Бело море

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бело море је архаичан назив Егејског мора.

Бело море (рус. Бе́лое мо́ре) је море на северу Европе између полуострва Кола и Канина.

Мапа Белог мора
Два сателитска снимка Белог мора

Цела обала припада Русији. Део је Северног леденог океана. Површина мора износи око 90.000 km², а највећа дубина 330 метара (Оњешки залив) док је просечна дубина 89 метара.

Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра. Повезано је са Балтичким морем преко Беломорско-балтичког канала, а са Азовским, Каспијским и Црним морем Волго-балтички водени пут.


Поглед на Кандалакшски залив

Главна лука је Архангелск (рус. Арха́нгельск) која је за време Совјетског Савеза била велико бродоградилиште и важан центар за подморнице. Сем ње на Белом мору се налазе још и:

У Бело море се уливају реке: Северна Двина (Севернаја Двина рус. Се́верная Двина́), Оњега (рус. Оне́га) и Мезен (рус. Мезе́нь). Амплитуда плимног таласа је до 1о m (Мезенски залив).

У мору се налази неколико залива:

Од већих острва на мору се налазе острво Киј (рус. Кий) које је познато по старим манастирима и архипелаг Солвецка острва (рус. Солове́цкие острова́) са око стотинак мањих острваца.

Море је богато рибом: харинга, лосос, бакалар, а развијен је и лов на фоке.

Цело море се налази у територијалним водама Русије.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Координате: 65° 39′ 17" СГ Ш, 36° 51′ 15" ИГД