Пређи на садржај

Корисник:Маријап96/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Gari Stenli Beker

Gari Stenli Beker (енгл. Gary Stanley Becker; 2. децембар 1930. - 3. мај 2014.године) [1] био је амерички економиста, професор економије и социологије на Универзитету у Чикагу. Од стране Њујорк тајмса[2] Описан је као "најважнији научник у области социологије у протеклих 50 година".Бекер је добио Нобелову награду за економију 1992. године и Председничку медаљу слободе Сједињених Америчких држава 2007. године.[тражи се извор] Бекер је један од првих економиста који је закорачио у сферу области које се традиционално сматрају делом социологије, укључујући и расну дискриминацију, криминал, породичне организације и наркоманију (види рационалну зависност). Био је познат по тврдњи да се многе различите врсте људског понашања могу посматрати као рационално и корисно максимизирање. Његов приступ је укључивао алтруистичко понашање људског понашања кроз дефинисање корисности појединаца на одговарајући начин Био је један од најистакнутијих експонената студија о људском капиталу. Бекер је такође заслужан за "теорију о поквареном клинцу."

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у јеврејској породици[3] у Потсвил, Пенсилванија, Бекер је стекао Универзитетску диплому друштвених наука на Универзитету Принстон 1951. године, и диплому доктора наука на Универзитету у Чикагу 1955. године са тезом /радом/ под називом Економија расне дискриминације.[4] У Чикагу, на Бекера је утицао Милтон Фридман, за кога је Бекер говорио :"то је далеко највећи живи учитељ кога сам икада имао”.[5] Предавао је на Универзитету Колумбија од 1957. до 1968. године, а затим се вратио на Универзитет у Чикагу. Бекер је био један од оснивачких партнера ТГГ групе, пословне и филантропске консултантске куће. Бекер је освојио Јохн Батес Цларк медаљу 1967. године. Изабран је за сарадника Америчке Академије наука и уметности 1972.године[6] и био је члан (једно време и председник) Монт Пелерин удружења.[7] Бекер је добио Националну медаљу за науку 2000.године.[тражи се извор] Као политички конзервативац,[8] писао је месечну колумну за часопис “Бусинесс Wеек” од 1985. до 2004. године, наизменично са либералним Принстон економистом Аланом Блиндером. У децембру 2004. године, Бекер је почео заједнички веб блог са судијом Ричардом Поснером под називом Бецкер-Поснер Блог. Правни факултет Универзитета у Чикагу. Бекерова прва жена била је Дориа Слоте, од 1954.године до њене смрти 1970. године.[9][10] Имали су две ћерке, Катарину и Џуди Бекер.[10] Бекер је 1980.[9] године оженио Гуити Насхат, историчарку са Блиског Истока чији су се истраживачки интереси поклапали са његовим.[тражи се извор] Бекер је из другог брака имао два пасторка, Цyрус и Мицхаел Цлаффеy.[9][10]

Бекер је умро у Чикагу, у Илиноису, у 83. години, 3. маја 2014. године,[11][12] после компликација током операције у болници “Нортхвестерн Мемориал”.[13] Иза њега је остала друга жена, две ћерке, два пасторка и четири унука.[10]

Нобелова награда[уреди | уреди извор]

Бекер је добио Нобелову награду 1992. године "зато што је проширио домен микроекономске анализе на широки делокруг људског понашања и интеракције, укључујући и нетржишно понашање”.[14]

Дискриминација[уреди | уреди извор]

