Прњавор (Шабац)

Прњавор
Прњавор;
	Црква Светог Илије у Прњавору
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Мачвански
Општина	Шабац
Становништво
— 2011.	3931
Географске карактеристике
Координате	44° 41′ 34″ С; 19° 23′ 11″ И / 44.692666° С; 19.3865° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	92 m
	Прњавор Прњавор на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	15306
Позивни број	015
Регистарска ознака	ŠA

Прњавор је насеље у Србији у општини Шабац у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 3931 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Прњавор коју су чинила насељена места: Бела Река, Дуваниште, Липолист, Петковица, Петловача, Прњавор, Рибари, Скрађани, Слепчевић, Змињак (после укидања општине припојени општини Шабац); Чокешина и Ново Село (после укидања општине припојени Општини Лозница).

У Прњавору је рођен Драгутин Лазаревић Цакан , југословенски атлетичар, државни рекордер у скоку удаљ и државни репрезентативац.

У селу се налази Спомен капела са костурницом, која представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Прошлост[уреди | уреди извор]

На почетку Првог светског рата место је било на удару аустроугарске "казнене експедиције", током које страдало на ужасан начин много Срба - недужних немоћних цивила. Ту је убијено и спаљено претходно измасакрираних 352 становника. А били су то пре свега старци, жене и деца.^[1] Прњаворска православна црква задужбина Михаила Самуровића трговца је претворена тада у огањ. Аустроугарски војници су претходно у њу дотерали, сурово убили а затим све запалили. У цркви је изгорео и народни посланик старац Павле Самуровић. И кућа Петра Попадића је завршила на исти начин; све укућане и комишије су живе запалили. Од 30 чланова задруге Попадић преживела су само три младића - одсутна војника.^[2] У кући мештанина Милутиновића 16. августа 1914. спаљено је 96 лица.^[3] Село Прњавор је тог августа 1914. године било уништено.^[4] Комисија за истраживање покоља у Прњавору извршила је убрзо увиђај и саставила извештај.^[5] Швајцарац, др Арчибалд Рајс је као велики стручњак криминолог истражио то незамисливо насиље и објавио га свету.

Године 1934. краљ Александар I Карађорђевић је одликовао Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена "места мученике" Шабац и Прњавор. Југословенски владар је посетио село и лично предао орден. Било је то у поводу обележавања стравичних догађаја из ратне 1914. године. У спомен-костурници у Прњавору пренете су кости прњаворских мученика са разних локација (и Лешнице). Извршиоци гнусних злочина, током којих су убијана деца и жене из Прњавора, били су војници 42. "Вражје" домобранске дивизије, прецизније - из 25. хрватског домобранског пука. На спомен-плочи уклесана су 621 имена - поред несрећних цивила ту су сахрањени и изгинули српски војници.^[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Споменик НОБ-а
Зграда
Зграда школе
Споменик на месту спаљене школе у Првом св. рату
Споменик на месту спаљене куће у Првом св. рату
Споменик Арчибалда Рајса на месту стрељања у Првом св. рату

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Прњавор живи 3553 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,1 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 1322 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[7]
Година	Становника
1948.	3.014
1953.	3.390
1961.	4.100
1971.	4.538
1981.	4.892
1991.	4.718	4.587
2002.	4.464	4.733
2011.	3.931

Етнички састав према попису из 2002.‍^[8]

Срби	4.389	98,31%
Роми	36	0,80%
Црногорци	4	0,08%
Муслимани	4	0,08%
Хрвати	3	0,06%
Руси	3	0,06%
Југословени	3	0,06%
Чеси	1	0,02%
Украјинци	1	0,02%
непознато	10	0,22%

Становништво према полу и старости^[9]


	м	ж
?	19	22
80+	28	38
75—79	50	90
70—74	113	136
65—69	117	178
60—64	116	121
55—59	104	106
50—54	130	151
45—49	195	168
40—44	169	155
35—39	157	134
30—34	148	129
25—29	171	158
20—24	177	150
15—19	153	154
10—14	126	120
5—9	137	117
0—4	108	119
Просек :	38,1	40,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	656	735	996	1.135	1.316	1.335	1.322

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	227	298	215	232	175	108	36	13	4	14	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.847	575	1.143	68	54	7
Женски	1.890	325	1.169	348	44	4
УКУПНО	3.737	900	2.312	416	98	11

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.004	440	0	0	96
Женски	512	307	0	0	28
УКУПНО	1.516	747	0	0	124
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	15	142	93	23	63
Женски	1	1	55	11	8
УКУПНО	16	143	148	34	71
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	11	25	10	14
Женски	0	2	5	28	48
УКУПНО	0	13	30	38	62
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	19	0	0	53
Женски	6	0	0	12
УКУПНО	25	0	0	65

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Време", Београд 2. децембар 1934.
^ "Правда", Београд 3. јун 1934.
^ Перо Симић: "Тито и Срби", Београд 2016.
^ "Стража", Београд 14. август 1914.
^ "Правда", Београд 22. август 1914.
^ "Време", Београд 5. јун 1934.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Време", Београд 2. децембар 1934.

[2] "Правда", Београд 3. јун 1934.

[3] Перо Симић: "Тито и Срби", Београд 2016.

[4] "Стража", Београд 14. август 1914.

[5] "Правда", Београд 22. август 1914.

[6] "Време", Београд 5. јун 1934.

[7] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[8] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[9] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]