246. батаљон АБХО
246. батаљон АБХО је организацијска јединица рода АБХО војске Србије разноврсног састава. Опремљена је и оспособљена да самостално или у саставу других структура, појединим својим органским јединицама или као бригада у целини, на свим подручјима Републике Србије, успешно извршава задатке посебних мера против нуклеарно-хемијско-биолошког обезбеђења у оквиру пројектованог система АБХО.
246. батаљон АБХО је размештен у крушевачкој касарни „Цар Лазар“ и на вежбалишту „Равњак“. Командант 246. батаљона АБХО је потпуковник Зоран Вукадиновић.
У рату 246. батаљон АБХО, извршава наменске задатке НХБ контроле и РХБ деконтаминације на тежишним правцима и рејонима употребе главних снага Војске Србије.
Историјат[уреди | уреди извор]
Прва регуларна јединица противхемијске заштите, позната као „Барутански батаљон“, формирана је 28. септембар 1932. године у Војнотехничком заводу „Обилићево“ у Крушевцу. Од 1994. године тај дан се у Војсци обележава као Дан рода АБХО.
Назив „Барутански“, по угледу на тадашње хемијске јединице других армија у свету, батаљон је добио због конспирације. Намена му је била да изучава искуства из примене хемијских средстава у протеклом рату, обавља упознавање и испитивање средстава личне и колективне заштите, као и упознавање са бојним отровима и средствима за њихову примену, те са средствима за примену пламена и дима.
Прва јединица противхемијске заштите имала је четири чете од по 150 људи. Била је тако организована да би, у случају рата, у свакој дивизији могла формирати по једну чету противхемијске заштите. Целокупна обука у батаљону имала је форму курса за заштиту од бојних отрова, односно противхемијске заштите, ради што бржег оспособљавања изабраних старешина намењених за будуће носиоце задатака из програма противхемијске заштите у пуковима и дивизијама. Наставно особље чинили су стручњаци из састава завода „Обилићево“.
По узору на водеће светске армије, и војска Краљевине Југословије имала је организовану службу противхемијске заштите што је прво раздобље у развоју АБХО рода. У ратним формацијама бивше Југословенске војске, поред „Барутанског батаљона“ намењеног за противхемијску заштиту Врховне команде, постојали су и хемијски батаљони, армијске хемијске чете, хемијске чете дивизија, планинска хемијска чета, хемијска чета Боке Которске и Шибеника и хемијски вод коњичке дивизије.
Опрему и средства за хемијске јединице обезбеђивао је Војнотехнички завод „Обилићево“.
Друго раздобље у развоју рода АБХО почиње одмах по завршетку Другог светског рата формирањем јединица и органа ПХЗ на челу са командом хемијских јединица МНО 20. јула 1945. године када се изнова почиње са формирањем, консолидацијом и унапређењем службе против хемијске заштите (касније рода АБХО). Тај период траје до средине 1992. године.
У прво фази, од 1945. до 1950. године, служба ПХЗ се организационо, кадровски и материјално технички консолидовала и учврстила. Почетком 1948. године формирају се батаљони ПХЗ при командама армијских области, а дотадашња „а ПХЗ МНО“ преименује се у „Управу ПХЗ МНО“.
Период од 1945. до 1950. године је био веома значајан за развој ПХЗ, односно АБХО јер су тада постављене основе будућег развоја рода.
У другој фази, од 1950. до 1956. дошло је до препотчињавања хемијске службе инжињерији, заостајања и стагнације развоја АБХО у целини и, напокон, до издвајања у самосталну службу.
У трећој фази, од 1956 до 1992. године, самостална служба противхемијске заштите прерасла је у АБХ службу, а убрзо затим у род Атомско-биолошко-хемијске одбране, са појачаном улогом и већим значајем што је довело до наглог развоја. За развој рода у овом периоду посебно је значајно формирање јединица ранга пука.
Треће доба у развоју рода АБХО почело је 1992. године.