Дискриминација по дефиницији Кенета Ароуа је "вредновање личних карактеристика радника на тржишту, које немају везе са продуктивношћу радника." [15]Личне особине могу бити физичке особине као што су пол или раса или неке друге карактеристике, као што су религија појединца, класа или национална припадност.[15] Бекер је често у објашњавању понашања укључивао и варијабилусклоности ка дискриминацији. Он сматра да људи често у својој глави повећавају трошкове трансакције, ако они укључују мањину коју дискриминишу. Његова теорија је сматрала да конкуренција смањује дискриминацију.[16] Ако су фирме у стању да се специјализују у запошљавању углавном мањине и понуде бољи производ или услугу, оне могу да избегнуразлике у платама између једнако продуктивних црнаца и белаца или једнако продуктивних жена и мушкараца. Његово истраживање је показало да када мањине чинемали проценат друштва, утицај /штета, цена/ дискриминације углавном пада на мањине. Међутим, када мањине имају већи проценат учешћа у друштву, трошкови дискриминације падају и на мањинско и већинско становништво. Он је такође био пионир у истраживању утицаја пророчанства /очекивања/ наставника и послодаваца на мањине. Овакви ставови често доводе до мањег улагања у продуктивне способности /вештине/и образовање мањина.

Бекер је препознао да људи (послодавци, клијенти и запослени) понекад не желе да раде са мањинама, јер имају предност над угроженим групама. Он чак каже да дискриминација повећава трошкове предузећа, јер ће дискриминацију појединих радника, послодавац морати да плати више, како бисе рад могао наставити без њих. Ако послодавац запосли мањине, ниске плате могу бити обезбеђене, али више људи може да се запосли и продуктивност може да се повећа.[17]

Политика[уреди | уреди извор]

Бекер је такође познат по својој економској анализи демократије. Он се питао шта одређује у ком степену интересна група може да експлоатише другу. Основа његове анализе је концепт чистог губитка. Како Палда (2013) објашњава "Према Бекеру, политичка равнотежа постоји чак и у недемократским друштвима”.То произлази из просте калкулације коју направе предатори интересних група и њихове пореске жртве: који принос на моју инвестицију могу добити лобирањем владе? Бекерово уочавање је да су добици за предатора линеарни, али су губици за жртву експоненцијални, поред тога јачањем отпора жртава као да агресија предатора тешко напредује, без подједнако повећане снаге. Размислите о банди пљачкаша која узима пола усева од сељака. Они се онда врате по другу половину. Добитак банде од друге половине је исти као приликом прве изнуде. Ипак, за сељаке губитак остатка усева значи могућу глад и одређени губитак семенског кукуруза. Може се очекивати да ће се они насилно одупрети, као што су у холивудском филму “Тхе Магнифицент Севен” и у јапанском филму “Тхе Севен Самураи" , који је заснован на овоме.[18]

Бекер је препознао да чист губитак зауставља пљачкање. Он је узео познати став да су чисти губици пропорционални квадрату пореза и искористио га за тврдњу да ће линеарно повећање пореза од стране предаторских интересних група изазвати нелинеарно повећање чистих губитака који његова жртва трпи. Ови брзо растући губици ће подстицати жртве да инвестирају еквивалентне суме у пружање отпора ка покушајима да се утиче на њихово благостање. Напредовање предатора, подстакнуто линеарним подстицајима успорава пре јачања отпора плена које је изазвано нелинеарним штетама.[19]

Злочин и казна[уреди | уреди извор]

Правник Ричард Познер је нагласио огроман утицај Бекеровог рада "испоставило се да је извор економског писања о криминалу и његовој контроли." [20][21]

