Сенокос (Димитровград)
Сенокос | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Димитровград |
Становништво | |
— 2011. | 29 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 08′ 21″ С; 22° 55′ 20″ И / 43.139166° С; 22.922166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1130 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Сенокос је насеље у Србији у општини Димитровград у Пиротском округу. Према попису из 2011. било је 29 становника (према попису из 2002. било је 44 становника). У атару села се налази Сребрна Глава, најисточнија тачка Србије.
Налази се на 27км северно од Димитровграда а његов атар се граничи са српско-бугарском границом. Село је збијеног типа и изразито планинско. Становништво је претежно бугарске националности и баве се овчарством. Нема легенди о настанку села и имена. Мештани тумаче име по томе што имају много ливада, сенокоса. Село је мењало седиште, тако говори једна легенда: Изнад Сенокос било село у Ранчино браниште. било седам куће а имовина је на седам поделена - седам куће су владале све. После се преселе због воду. Горе је само река Грдешчица а куде је селото су и Грдешчица и Воденичка река, састављају се на Ивков мост.
У турским документима из 14., 15., и 16. века се село помиње само као Сенокос. Заједно са селима Росомач, Горњи Криводол спада у најпознатија овчарска села на Старој планини, по броју и квалитету оваца и по квалитету и количини производа. Село је баш на саставу Грдешчице и Воденичке реке које граде Сенокошку реку. Село има цркву, школу, три стална моста, ваљаре за сукно и центар за производњу млечних производа.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Сенокос живи 29 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 67,7 година (62,5 код мушкараца и 72,5 код жена). У насељу је 2002. године било 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 1,63.
Ово насеље је углавном насељено Бугарима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 4 | 5 | ||
75—79 | 6 | 2 | ||
70—74 | 3 | 4 | ||
65—69 | 4 | 6 | ||
60—64 | 1 | 1 | ||
55—59 | 0 | 1 | ||
50—54 | 1 | 1 | ||
45—49 | 2 | 0 | ||
40—44 | 0 | 0 | ||
35—39 | 0 | 1 | ||
30—34 | 1 | 0 | ||
25—29 | 0 | 0 | ||
20—24 | 1 | 0 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 0 | 0 | ||
0—4 | 0 | 0 | ||
Просек : | 67,8 | 71,2 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 23 | 5 | 13 | 5 | 0 | 0 |
Женски | 21 | 0 | 13 | 7 | 1 | 0 |
УКУПНО | 44 | 5 | 26 | 12 | 1 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 13 | 12 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 10 | 10 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 23 | 22 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Драгољуб Златковић, Микротопонимија Старе планине - Горњи Висок од Браћеваца до Влковије и Шугрин, Пиротски зборник, 2002, бр.27-28 УДК 801.311