Разговор:Петар Свачић
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Први поднаслов[уреди извор]
O događaju iz knjige hrvatskog istoričara Tomislava Raukara, "Hrvatsko srednjovjekovlje", Školska knjiga, Zagreb, 1997, str. 58, 59, ISBN 953-0-30703-9,
Ауторска синтеза познатих извора и фрагмената:
Узалудни Петров отпор
Не знамо смијемо ли тај остатак Хрватске на почетку посљедњег десетљећа XI. стољећа назвати краљевством. Причајући о Ладиславову походу у Хрватску, јужно од Гвозда, Тома Архиђакон нигдје не спомиње хрватског краља, него тврди да се Арпадовић сукобљавао са хрватским племенима. Али ни опис пролаза крижара кроз Хрватску године 1096, на почетку Првога крижарског рата, такођер нигдје не спомиње неког владара славенске земље, све до доласка крижара у Дукљу краља Бодина [1] .Та шутња не значи да 1096. год. нитко није био на челу Хрватске, дапаче готово је сигурно да је краљ Петар већ владао брдским дијеловима Хрватске, али се на оном њезином дијелу којим су пролазили крижари његова власт није осјећала. Не знамо, на жалост, точније којим су дијелом Хрватске крижари пролазили, јер Рајмунд од Агилеса само опћенито говори „славенској земљи“, Вилим Тирски још опћенитије о „Далмацији“. Али, обојица се слажу да је земља којом су се крижари тешко пробијали била брдовита, пуна шума и ријечних токова, а зрак магловит јер је та земља „готово читава мочварна“ [2].Такав опис пута дуж источнојадранске обале поклапа се са извјештајем једног арапског путописца с краја IX. стољећа који каже да пут од Сплита до Млетака води „један мјесец дана кроз ритове и шуме“ [3]. Гдје бисмо тако оцртани простор поткрај IX. стољећа могли потражити на источном Јадрану? Крижари су, по свој прилици, дијелом слиједили морску обалу, дијелом залазили у унутрашњост, при чему су заобилазили далматинске градове, јер их у опису пута ни не спомињу. До Сења су, вјеројатно, ишли старом римском цестом која је водила из Аквилеје, а затим су прелазили у унутрашњост Хрватске. На том простору, као и касније у долини Неретве, било је доста мочварна земљишта , па и ријечних токова. Не удаљујући се превише од јадранске обале, крижари нигдје нису сусрели организирану власт хрватског краља, нити у ближем залеђу далматинских градова између ријекâ Зрмање и Цетине. Ако је, пак, сједиште посљедњег хрватског краља, како то свједочи Шимун де Кеза, било у Книну, онда то значи да је у средини 90-тих година XI стољећа простор хрватског краљевства био политички размрвљен, односно да је подручје владања хрватског краља било ограничено. Краљ Петар је, по свој прилици, владао само брдским дијеловима Хрватске, подаље од јадранске обале, па је основица његове власти била скромна, а по томе и могућност његова отпора Арпадовићима. Петар се уза све то покушао супроставити Угрима јер су запријетили његовој власти.
Када је Ладиславов насљедник Коломан послао године 1097. своју војску из Паноније према Јадрану да у Биограду дочека норманску принцезу Бузилу, угарској се војсци „у планинама које се називају Гвозд“ супроставио краљ Петар. Његов је покушај отпора био узалудан. У сукобу са Коломановом војском Петар је поражен и убијен.[4] Након његове погибије врела шуте о Хрватској све до године 1102. и вијести да је Коломан у Биограду окруњен за краља Хрватске и Далмације. Хрватска је ушла у нову, битно другачију, етапу средњовјековља. [5]
Референце[уреди извор]
- ^ Рачки, Доцумента хисториае цхроатицае периодум антиqуам иллустрантиа, 154-156, 159-160; Цодеx дипломатицус регни Цроатиае, Далматиае ет Славониае. Дипломатички зборник краљевине Хрватске, св. I, 200-204.
- ^ Рачки, Борба јужних Славена за државну неодвисност у XI виеку, Београд, 1931, 324-326; Шишић, Повијест Хрвата у вријеме народних владара, Загреб, 1925, 621; Клаић, Повијест Хрвата у раном средњем вијеку, Загреб, 1971, 509-510; Кандидо-Рожман, Француски путописци кроз Далмацију од првог крижарског похода до краја XVIII стољећа, 981-984; Гргин, Одјеци крижарских ратова у Хрватској, 141-142; Шањек, Црква и кршћанство у Хрвата. Средњи вијек, Загреб, 1993, 192-193.
- ^ Хауптманн , Подријетло хрватског племства, 1942, 80.
- ^ Шишић, Приручник извора хрватске хисторије I, 1914, 394; Шишић, Повијест Хрвата у вријеме народних владара, Загреб, 1925, 622-623; Маргетић, Вијести Андрије Дандола о Далмацији у XII. стољећу и његови извори, 1982, 210-220 (устанак Хрвата против Угра и погибију краља Петра датира 1099-1100); Голдстеин, Повезаност хрватских земаља у раном средњем вијеку и локација битке на Гвозду 1097. године, 1994.
- ^ Цодеx дипломатицус регни Цроатиае, Далматиае ет Славониае. Дипломатички зборник краљевине Хрватске, Далмације и Славоније, св. II, 9-10; Новак V., Задарски картулар самостана свете Марије, Загреб, 1959, 256-257.