Бекеров интерес за криминологију се појавио када је журио једнога дана. Морао је да одмери трошкове и користи легалног паркирања у неодговарајућој гаражи у односу на нелегално, али погодно место. Након грубог израчунавања вероватноће да ће бити ухваћен и потенцијалне казне, Бекер се рационално определио за злочин. Бекер је претпоставио да остали криминалци чине такве рационалне одлуке. Међутим, таква претпоставка је била против конвенционалног мишљења да је злочин резултат менталне болести и социјалног угњетавања. Док је Бекер признао да многи људи функционишу под високим моралним и етичким ограничењима, криминалци рационално виде да користи од криминала надмашују трошкове као што су вероватноћа хапшења, осуде и казне и њихов тренутни склоп могућности. Из перспективе јавне политике, трошкови повећања казне су безначајни у односу на трошкове повећања надзора, па се може закључити да је најбоља политика повећати казну и минимизирати надзор. Међутим, овај закључак има своја ограничења, а нека од њих најмање укључују етичка разматрања.[22] Једна од главних разлика између ове и теорије рационалног избора Џереми Бентам, која је напуштена у криминологији, је та што је Бентаму сматрао да је могуће да се потпуно уништи криминал (преко паноптикона), док Бекерова теорија сматра да се не може искоренити криминал испод одређеног нивоа. На пример, ако је украдено 25% производа супермаркета, било би врло лако да се смањи стопа на 15%, сасвим лако да се смањи до 5%, тешко да се смањи испод 3%, а готово немогуће да се смањи на 0% (подвиг који би био толико скуп за супермаркет да би превагнуо његову корист, ако је такав подвиг уопште могућ).

Људски капитал[уреди | уреди извор]

Бекерово истраживање је фундаментално у залагању за повећање способности људског капитала. Када је први пут уведено његово истраживање се сматрало веома контроверзним јер неки сматрају да је понижавајуће. Међутим, он је успео да убеди многе да појединци праве изборе улагањем у људски капитал на основу рационалне користи и трошкова који укључују повраћај инвестиције, као и културни аспект. Његово истраживање обухватило је утицај позитивних и негативних навика, као што су тачност и алкохолизам на људски капитал. Он је истраживао различите стопе приноса за различите људе и резултат макроекономских импликација. Он је такође направио разлику између општег и специфичног образовања и њиховог утицајана задржавање посла и унапређење.[23]

Породице[уреди | уреди извор]

Бекер је радио истраживање породице, укључујући и анализе брака, развода, плодности и социјалне сигурности. Он је прво анализирао плодност почев од 1960. године.[24] 1960-их он и Јакоб Минцер су развили Нову економију у дому, у којој Бекерова теорија расподеле времена представља централни део.[25] Бекер је тврдио да се такве одлуке доносе у оквиру маргиналног трошка и маргиналне користи и да тржишта брака утичу на расподелу међу паровима и индивидуално благостање. Његово истраживање је испитало утицај виших реалних плата на повећање вредновања времена и у складу с тим трошкова кућних послова, као што је одгој. Кад жене повећају улагање у људски капитал и постану радна снага, опортунитетни трошкови бриге о деци расту. Поред тога, повећање користи од образовања повећава жељу да се деца обезбеде са формалним и скупим образовањем. Сагледано све заједно, резултат је смањена стопа наталитета. Његова теорија брака је објављена 1973. и 1974. године. Међу његовим бројним схватањима су и: 1) секс рацио (однос мушкараца и жена на брачним тржиштима) је у позитивној корелацији са приступом потрошњи супруга у браковима[26] и (2) мушкарци са вишим приходима имају веће шансе да буду полигамни. Он је објавио рад о разводу 1977. године, са својим студентима Роберт Т. Мицхаел и Елизабет Ландес, у којем претпоставља да до развода чешће долази у случају неочекиваних промена у приходима.[27][28] Многи од ових увида о плодности, браку, и разводу су укључени у Бекерову Расправу о породици, која је први пут објављена 1981. године од стране Универзитета Харвард.[29]

У априлу 2013.године, као одговор на недостатак жена на највишим позицијама у Сједињеним Америчким Државама, Бекер је рекао репортеру новина “Wалл Стреет” Давиду Веселу, "Многе препреке [за жене и црнце] су оборене. То је добро. Много је мање јасно да је оно што видимо данас резултат тако вештачких препрека. Кад иде кући да се брине о деци кад мушкарац не иде: Да ли је то губљење жениног времена? Нема доказа да јесте." Овај став је потом критикован од стране економисте Цхарлес Јонес, који је изјавио, "Продуктивност може бити потенцијално од 9% до 15% већа, ако би све [преостале] баријере биле уклоњене."[30]

Тржишта органа[уреди | уреди извор]