Организацијско-формацијском доградњом рода АБХО, повећане су његова ефикасност и рационалнија употреба, посебно у оквиру реализације посебних мера ПНХБОб. Ради што успешнијег и економичнијег трошења расположивих ресурса извршено је укрупњавање јединица АБХО, тако да долази до формирања и бригаде АБХО.
Ослањајући се, пре свега, на домаћу технологију и сировинску базу, уз ангажовање домаће индустрије и стручњака ВТИ, постепено су разрешавани проблеми супституције производње и настављена техничка модернизација рода, уз познате тешкоће финансирања.
Род АБХО се у процесу трансформације ВС успешно прилагодио новим условима. Успостављена је оптимална организацијско-формацијска структура, што је уз квалитетан и стручан кадар, техничку модернизацију и добру борбену обуку, основни предуслов за успешно извршавање наменских задатака.
Данас је род АБХО основни носилац планирања, припрема, организовања и непосредни извршилац специјалистичких задатака противнуклеарно-хемијско-биолошких дејстава. Опремљен је и оспособљен да у одређеном борбеном амбијенту може успешно извршити све наменске задатке.
Наоружање и војна опрема[уреди | уреди извор]
У опреми Војске Србије тренутно има 69 врста, односно 94 модела средстава наоружања и војне опреме и наставно-материјалних средстава (НВО и НМС) АБХО. Од тога, 14 врста, односно 19 модела су у опреми јединица АБХО, а остало у опреми јединица других родова и служби.
Средства НВО АБХО су класификована у следеће групе:
- Заштита,
- Деконтаминација,
- Дозиметрија и радиометрија јонизујућих зрачења,
- Детекција и идентификација токсичних хемикалија,
- Наставна средства за имитације ефеката дејства нуклеарног, хемијског и запаљивог оружја и
- Несмртоносна хемијска средства за привремено онеспособљавање.
Развој НВО и НМС АБХО проистиче из планског научно-истраживачког рада, који је заснован на праћењу достигнућа у свету у области нуклеарне, хемијске и биолошке заштите, могућностима истраживачког потенцијала и индустрије земље. Пре увођења у опрему ВС сва средства АБХО пролазе уобичајену процедуру лабораторијских и трупно-експлоатационих испитивања.
Нека од средства која се налазе у опреми ВС поседују и серификате о квалитету релевантних међународних институција која су компетентна за издавање истих, чиме је постигнута компатибилност са сличним средствима модерних армија света.
Носиоци израде средстава за обезбеђење општих и посебних мера противнуклеарног, хемијског и биолошког обезбеђења су следеће фирме, предузећа и корпорације:
- Trayal Корпорација–Крушевац,
- Предузеће „Производња Миле Драгић“–Зрењанин,
- Институт за нуклеарне науке „Винча“,
- Чајавец – Професионална електроника, д.о. – Београд,
- Тигар – Пирот и др.
У циљу одржавања тренда развоја средстава АБХО у модерним армијама света и ради добијања средстава са полифункционалним могућностима мањи број средстава се и набавља из увоза уз прилагођавање и оптимизацију рада система према условима и захтевима техничких прописа наше државе. На тај начин се долази до интеграције примењених модерних технологија, високог нивоа поузданости рада и оптималног искоришћења расположивих домаћих потрошних ресурса.
Заштита[уреди | уреди извор]
Средства заштите намењена су за заштиту органа за дисање и за заштиту тела од радиолошких, хемијских и биолошких контаминаната у различитим условима током извршавања задатака. Класификована су као лични заштитни комплет који следује сваком војнику (заштитна маска, рукавице, огртач и заштитне чарапе) и као специјални заштитни комплети који следују појединим специјалностима родова и служби за извршавање специјалних задатака за заштиту у условима присуства РХБ контаминације.
