Антивезивање

С Википедије, слободне енциклопедије
H2 1sσ* антивезујућа молекулска орбитала

Антивезивање је тип хемијског везивања. Антивезујућа орбитала је форма молекулске орбитале (МО) која се налази изван региона два језгра.[1][2][3] Преклапање саставних атомских орбитала је изван фазе, и стога су електрони у антивезујућим орбиталама репулзивни, те имају дестабилизуће дејство на целокупни молекул.

Антивезујће молекулске орбитале нормално имају вишу енергију од везујућих МО. Везујуће и антивезујуће орбитале се формирају кад се атоми комбинују у молекуле као резултат Паулијевог принципа искључења. Размотримо пример два атома водоника. Кад су они раздвојени и изоловани, атоми имају идентичне нивое енергије. Међутим, кад растојање између атома постане мало, електронске таласне функције почињу да се преклапају. Паулијев принцип диктира да два електрона интерагујућег система не могу да имају исто квантно стање. Стога се сваки од нивоа енергије изолованих атома раздваја у две молекулске орбитале који припадају пару, једна с нижом енергијом од почетног атомског нивоа и једна са вишом. На пример, енергијски ниво почетног стања, 1s, се раздваја у две молекулске орбитале. Пошто нижа орбитала има нижу енергију од почетних атомских орбитала раздвојених атома, она је стабилнија, и промовише везивање два H атома у H2. Она је везујућа орбитала. Виша орбитала има већу енергију од почетних атомских орбитала, те је мање стабилна, и супротставља се везивању. Она је антивезујућа орбитала. У молекулу попут H2, два електрона нормално заузимају везујућу орбиталу, јер има нижу енергију, и стога је молекул стабилнији од засебних H атома.

Молекулска орбитала постаје антивезујућа кад је електронска густина између језгара мања него што би била у одстуству везујуће интеракције. Кад МО промени знак (из позитивног у негативан) у нодалној равни између два атома, она постаје антивезујућа у погледу та два атома. Антивезујуће орбитале се често обележавају са астериском (*) на молекулским орбиталним дијаграмима.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Peter Atkins; Julio De Paula. Atkins’ Physical Chemistry. Oxford University Press, 8th ed., 2006.
  2. ^ Yves Jean; Francois Volatron. An Introduction to Molecular Orbitals. . Oxford University Press. 1993. .
  3. ^ Michael Munowitz, Principles of Chemistry, Norton & Company, 2000, p. 229-233.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Antivezivanje&oldid=27573584”