У чланку Гари Бекера и Јулио Елиаса под називом "Увођење подстицаја на тржишту за донацију органа током живота и посмртну донацију органа”[31] истиче се да слободно тржиште може да помогне у решавању проблема везаних за оскудицу трансплантације органа. Њихови економски модели процењивали су цену за људске бубреге ($ 15,000) и људске јетре ($ 32,000). Критичари тврде да би ова тржишта могла да искористе сиромашне донаторе из земаља у развоју.[32]

Цитати[уреди | уреди извор]

  • " Моји наставници су ме научили да економија није игра коју играју паметни академици, већ озбиљан предмет који нам је помогао да разумемо стварни свет у коме живимо. Можете се бавити економијом на ригорозан начин и поред тога разговарати о важним проблемима."
  • " Дакле, имао сам ту малу идеју. Видео сам да предрасуде радника и послодаваца и купаца и свих група, чак и владе, могу да се разврстају и укључеу економску анализу са конкуренцијом и циљевима послодаваца, могућностима за црне и беле запослене да бирају између различитих фирми. Дакле, то постаје компликован проблем, ако се користе сви економски алати."[33]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Глаесер, Едwард L.; Схлеифер, Андреи (2014). „Ретроспецтиве: Гарy Бецкер (1930–2014)”. Сциенце. 344 (6189): 1233. Бибцоде:2014Сци...344.1233Г. ПМИД 24926006. дои:10.1126/сциенце.1256540. 
  2. ^ Wолферс, Јустин (5. 5. 2014). „Хоw Гарy Бецкер Трансформед тхе Социал Сциенцес”. Неw Yорк Тимес. 
  3. ^ „Гарy Бецкер (1930 - 2014)”. јеwисхвиртуаллибрарy.орг. Јеwисх Виртуал Либрарy. Приступљено 29. 3. 2015. 
  4. ^ Бецкер, Гарy С. (1971). Тхе ецономицс оф дисцриминатион. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. ИСБН 9780226041049.  50qХцСНВВЕМЦ Детаилс на сајту Гугл књиге
  5. ^ Клеин, Даниел Б.; Даза, Рyан (септембар 2013). „Идеологицал профилес оф тхе ецономицс лауреатес: Гарy С. Бецкер”. Ецон Јоурнал Wатцх. Атлас Нетwорк. 100 (3): 285—291.  Пдф.
  6. ^ „Боок оф Мемберс, 1780–2010: Цхаптер Б” (ПДФ). Америцан Ацадемy оф Артс анд Сциенцес. Приступљено 29. 5. 2011. 
  7. ^ „Монт Пелерин Социетy Дирецторy” (ПДФ). ДеСмогБлог. Приступљено 28. 1. 2014. 
  8. ^ Телес, Стевен M. (2008), „Оут оф тхе wилдернесс”, Ур.: Телес, Стевен M., Тхе рисе оф тхе цонсервативе легал мовемент: тхе баттле фор цонтрол оф тхе лаw, Принцетон, Неw Јерсеy: Принцетон Университy Пресс, стр. 98, ИСБН 9781400829699.  Превиеw.
  9. ^ а б в Бецкер, Гарy С. (3. 5. 2014). „Гарy С. Бецкер - Биограпхицал”. нобелпризе.орг. Нобел Медиа АБ. Приступљено 6. 6. 2014. 
  10. ^ а б в г Херсхеy Јр., Роберт D. (4. 5. 2014). „Гарy С. Бецкер, 83, Нобел Wиннер Wхо Апплиед Ецономицс то Еверyдаy Лифе, Диес”. Тхе Неw Yорк Тимес. Тхе Неw Yорк Тимес Цомпанy. Приступљено 5. 5. 2014. 
  11. ^ Хармс, Wиллиам (4. 5. 2014). „Гарy С. Бецкер, Нобел-wиннинг сцхолар оф ецономицс анд социологy, 1930–2014”. уцхицаго.еду. Университy оф Цхицаго. Приступљено 4. 5. 2014. 
  12. ^ Манкиw, Н. Грегорy (4. 5. 2014). „Верy сад неwс (блог)”. грегманкиw.блогспот.цо.ук. Приступљено 4. 5. 2014. 
  13. ^ Баер, Степхание К. (4. 5. 2014). „Нобел-призе wиннинг ецономист Гарy Бецкер деад ат 83”. Цхицаго Трибуне. Трибуне Публисхинг. Приступљено 6. 6. 2014. 
  14. ^ Стафф wритер (6. 06. 2006). „Гарy С. Бецкер - Фацтс”. нобелпризе.орг. Нобел Медиа АБ. 
  15. ^ а б „Дисцриминатион ин тхе лабоур маркет”. тутор2у.нет. Тутор2У. 23. 9. 2012. Приступљено 6. 6. 2014. 
  16. ^ ОпенЛеарн. Ецономицс еxплаинс дисцриминатион ин тхе лабоур маркет (ПДФ). Опен Университy. Приступљено 29. 06. 2012. 
