразито плитке воде ширине 200 до 300 метара.[10]

Рељеф дна је доста једноличан и готово раван, а дно се благо издиже идући ка обалама. Углавном је прекривено слојевима глине, а местимично и ситнозрнастим песцима.[11] Најдубљи део се налази у централном делу Топлог језера, на око 300 метара од обале, где се обала стрмо спушта до максималних 15,3 метара дубине.

Језеро се одликује високим степеном протока воде, и на годишњем нивоу укупан проток једнак је половини запремине језера.[9]

Водни биланс Чудско-псковског језера[9]
Водни биланс Запремина
Доток воде Падавине 560 мм (1,9 км³)
Површинске и подземне воде 3.150 мм (11,2 км³)
Губитак воде Отицање путем водотока 3.390 мм (12 км³)
Испаравање 320 мм (1,1 км³)

Чудско-псковско језеро је слатководно. Одликује га ниска стопа минерализације и доста мала прозрачност (од свега 2,5 метара) која је последица високе количине разних наноса које у језеро доносе његове притоке, али и интензивнијег развоја планктона. Кретање воде у језеру је углавном доста споро и у највећем делу године узроковано је радом ветра са просечним брзинама 5—9 цм/с. Током пролећних поплава нешто је интезивније кретање језерске воде у смеру југ-север.[11]

Због доста мале дубине језерска вода се брзо загрева, али се једнако тако и брзо хлади. Током лета језерска вода достиже максималних 25—26 °C у приобалном делу, односно 22 °C на отвореним водама. Крајем новембра и почетком децембра ствара се ледени покривач који се прво јавља на крајњем југу, а потом се шири ка северу акваторије. Лед почиње да се топи крајем априла и почетком маја.[9]

Басен језера и острва

Мапа басена Псковско-чудског језера и реке Нарве

Подручје Псковско-чудског језера припада басену Финског залива Балтичког мора, ака језерима се одводњава подручје површине око 47.800 км². У језера се улива око 30 река, а две највеће и по притоку воде најзначајније реке су Великаја (дужина тока 430 км) која се на крајњем југу улива у Псковско језеро, и Емајиги (дужина тока 218 км) која се улива у Чудско језеро. Значајније притоке су још и Желча (107 км), Черма (48 км), Гдовка (23 км), Чјорнаја (57 км). Једина отока је река Нарва која истиче из северног дела Чудског језера и тече ка Финском заливу.

На језерима се налази 29 острва укупне површине од 25,8 км², те још око 40 мањих острва у делти реке Великаје на крајњем југу Псковског језера. Острва су доста ниска и замочварена и изнад нивоа језера издижу се у висини од свега 1–2 метра (максимално до 4,5 м). Многа од острва током поплава буду у целости прекривена водом. Највећа острва су Пијрисар (површине 7,39 км²), Колпина (11,2 км²) и Каменка (6,2 км²). У централном делу Псковског језера налази се архипелаг Талапска острва који чине три мања острва укупне површине 1,54 км².

Живи свет и екологија

Приобално подручје и обале језера обрасле су са 54 различите врсте водених биљака међу којима су најраширеније трска, иђирот, шевар. Плутајуће биљке у приобаљу су ретке и чине их свега три врсте: Sagittaria, Nuphar lutea и Persicaria amphibia.[12] Мочваре у приобалном појасу су значајна хранилишта за лабудове, патке и гуске током њихових миграција са Белог ка Балтичком мору.[13] Најраширеније рибље врсте су европски гргеч, деверика, бодорка, Coregonus autumnalis, Osmerus eperlanus.

Еколошка слика језера и њихове околине је на задовољавајућем нивоу, воде се углавном класификују у групу чистих (I и II степен), изузев у подручју око ушћа река Виханде и Пиузе где је због повишеног садржаја фосфата вода сврстана у трећу категорију.

Највећи еколошки проблеми језера су повећан степена еутрофикације[14][15][16][17][18] узроковане интензивнијим размоночавањем модрозелених алги.