- Средства за личну заштиту за ОПШТЕ мере ПНХБ обезбеђења
- Чарапе заштитне M.1 (ЧЗ M.1)
- Чарапе заштитне M.2 (ЧЗ M.2)
- Рукавице заштитне M.3 (РЗ M.3)
- Рукавице заштитне M.4 (РЗ M.4)
- Маска заштитна M.2 (МЗ M.2)
- Маска заштитна M.2 фонична (МЗ M.2Ф)
- Маска заштитна M.2
фонична за пијење воде (МЗ M.2ФВ)
- Маска заштитна M.3 (МЗ M.3)
- Маска заштитна за коње (МЗК)
- Огртач заштитни M.68 (ОЗ M.68)
- Огртач заштитни M.3 (ОЗ M.3)
- Огртач заштитни лаки M.4 (ОЗЛ M.4)
- Средства за личну заштиту за ПОСЕБНЕ мере ПНХБ обезбеђења
- Комбинезон заштитни M.3 (КЗ M.3)
- Комбинезон заштитни M.5 (КЗ M.5)
- Одело филтрујуће заштитно M.1 (ОФЗ-M.1)
- Одело филтрујуће заштитно M.00 (ОФЗ-M.00)
- Одело филтрујуће заштитно M.2 (ОФЗ-M.2)
- Одело филтрујуће заштитно M.2 ПУР
(ОФЗ-M.2 ПУР)
- Кецеља заштитна (КЗ)
- Чизме заштитне M.4 (ЧЗ M.4)
- Чизме заштитне M.5 (ЧЗ M.5)
- Комбиновани филтри за заштиту од индустријских опасних материја (А2Б2-П3, А2Е2-П3 и К2-П3)
- Филтри за колективну заштиту за транспортна средства и стационарне објекте
Детекција и идентификација токсичних хемикалија[уреди | уреди извор]
Средства за детекцију и идентификацију токсичних хемикалија намењена су за детекцију присуства класичних токсичних хемикалија које се употребаљавају у војне сврхе у различитим контаминираним срединама (ваздух, вода, земља, храна, површине МТС…) као и идентификовање група и типова присутних хемикалија у теренским условима рада. Могу се користити и за узимање и безбедан транспорт узорака контаминираних средина ради детаљнијих анализа у стационарним лабораторијама вишег нивоа. Средства су конципирана као детектори (ручни, полуаутоматски и аутоматски), лабораторије (преносне и мобилне) и као помоћни комплети. Конципирана су на основама хемијских метода а присуство токсичних хемикалија индикују променама обојења (раствора и реактива у индикаторским цевчицама) и активирањем звучне и светлосне сигнализације.
- Детектори
- Детектор хемијски M.11Б (ДХ М11Б)
- Полуаутоматски хемијски детектор M.1 (ПХД M.1)
- Аутоматски хемијски детектор M.1 (АХД M.1)
- Детектор хемијски опште намене (ДХОН)
- Комплет личних детектора БОт (КЛД БОт)
- Лабораторије
- Лабораторија хемијска M.3 (ЛХ M.3)
- Лабораторија хемијска M.3-усавршена (ЛХ M.3У)
- Аутомобил лабораторија радиолошко хемијска (АЛ-РХ)
- Помоћни комплети
- Комплет за узимање материјала M.1 (КУМ M.1)
- Комплет за обележавање контаминираног земљишта (КонЗ)
Дозиметрија и радиометрија јонизујућих зрачења[уреди | уреди извор]
Средства дозиметрије и радиометрије јонизујућих зрачења намењена су за откривање присуства јонизујућих зрачења, мерење јачине дозе и дозе јонизујућих зрачења и одређивање специфичне активности различитих врста радиолошки контаминираних узорака (хране, воде, биолошког материјала…) у теренским условима. Средства су конципирана у виду ручних комплета детектора, дозиметара са одговарајућим читачима и комплета преносних (превозних) радиометријских лабораторија. Откривање и мерење физичких параметара јонизујућих зрачења базира се на гасним и полупроводничким сензорима.