  17. ^ ОпенЛеарн. „Ецономицс еxплаинс дисцриминатион ин тхе лабоур маркет”. опен.еду. Опен Университy. Архивирано из оригинала 7. 10. 2013. г. 
  18. ^ Палда, Филип (2013). Тхе аппрентице ецономист: севен степс то мастерy. Кингстон, Онтарио, Цанада: Цоопер-Wолфлинг. ИСБН 9780987788047. 
  19. ^ Бецкер, Гарy С. (август 1983). „А тхеорy оф цомпетитион амонг прессуре гроупс фор политицал инфлуенце”. Qуартерлy Јоурнал оф Ецономицс. Оxфорд Јоурналс. 98 (3): 371—400. ЈСТОР 1886017. дои:10.2307/1886017. 
  20. ^ Поснер, Рицхард А. (2004), „Тхе лаw анд ецономицс мовемент: фром Бентхам то Бецкер”, Ур.: Поснер, Рицхард А., Фронтиерс оф легал тхеорy, Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс, стр. 52, ИСБН 9780674013605.  Превиеw.
  21. ^ Харцоурт хас алсо стрессед Бецкер'с wиде инфлуенце он аналyсис оф цриме анд пунисхмент.
  22. ^ Бецкер, Гарy С. (1974), „Цриме анд пунисхмент: ан ецономиц аппроацх”, Ур.: Бецкер, Гарy С., Ессаyс ин тхе ецономицс оф цриме анд пунисхмент, Неw Yорк: Натионал Буреау оф Ецономиц Ресеарцх дистрибутед бy Цолумбиа Университy Пресс, стр. 1—54, ИСБН 9780870142635. 
  23. ^ Бецкер, Гарy С. (1962). „Инвестмент ин Хуман Цапитал - а тхеоретицал аналyсис”. Тхе Јоурнал оф Политицал Ецономy. 70 (5): 9—49. Приступљено 12. 5. 2016. 
  24. ^ Бецкер, Гарy С. (1960), „Ан ецономиц аналyсис оф фертилитy”, Ур.: Натионал Буреау оф Ецономиц Ресеарцх, Демограпхиц анд ецономиц цханге ин девелопед цоунтриес, а цонференце оф тхе университиес, Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, ОЦЛЦ 176157. 
  25. ^ Бецкер, Гарy С. (септембар 1965). „А тхеорy оф тхе аллоцатион оф тиме”. Тхе Ецономиц Јоурнал. Цхицаго Јоурналс. 75 (299): 493—517. ЈСТОР 2228949. дои:10.2307/2228949. 
    Репринтед ас Бецкер, Гарy С. (1995), „А тхеорy оф тхе аллоцатион оф тиме”, Ур.: Хумпхриес, Јане, Гендер анд ецономицс, Алдерсхот, Енгланд Броокфиелд, Вермонт, УСА: Едwард Елгар, стр. 113—137, ИСБН 9781852788438. 
  26. ^ Бецкер, Гарy С. (Јулy—Аугуст 1973). „А тхеорy оф марриаге: парт И”. Јоурнал оф Политицал Ецономy. Цхицаго Јоурналс. 81 (4): 813—846. ЈСТОР 1831130. дои:10.1086/260084.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ) Пдф.
  27. ^ Бецкер, Гарy С.; Ландес, Елизабетх; Мицхаел, Роберт Т. (децембар 1977). „Ан ецономиц аналyсис оф маритал инстабилитy”. Јоурнал оф Политицал Ецономy. Цхицаго Јоурналс. 85 (6): 1147—1187. ЈСТОР 1837421. дои:10.1086/260631. 
  28. ^ Гроссбард, Схосхана (2010). „Хоw "Цхицагоан" аре Гарy Бецкер’с Ецономиц Моделс оф Марриаге?”. Јоурнал оф тхе Хисторy оф Ецономиц Тхоугхт. 32 (3): 377—395. дои:10.1017/С1053837210000325. 
  29. ^ Бецкер, Гарy С. (1991) [1981]. А треатисе он тхе фамилy. Цамбридге, Массацхусеттс: Харвард Университy Пресс. ИСБН 9780674906983.  Детаилс.
  30. ^ Wессел, Давид (3. 4. 2013). „Тхе ецономицс оф леанинг ин”. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Неwс Цорп. Приступљено 4. 4. 2013. 
  31. ^ Бецкер, Гарy С.; Елíас, Јулио Јорге (лето 2007). „Интродуцинг инцентивес ин тхе маркет фор ливе анд цадавериц орган донатионс”. Јоурнал оф Ецономиц Перспецтивес. Америцан Ецономиц Ассоциатион. 21 (3): 3—24. ЈСТОР 30033732. дои:10.1257/јеп.21.3.3.  Пдф.
  32. ^ Јха, Вивекананд; Цхугх, Кирпал С. (септембар 2006). „Тхе цасе агаинст а регулатед сyстем оф ливинг киднеy салес”. Натуре Цлиницал Працтице Непхрологy. Натуре Публисхинг Гроуп. 2 (9): 466—467. ПМИД 16941033. дои:10.1038/нцпнепх0268. 
  33. ^ „Гарy С. Бецкер, Пх.D.: интервиеw”. ацхиевемент.орг. Ацадемy оф Ацхиевемент. 5. 5. 2001. Приступљено 4. 05. 2014. 

