Смола

С Википедије, слободне енциклопедије
Кап смоле
Protium Sp.”

Смола је угљоводонична излучевина појединих биљака, а посебно четинара. Смола је у зависности од температуре и старости, мање или више течни производ, који се састоји од различитих хемијских састојака.

Фосилна смола је позната под именом ћилибар.

Биолошки значај[уреди | уреди извор]

Смола штити стабла од повреда коре и од паразитских инсеката. Ако инсект уђе под кору дрвета, на месту уласка ће почети да се лучи смола која ће затворити рупу за дисање инсекта. Здрава стабла су у стању да се одупру нападима инсеката на кору, а слаба или болесна стабла производе мало смоле и подлежу нападима инсеката.

Употреба[уреди | уреди извор]

Због своје високе запаљивости раније се смола користила за производњу бакљи.

У индустријском сектору се углавном користе вештачки произведене смоле. Смоле се користе на пример за производњу боја, сапуна, лепка, парфема или терпентина. Тврде смоле се користе за производњу боја и цемента. Са друге стране, меке смоле које садрже етерична уља се користе у производњи лекова и тамјана.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]