Витина

Координате: 42° 19′ 11″ С; 21° 21′ 32″ И / 42.31971° С; 21.35893° И / 42.31971; 21.35893
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Витина (вишезначна одредница).

Витина
Биначка Морава у Витини
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Становништво
Становништво‍
 — 2011.4.924
Географске карактеристике
Координате42° 19′ 11″ С; 21° 21′ 32″ И / 42.31971° С; 21.35893° И / 42.31971; 21.35893
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина499 m
Витина на карти Србије
Витина
Витина
Витина на карти Србије

Витина (алб. Viti или Vitia) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији. Налази се у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовскопоморавском управном округу. Према попису из 2011. године било је 4924 становника.[б]

Ово подручје је познато као Горња Морава и налази се у подножју Скопске Црне Горе.

Историја[уреди | уреди извор]

Први писани помен Витине је из 1258. године, када је бугарски цар Константин Тих Асен даровао ово село од 1867 душа манастиру Св. Ђорђа код Скопља. У турском попису из 1455. године стоји да село има 105 српских кућа и хришћанског попа. Име би могло да се повеже са дрветом врбом, чији се гранчице зову "витине".

Прва школа у Витини почела је рад 1851. године, и то је била најстарија школа у Гњиланској кази.[1] У Витини је 1890. године са царском дозволом отворена српска основна школа. Ту је редовна сваке године прослављана школска слава Св. Сава. Године 1900. служио је на Савиндан, поп Тодор Васић у цркви и школи, кумовао је Сава Тајић црквено-школски епитроп, а светосавску беседу је изговорио учитељ Стојан Дајић.[2] Једно време иметак црквени износио је само њива од седам дана орања и пет гроша. Такође још и два парчета њиве од дана орања, које су дали цркви Трајко Дајић и Цветко Денкић. Онда је народ изабрао старца Саву Тајића за епитропа, који је то био успешно 14 година, бринући о црквеном добру без икакве накнаде. А 1900. године видео се велики напредак црквеног имања. Он износи тада: оранице од 35 дана орања, три обора са кућама, од којих у две седе чивчије који те њиве обрађују а у трећем је подигнута зграда са пет одељења, који као бакалница доноси годишње по 600 гроша прихода. Све је то способни старац Сава стекао. Он је и оправљао цркву и иконе, такође школу за које је утрошено 25 турских лира. Под његовом управом су и црквени магазин и каса увек били пуни.[3]

Септембра 1927. године је Витина проглашена варошицом, касније постаје општински центар. Међутим неколико година касније, 1934. Краљ је "по жељи грађана", варошицу прогласио опет за село.[4]

У граду постоји црква брвнара из 1785. године и камена црква из 1865. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Амерички контингент КФОР-а у Витини 2000. године

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Србима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Витину. Структура становништва се у потпуности изменила досељавањем Албанаца. У Витини је остало да живи свега неколико српских породица.

Приликом уласка КФОР-а и повлачења српске војске и полиције мултиетничка села витинске општине Трпеза, Житиње, Дробеш, Ново Село, Подгорце, Грмово, Гушица, Кабаш, Черкез Садовина и Деваја остала су без иједног Србина, а њихове куће су убрзо спаљене и порушене.

Етнички састав према попису из 1961.[5]‍
Срби
  
 1.968 82,8%
Албанци
  
 274 11,5%
Црногорци
  
 82 3,4%
Укупно: 2.377
Етнички састав према попису из 1981.[6]‍
Срби
  
 2.086 67,1%
Албанци
  
 692 22,3%
Роми
  
 146 4,7%
Црногорци
  
 79 2,5%
Муслимани
  
 50 1,6%
Укупно: 3.108
Етнички састав према попису из 2011.[7]‍
Албанци
  
 4.839 98,3%
Срби
  
 62 1,3%
Укупно: 4.924

Број становника на пописима:

Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.781
1953. 2.279
1961. 2.377
1971. 2.620
1981. 3.108
1991. 4.309

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Према Резолуцији 1244, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Настава и васпитање", Београд 1964.
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  3. ^ "Цариградски гласнк", Цариград 1900. године
  4. ^ "Бранич", Београд 1. јул 1934.
  5. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  7. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  8. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди | уреди извор]

Урошевић, Атанасије (1935). Горња Морава и Изморник. Београд: Српски етнографски зборник. стр. 177—179. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Витина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Витина&oldid=26181227”