- Ручни комплети детектора
- Детектор радилошки за борбена и извидјачка возила M.81 (ДРБИВ-M.81)
- Детектор радиолошки бродски M.81 (ДРБ-M.81)
- Детектор алармни радиолошки (ДАР)
- Мерач радиоактивне контаминације M.87 (МРК-M.87)
- Детектор радиоактивног зрачења опште намене (ДРЗОН)
- Детектор радиолошки M.3 (ДР-M.3]
- Детектор радиолошки М11Б-модификовани (ДР-M.11БМ)
- Детектор радиолошко-хемијски тенковски (ДР-ХТ)
- Дозиметри са читачима
- Дозиметар командни (ДК500) са пуњачем командних дозиметара типа ПТД 02
- Дозиметар лични М3/4 (DL-М3/4) са читачем дозиметра личног M.3/4 (CDL-М3/4)
- Лабораторије
- Лабораторија радиометријска M.2 усавршена (ЛР-M.2У) и детектор алфа полупроводнички (ДАП)
- Извидјачко возило и помоћни комплети
- Извидјацко возило АР 55
радиолоско хемијско (АР 55 РХ)
- Комплет за визуелно мерење параметара
нуклеарних и хемијских удара (КМНХУ)
Деконтаминација[уреди | уреди извор]
Средства за радиолошко-хемијско-биолошку деконтаминацију намењена су за извршење деконтаминације појединаца, групе и заједничких МТС као и вецих јединица и оперативних састава. Употребом деконтаминационих средстава и применом одговарајуцих материја за деконтаминацију могу се неутралисати, уклонити и превести у нетоксично стање РХБ контаминанти са различитих површина или контаминираних средина.
- Средства за ЛИЧНУ деконтаминацију
- Лични прибор за деконтаминацију M.3 (ЛПДМ.3)
- Лични прибор за деконтаминацију M.2 (ЛПДМ.2) са аутоињектором
- Прибор за деконтаминацију коња (ПДК)
- Средства за ГРУПНУ деконтаминацију
- Прибор за деконтаминацију возила (ПДВ)
- Апарат за групну деконтаминацију 1Н са носачем (АГД-1Н)
- Средства за ЗАВРШНУ деконтаминацију
- Аутомобил цистерна за воду M.70 (АЦВ M.70)
- Аутомобил цистерна за деконтаминацију M.68 (АЦД M.68)
- Аутомобил цистерна за деконтаминацију M.78 (АЦД M.78)
- Комплет перионица и сушионица механизована M.63 (ПиСМ63)
- Комплет за деконтаминацију основних јединица (КДОЈ)
- Уређај за деконтаминацију САНИЈЕТ
Несмртоносна хемијска средства за привремено онеспособљавање[уреди | уреди извор]
Несмртоносна хемијска средства за привремено онеспособљавање представљају различите конструктивна средства, пуњена хемијским материјама за привремено онеспособљавање, наменски израђена и конструктивно прилагођена за примену приликом извршавања сложенијих задатака војних и полицијских јединица. Користе се у: класичним противтерористичким дејствима, специјалним противтерористичким дејствима, у сузбијању нереда демонстрација отпора и побуне и у мировнмим операцијама у области безбедности и контрола. Међународним Конвенцијама о забрани хемијског оружја ова средства су дозвољена, не користе се као метод ратовања и не третирају се као Хемијско оружје
- Хемијске ручне бомбе
- Бомба ручна специјална M.79 АФ1 (БРС M.79 АФ1)
- Бомба ручна специјална M.79 АГ1 (БРС M.79 АГ1)
- Распршивачи
- Распршивач ледјни M.1 (РЛ M.1)
- Тромблонске хемијске мине
- Мина тромблонска хемијска школска M.83 експлозивна (МТХШ M.83Е)
- Мина тромблонска хемијска школска M.83 димна (МТХШ M.83Д)
Наставна средства за имитацију ефеката дејства НХо[уреди | уреди извор]
Наставна средства за имитације ефеката дејства нуклеарног и хемијског оружја намењена су за имитирање различитих визуелних ефеката примењеног нуклеарног и хемијског оружја током реализације обуке из против нуклеарног и хемијског обезбеђења јединица родова и слузби војске а ради остваривање принципа очигледности. Конципирана су да могу остварити ефекте хемијског и нуклеарног удара, ефекте хемијске контаминације, ефекте стварања контаминиране атмосфере и ефекте дејства запаљивих средстава.
