Мачвански управни округ

С Википедије, слободне енциклопедије
Мачвански управни округ
Држава Србија
РегионШумадија и западна Србија
Историјске областисредишња Мачва, Поцерина, Јадар, Рађевина, Азбуковица
Админ. центарШабац
Површина3.268 km2
Становништво2022.[1]
 — број ст.265.377
 — густина ст.81,2 ст./km2
Позивни број+381 (0)15
Општине и градови8
Богатић
Владимирци
Коцељева
Крупањ
Град Лозница
Љубовија
Мали Зворник
Град Шабац
Број насеља228
(5 градских и 223 сеоска)
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Мачвански управни округ је један од округа Републике Србије. Округ се налази у западном делу државе. Према подацима са последњег пописа 2022. године у округу је живело 265.377 становника[1] Седиште округа је у граду Шапцу.

Административна подела[уреди | уреди извор]

Мапа округа

Округ обухвата следеће градове и општине (са њиховим административним центрима):

Административна подела[уреди | уреди извор]

Мачвански управни округ обухвата два града и шест општина.

Назив Грб Број становника (2011) Број становника (2022)[1]
Град Шабац 115.884 106.066
Град Лозница 79.327 73.083
Општина Богатић 28.883 24.788
Општина Владимирци 17.462 14.509
Општина Коцељева 13.129 11.249
Општина Крупањ 17.295 14.569
Општина Љубовија 14.469 12.272
Општина Мали Зворник 12.482 11.560

Већа насеља[уреди | уреди извор]

Значајнија насеља у округу су (са бројем становника по попису из 2002. године):

Етничке групе (попис из 2002. године)[уреди | уреди извор]

Етничке групе (попис из 2011. године)[уреди | уреди извор]

Култура и историја[уреди | уреди извор]

Спомен-кућа Вука Стефановића Караџића у Тршићу
Спомен-костурница на Церу

У близини Шапца су знаменити споменици, посвећени познатим догађајима из историје српског народа:

Недалеко од Лознице је село Тршић, родно место, реформатора српског језика и правописа, Вука Караџића. Из Тршића се пешачком стазом стиже у манастир Троношу, једно од најстаријих средњовековних немањићких задужбина. Овај манастир из XIV века, одиграо је у прошлости истакнуту улогу у очувању народне културе и традиције Срба. Дуго се у њему, а нарочито у XIV веку, неговала преписивачка школа за сопствене потребе и потребе других манастира. Тиме је сачувана историјска и културна грађа српског народа.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]