Одабране публикације[уреди | уреди извор]

Репринтед ас Бецкер, Гарy С. (1995), „А тхеорy оф тхе аллоцатион оф тиме”, Ур.: Хумпхриес, Јане, Гендер анд ецономицс, Алдерсхот, Енгланд Броокфиелд, Вермонт, УСА: Едwард Елгар, стр. 113—137, ИСБН 9781852788438. 
  • Бецкер, Гарy С. (1968), „Дисцриминатион, ецономиц”, Ур.: Силлс, Давид L., Интернатионал Енцyцлопедиа оф Социал Сциенцес, Вол. 4 Цуму то Елас, Неw Yорк, Неw Yорк: Мацмиллан, стр. 208—210, ОЦЛЦ 256379373. 
Репринтед ас Бецкер, Гарy С. (1995), „Дисцриминатион, ецономиц”, Ур.: Хумпхриес, Јане, Гендер анд ецономицс, Алдерсхот, Енгланд Броокфиелд, Вермонт, УСА: Едwард Елгар, стр. 385—387, ИСБН 9781852788438. 
Репринтед ас Бецкер, Гарy С. (1995), „Хуман цапитал, еффорт, анд тхе сеxуал дивисион оф лабор”, Ур.: Хумпхриес, Јане, Гендер анд ецономицс, Алдерсхот, Енгланд Броокфиелд, Вермонт, УСА: Едwард Елгар, стр. 153—178, ИСБН 9781852788438. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Marijap96/песак&oldid=21292967”