Војнобезбедносна агенција

Војнобезбедносна агенција
Преглед
Датум оснивања	29. септембар 2003.
Седиште	Београд, Србија
Министар	Милош Вучевић;
Руководиоци	Генерал-мајор Ђуро Јованић;
Веб-сајт	www.vba.mod.gov.rs

Војнобезбедносна агенција (ВБА) је организациона јединица Министарства одбране Републике Србије надлежна за безебедносну и контраобавештајну заштиту Министарства одбране и Војске Србије.

Агенција обележава 12. новембар као Дан Војнобезбедносне агенције.

Историјат[уреди | уреди извор]

Зачеци војне безбедности[уреди | уреди извор]

Историјат обавештајне и контраобавештајне делатности у војне сврхе у Србији може се пратити од времена Првог српског устанка. Први правни акт који је дефинисао војнобезбедносну делатност јесте настао 1836. године, а реч је о Дужностима војних команданата, у којем стоји да су војни команданти и среске старешине дужне водити рачуна да ли се неко договара са непријатељима земље. Војни закон из 1839. године ближе је одредио дела и санкције из ове области, укључујући и шпијунажу.

На основу уредбе од 10. априла 1920. године формирано је Обавештајно одељење при Главном ђенералштабу, задужено за војнообавештајне и контраобавештајне послове. Са радом је почело 6. маја 1920. године, а његове надлежности ближе су уређене новом уредбом од 14. септембра 1923. године.

Од 1928. године до Априлског рата 1941. године деловали су контраобавештајни центри, а уочи рата је извршена реорганизација Ђенералштаба који је добио Обавештајну дирекцију са обавештајним, контраобавештајним и одељењем за послове шифри.

Други светски рат[уреди | уреди извор]

У мају 1942. године, Врховни штаб НОВ и ПОЈ издао је упутство о организацији обавештајне и контраобавештајне службе у партизанским јединицама, тако да су убрзо формиране Обавештајна служба и Служба безбедности. Септембра 1943. године формирано је Одељење за заштиту народа (ОЗНА), које наредне године добија и Корпус народне одбране Југославије (КНОЈ) као свој извршни орган. У марту 1945. године ОЗНА добија 6 одсека, а Други одсек добија задужење да се бави контраобавештајном активношћу на слободној територији, док Трећи одсек преузима контраобавештајну делатност у јединицама НОВЈ. До 1952. године, УДБА је, као наследник Озне, имала војну формацију и структуру.^[1]

Од КОС-а до Војне службе безбедности (1946—2003)[уреди | уреди извор]

Од Трећег одсека Озне је 13. марта 1946. године формирана Контраобавештајна служба (КОС) са задатком да обавља послове заштите Југословенске армије од обавештајних делатности. На челу КОС-а налазио се помоћник министра за народну одбрану. Припадници ове службе имали су право да хапсе и ислеђују лица осумњичена за шпијунажу, саботажу, диверзију, тероризам, непријатељску агитацију и пропаганду, бандитизам и кривична дела која су управљена против државе, народа и појединаца.^[2]

Од 1948. године Управа КОС-а налазила се у Генералштабу као његова Дванаеста управа. Од 1950. године деловала је једногодишња Школа Контраобавештајне службе, а од 1952. године двомесечна Школа резервних официра КОС-а. У новембру 1955. године у Панчеву је формиран Школски центар безбедности са Школом безбедности и Школом војне полиције.

Између 1955. и 1992. године постојала је Управа безбедности у оквиру Савезног секретаријата за народну одбрану. Са формирањем Војске Југославије 1992. године, Управа безбедности је премештена у Генералштаб.

Од 2. јула 2002. година постоји Војна служба безбедности, која је из Генералштаба премештена у Министарство одбране. Убрзо су раздвојене војнополицијска и контраобавештајна функција, те је ВБА постала агенција Министарства одбране, а Одељење Војне полиције део Генералштаба.

Војнобезбедносна агенција (2004—)[уреди | уреди извор]

Наредбом министра одбране Првослава Давинића од 29. септембра 2003. године формирана је Војнобезбедносна агенција као део Министарства одбране. Почела је са радом 1. јануара 2004. године.

Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији донет је 2009. године. Надзор над радом ВБА добили су генерални инспектор и Унутрашња контрола. Некадашњи Школски центар безбедности у Панчеву од 28. фебруара 2009. године функционише као Центар за усавршавање кадрова Војнобезбедносне агенције.

Дан ВБА је 12. новембар у част датума када је 1839. године донет први Војни закон у Србији, а који је уредио и војнобезбедносну делатност.

Мисија и задаци[уреди | уреди извор]

ВБА је надлежна за безебедносну и контраобавештајну заштиту Министарства одбране и Војске Србије, у оквиру које обавља безбедносне и контраобавештајне послове и задатке.

У том погледу, разликују се два типа послова и задатака:

Безбедносни: безбедносна заштита снага, објеката, средстава, активности, тајних података, безбедносне провере лица, индустријска безбедност и безбедносна заштита информационо-телекомуникационог система и криптозаштите;
Контраобавештајни: супротстављање обавештајној, терористичкој и организованој криминалној делатности упереној против МО и ВС, отркивање и документовање кривичних дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, човечности и међународног права у случају да се као учиниоци појаве запослени у МО и ВС, кривичних дела попут корупције унутар МО и ВС, као и контраобавештајна заштита лица, објеката и активности.

Директори[уреди | уреди извор]


Име и презиме	Чин	Мандат
Момир Стојановић	пуковник	1. 1. 2004.	26. 5. 2004.^[3]
Светко Ковач	генерал-мајор	7. 10. 2005.	17. 1. 2014.
Петар Цветковић	бригадни генерал (2014—2018) генерал-мајор (2018—2021)	2014.	2018.
Ђуро Јованић	генерал-мајор	2018.	тренутно