Референце

  1. ^ Lake Peipus. Encyclopædia Britannica online
  2. ^ Чудско-Псковское озеро, Great Soviet Encyclopedia
  3. ^ Russian lakes with area of more than 350 km². (GIF table). Retrieved on 2012-01-21.
  4. ^ „Поверхностные водные объекты”. priroda.pskov.ru (на језику: руски). Комитет по природным ресурсам и экологии Псковской области. 
  5. ^ Я. Григорьева (2019-11-28). „Участник экспедиции Георгия Караева на Чудское озеро рассказал, почему на дне озера никогда не найдут рыцарей”. Петербургский дневник. Правительство Санкт-Петербурга. Приступљено 2019-12-02. 
  6. ^ „Поверхностные водные объекты”. priroda.pskov.ru (на језику: руски). Комитет по природным ресурсам и экологии Псковской области. Архивирано из оригинала 2020-12-11. г. 
  7. ^ „Поверхностные водные объекты”. priroda.pskov.ru (на језику: руски). Комитет по природным ресурсам и экологии Псковской области. Архивирано из оригинала 2020-12-11. г. 
  8. ^ Поспелов Е. М. Географические названия мира: Топонимический словарь.— 2-е изд., стереотип.— М.: Русские словари, ООО «Издательство Астрель», ООО «Издательство АСТ», 2001
  9. ^ а б в г Sokolov AA Hydrography of the USSR L.: Gidrometeoizdat, 1952
  10. ^ Tourist Encyclopedia. Peipsi-Pskov Lake. Outdoors.ru. Retrieved on 2012-01-21.
  11. ^ а б study the situation of the ports on the Narva River Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016). Arhiv.ivangorod.ru. Retrieved on 2012-01-21.
  12. ^ Fish and Lake Pskov region. Lakes. Pskovfish.ru. Retrieved on 2012-01-21.
  13. ^ Tourist portal. Svali.ru (2008-01-28). Retrieved on 2012-01-21.
  14. ^ Aczel, Miriam R. (2019). „What Is the Nitrogen Cycle and Why Is It Key to Life?”. Frontiers for Young Minds (на језику: енглески). 7. doi:10.3389/frym.2019.00041 Слободан приступ. 
  15. ^ Chapin, F. Stuart, III (2011). „Glossary”. Principles of terrestrial ecosystem ecology. P. A. Matson, Peter Morrison Vitousek, Melissa C. Chapin (2nd изд.). New York: Springer. ISBN 978-1-4419-9504-9. OCLC 755081405. 
  16. ^ Wetzel, Robert (1975). Limnology. Philadelphia-London-Toronto: W.B. Saunders. стр. 743. ISBN 0-7216-9240-0. 
  17. ^ Elser, James J.; Bracken, Matthew E. S.; Cleland, Elsa E.; Gruner, Daniel S.; Harpole, W. Stanley; Hillebrand, Helmut; Ngai, Jacqueline T.; Seabloom, Eric W.; Shurin, Jonathan B.; Smith, Jennifer E. (2007). „Global analysis of nitrogen and phosphorus limitation of primary producers in freshwater, marine and terrestrial ecosystems”. Ecology Letters (на језику: енглески). 10 (12): 1135—1142. ISSN 1461-0248. PMID 17922835. S2CID 12083235. doi:10.1111/j.1461-0248.2007.01113.x. hdl:1903/7447 Слободан приступ. 
  18. ^ Le Moal, Morgane; Gascuel-Odoux, Chantal; Ménesguen, Alain; Souchon, Yves; Étrillard, Claire; Levain, Alix; Moatar, Florentina; Pannard, Alexandrine; Souchu, Philippe; Lefebvre, Alain; Pinay, Gilles (15. 2. 2019). „Eutrophication: A new wine in an old bottle?” (PDF). Science of the Total Environment. 651 (Pt 1): 1—11. Bibcode:2019ScTEn.651....1L. PMID 30223216. S2CID 52311511. doi:10.1016/j.scitotenv.2018.09.139. Архивирано (PDF) из оригинала 4. 3. 2022. г. Приступљено 4. 3. 2022. 

Литература

Спољашње везе

Чудско-псковско језеро на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чудско-псковско_језеро&oldid=25986370”