- Средства за имитације ефеката нуклеарног и хемијског удара
- Имитатор нуклеарне експлозије M.78 (ИНЕ-M.78)
- Имитатор хемијског удара на земљи M.76 (ИХУ M.76З)
- Средства за имитације ефеката хемијске контаминације
- Имитатор краткотрајне хемијске контаминације-1 (ИКХК-1)
- Имитатор дуготрајне хемијске контаминације-2 (ИДХК-2)
- Школски хемијски прибори
- Школски хемијски прибор 2 (ШХП 2)
- Школски хемијски прибор 3-модификовани (ШХП 3-M)
- Средства за стварање ефеката контаминиране атомосфере
- Кутија отровно димна школска M.1 (КОДШ M.1)
- Кутија отровно димна школска M.3 (КОДШ M.3)
- Кутија отровно димна школска M.4 (КОДШ M.4)
- Средства за имитације ефеката запаљивог оружја
- Имитатор запаљивих борбених средстава M.4 (ИЗБС M.4)
- Вежбовна запаљива смеша (ВЗС)
Перспективна средства за опремање[уреди | уреди извор]
Приказана средства су набављена из увоза ради тестирања, испитивања и оптимизације употребе у Војнотехничком институту и Техничком опитном центру.
Средства још нису усвојена у опрему јединица АБХО.
- Монитор хемијских агенаса - усавршени (ЦАМ2 или ИЦАМ)
- Индивидуални лаки хемијски детектор 3.2 (ЛЦД 3.2)
- Детектор индустријских гасова - ДРЕГЕР (АЦЦУРО 2000)
- Преносни гамаспектрометријски систем (ДИГИДАРТ МЦА)
- Индивидуални сензор радиоактивности (СОР/Р)
- Уређај за детекцију и мерење нуклеарног зрачења и р/а извиђање (РАДИАЦ СЕТ АН/ПДР 77)
- Универзални радиолошки детектор (РАДОС РДС 200)
Центар за усавршавање кадрова АБХО[уреди | уреди извор]
Центар за усавршавање кадрова атомско-биолошко-хемијске одбране (ЦУК АБХО) је образовно-васпитна установа Војске Србије која планира, организује и спроводи стручно-специјалистичко школовање и усавршавање кадрова за потребе рода АБХО и усавршавање кадрова за потребе других родова и служби из садржаја противнуклеарног, противхемијског и противбиолошког обезбеђења. Формиран је у марту 2003. године, реорганизацијом Школског центра АБХО, чији је правни следбеник. Тиме је обезбеђен континуитет у школовању и усавршавању кадрова из области познавања, заштите и уклањања последица дејства оружја за масовно уништавање, започет пре Другог светског рата, а који је свој најинтензивније развој имао у периоду од 1956. до 1991. године у оквиру тадашњег Школског центра АБХО.
У ЦУК АБХО се данас за потребе рода АБХО школују професионални подофицири и официри и резервни официри АБХО, а кроз различите облике усавршавања, углавном из садржаја ПНХБОб, реализује се допунско оспособљавање професионалних и резервних официра и подофицира рода АБХО и других родова и служби за формацијске дужности.
У ЦУК АБХО могу да се школују и припадници страних ОС по посебним НПП
Центар се ангажује и на извођењу различитих облика обуке за потребе старешина и команди Војске Србије, као и структура изван Војске.
У Центру се реализују и интернациоанални курсеви Организације за забрану хемијског оружја (ОПЦW) са седиштем у Хагу, из области помоћи и заштите од хемијског оружја. На овим страницама можете погледати извештаје са, до сада, одржаних курсева.
Образовно-васпитни рад у центру се одвија према савременим наставним плановима и програмима, у наменским кабинетима и лабораторијама. Инфраструктура и богата наставна материјална база центра обезбеђују потпуну материјализацију садражја школовања и обуке. За теренске вежбе користи се вежбалиште Равњак, које се налази у непосредној близини Крушевца.