Арчибалд Кронин
Арчибалд Џозеф Кронин | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Арчибалд Џозеф Кронин |
Датум рођења | 19. јул 1896. |
Место рођења | Кардрос, Шкотска |
Датум смрти | 6. јануар 1981. |
Место смрти | Монтре, Швајцарска |
Занимање | |
Образовање | Универзитет у Глазгову |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | Шеширџијин замак |
Арчибалд Џозеф Кронин (енгл. A. J. Cronin; Archibald Joseph Cronin; Кардрос, 19. јул 1896 — Монтре, 6. јануар 1981) био је шкотски лекар и књижевник.[1] Кронин је писац у чијим је делима, прожетим благим романтизмом и друштвеном критиком, описан живот рудара и британске средње класе.
Детињство и младост[уреди | уреди извор]
Арчибалд Кронин рођен је у Кардросу у Шкотској, од оца Патрика Кронина, који је био католик, и мајке Џеси Кронин (рођена Монтгомери), која је по вероисповести била протестант. Када му је било седам година, отац му је умро од туберкулозе, а недуго затим су он и мајка напустили Хеленсбург у коме су до тада живели и отпутовали у Дамбартон, где је његова мајка добила посао здравственог инспектора. У школи у Дамбартону показао се као одличан ђак, али је и поред тога био добар спортиста (бавио се фудбалом и голфом). Године 1914. добио је стипендију и уписао се на медицину Универзитета у Глазгову, који је на кратко напустио због службе у морнарици у периоду 1916—1917. Године 1919. завршио је медицину као један од најбољих студената. Исте године отпутовао је у Индију, а на броду на коме је путовао, био је хирург. Године 1925. је докторирао са радом Историја анеуризме.
Породица[уреди | уреди извор]
Арчибалд Кронин је током студија медицине упознао своју будућу супругу Агнес Мери Гипсон, такође судента медицине. Венчали су се 31. августа 1921. године. Имали су три сина — Винсента, Патрика и Ендруа. Пошто су неке његове приче добиле екранизацију, Арчибалд се са породицом преселио у Сједињене Америчке Државе, где је живео од 1939. до 1945. године. Арчибалд Кронин се непрестано селио након доласка из Америке, те је тако живео на Бермутским острвима, у Француској, Ирској... На крају се скрасио у Швајцарској, где је и умро 6. јануара 1981. године. Након студија медицине Кронин се изјашњавао као агностик.[2]
Медицинска каријера[уреди | уреди извор]
Током Првог Светског Рата служио је као хирург-поднаредник у Волонтерској Резерви Краљевске Морнарице пре него сто је завршио медицинску школу. Након рата обучавао се у болницама које су укључивале болницу Беллахоустон и болницу Лигхтбурн у Гласгову и болницу Ротунда у Дублину. 1924. године именован је за медицинског инспектора рудника за Велику Британију. Његово истраживање медицинских прописа у каменолозима и његови извештаји о корелацији између удисања угљене прашине и плућних болести објављени су у наредних неколико година. Кронин се ослањао на своје медицинско искуство и истраживање о опасностима на радним местима рударске индустрије за своје касније романе - Цитаделу, смештену у Велсу, и Звезде које гледају надоле, смештене у Нортхумберланду. Након тога се преселио у Лондон, гдје је отворио сопствену медицинску праксу у у Ноттинг Хилл.
Дела[уреди | уреди извор]
Његово прво дело био је роман Шеширџијин замак (енгл. Hatter's Castle) који је написао 1931. године. Затим је уследио роман Звезде гледају с неба, који прати успон једног човека од рудара до посланика у парламенту. Поред ових романа написао је још и:
- Велики канаринац
- Шеширџијин замак
- Цитадела
- Шпански вртлар
- Госпођа са каранфилима
- Три љубави
- Прегршт ражи
- Херојске године
- Јудино дрво
- Песма шест пенија
- Друга страна
- Северно светло
- Кључеви краљевства
Драме[уреди | уреди извор]
- Јупитер се смеје
Мемоари[уреди | уреди извор]
- Пустоловине у два света
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Тхе Университy оф Гласгоw Сторy: Биограпхy оф АЈ Цронин”. Архивирано из оригинала 18. 06. 2018. г. Приступљено 16. 09. 2017.
- ^ Цронин, А. Ј. Адвентурес ин Тwо Wорлдс, Цхаптер 40 ("Wхy I Белиеве ин Год," ин Тхе Роад то Дамасцус. Волуме IV: Роадс то Роме, едитед бy Јохн О'Бриен. Лондон: Пиннацле Боокс, 1955, пп. 11–18)