Ладога

Из Википедије, слободне енциклопедије
Језеро Ладога
Ладога
Ладога
Географски положај
Координате 60°48′58″N 31°31′43″E / 60.816111, 31.528611
Државе Застава Русије Русија
Физичке карактеристике
Површина 18.400 [1] км²
Највећа ширина 138 км
Највећа дужина 219 км
Запремина 908 км³
Највећа дубина 250 [2] м
Надморска висина 5 [3] м
Географске карактеристике
Врста језера природно
Ладога на мапи Русије


Координате: 60° 48′ 58" СГШ, 31° 31′ 43" ИГД

Ладога (рус. Ла́дожское о́зеро, фински: Laatokka, историјско име Нево) је језеро у европском делу Русије, у близини руско-финске границе. Ово је по површини највеће језеро у Европи, а петнаесто у свету.

Географија[уреди]

Језеро Ладога се налази у републици Карелија, у Лењинградској области. Површина језера у разним изворима варира од 17.700 до 18.400 km². Језеро је у правцу север-југ дугачко 219 km, а његова највећа ширина достиже 138 km. Просечна ширина језера износи 83 km. Дубина језера се разликује од дела до дела: у северном делу језера она се колеба од 70 до 260 метара, а у јужном од 20 до 70 метара. Просечна дубина је 51 m. Површина слива језара износи око 276.000 km², а запремина 908 km³.

Реке[уреди]

Басену језера Ладога припада око 50.000 мањих језера и око 3.500 река дужих од 10 километара. Веће реке које се уливају у језеро су:

Нева је једина река која истиче из језера Ладога и повезује га са Лењинградом и Финским заливом. Река Свир која утиче у њега га повезује са језером Оњега, а оно даље са Белим морем преко Беломорско-балтичког канала.

Острва[уреди]

У језеру се налази око 660 острва, са укупном површином од око 435 km². Највећи део острва, укључујући и познато острво Валам (рус. Валаам) се налази у северозападном делу језера. У овом делу језера се налази Валамски архипелаг (рус. Валаамский архипелаг) са око 50 острва укупне површине 36 km².

Историја[уреди]

У средњем веку језеро је чинило витални део трговачког пута који је повезивао Варјаге (скандинавско племе Викинга) и Византију.

Између 1611. и 1715. године на највећем језерском острву Валам (рус. Валаам), је основан Валамски манастир (рус. Валаамский монастырь)


За време рата између Русије и Шведске који се водио од 1610. до 1617. године језеро су окупирали Швеђани. Године 1617. по миру у Стоблову, северна и западна обала је припала Шведској. После Великог северног рата, 1721. године, ове територије су Ништадским миром (рус. Ништадтский мир) враћене Русији. Касније, од 1812. до 1940. године северна обала језера је припадала Финској и језеро је чинило Руско-Финску границу. Међутим 1940. године обал је са Финско-Карелиском превлаком прикључена Совјетском Савезу.

За време Опсаде Лењинграда (1941. до 1944.), језеро Ладога је било једини излаз из опкољеног града. Лењинград се снабдевао намирницама преко залеђеног језера. Пут којим је зими град могао да комуницира са остатком Русије је називан „Пут живота“ (рус. Дорога Жизни).

Градови на обали језера Ладога[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку
  2. ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, руска википедија наводи 260 метара
  3. ^ Мала енциклопедија Просвета из 1959. године наводи ову бројку, енглеска википедија наводи 4 метара

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]