Atheist Rap

Атхеист рап
Атхеист рап
Лични подаци
Друга имена	Atheist Rap
Музички рад
Активни период	1989—
Оснивање	22. мај, 1989. ( Србија, Нови Сад)
Жанр	панк-рок
Остало
Веб-сајт	[1]

Атхеист Рап (енгл. Atheist rap) је српски панк-рок бенд из Новог Сада.

Историја[уреди | уреди извор]

29. новембра 1988. основали су га Александар Попов и Владимир Козбашић. У бенд потом долазе Владимир Радусиновић (гитара) и Зоран Зарић (бас гитара), док за бубњеве седа Стеван Гојков (Kapetan Leshi, Fear of Dog). Први концерт бенд одржава 22. маја 1989. године и овај датум се води као датум када је бенд основан. Крајем 1989. године придружује им се Александар Миланов (Флуорел Тачкаш, Елба), док Гојков прелази на гитару.

Почетак и успон Атеист репа везан је за новосадски клуб Жута кућа где су они како кажу „свирали, излазили, пили и живели“. Прво издање са четири песме снимљено је 1990. године за Југотон, али оно нажалост никад није изашло из штампе. Дебитантски албум „Маори и црни Гонзалес“ бенд је издао 1993. године (издавач Start Today Records, касније и ТИОЛИ). Песме „Варбург лимузина“ и „Блу трабант“ пласирале су овај бенд на врхове скоро свих топ-листа у бившој Југославији. 1993. године овај албум је проглашен за најбољи на тада престижној манифестацији Брзи бендови Србије. У то време бенд напушта Гојков, а преостала петорка наставља да свира на свим местима где су им услови иоле дозвољаваљи.

Други студијски албум, „Ја евентуално бих ако њега елеминишете“, излази 1995. године, међу обожаватељима познатији као „Јебање“ (по почетним словима наслова). Серија концерата заустављана је због Зарићеве тешке болести, са којом није могао да се избори. Преминуо је 14. фебруара 1997. На место басисте после краће паузе долази Зоран Лекић који је по потреби свирао гитару или на басу по потреби мењао Зарића, а тада бенд креће на већ заказану турнеју по Словенији.

Следи рад на албуму „Друга лига запад“ (1998, Hi-Fi Centar), након чијег се издавања бенду прикључује Слободан Фекете. 2000. године узимају учешће у кампањи „Време је... изађи на црту“, која је за циљ имала да мотивише младе да изађу на изборе. Октобра исте године бенд свира у загребачкој Мочвари, пуљанском Уљанику и у ријечком Палаху.

Компилацијски албум под именом „Председници председништва председника“, у издању Hi-Fi Centra, излази 2001. године, након чега је уследила концертна неактивност. Бенд напушта Козбашић, који је и даље остао уско везан за бенд, и Фекете који се посветио соло-каријери, док се Радусиновић као басиста прикључује мелодичном хардкор бенду Бонебреакер.

На Фекетеово место из Митесерса долази Душан Јечменица, са којим 2005. снимају четврти студијски албум, „Освета црног Гонзалеса“ у издању Multimedia Recordsa. Албум, који је по речима самих чланова „оборио све рекорде у диспропорцији између утрошеног времена и ефективног рада на снимању и миксању“, снимљен је у продукцији самог бенда. Период који претходи издавању „Освете“ обележили су малобројни наступи по фестивалима (НИСОМНИА, EXIT 03, ЗАГРЕБ OPEN AIR, Бања Лука, Сисак, Велика) и клубовима (Мочвара у Загребу, Монте Парадизо у Пули, Барака у Кутини). Крајем марта 2005. крећу на промотивну турнеју „Освете“, која се састојала из тридесетак наступа.