Март

Из Википедије, слободне енциклопедије

Март је трећи месец у години и има 31 дан.
Почетак пролећа се обележава 20-ог дана, који се назива равнодневицом, јер су тада обданица и ноћ једнаки, равни.
Почетак месеца по јулијанском календару почиње 14-тог дана грегоријанског календара.
По Црквеном рачунању циклуса времена је шести месец.

Садржај 1 Порекло речи или етимологија 2 Верски календари 2.1 Хришћански празници 2.2 Исламски празници 2.3 Јеврејски празници 3 Историјски догађаји

[уреди] Порекло речи или етимологија

Март је добио име по римском божанству рата - Марсу (Martius). Зато се овај месец сматра нарочито повољним за војна дејства. У старом Риму беше први месец у години.

Март се код Срба, као и код неких словенских народа назива још и БЛАГОВЕШТЕЊСКИ МЕСЕЦ, МАРТА, СУХИ, БРЕЗЕН и ЛЕТНИК, а у старосрпском и ДЕРИКОЖА.
Хрвати га називају ОЖУЈАК, Бугари и ЧИТЕМ, Словенци и СУШЕЦ слично старословенском и српском СУХИ, Чеси и Срби БРЕЗЕН, слично Украјинцима БЕРЕЗЕН. Белоруси га зову САКАВИК, а староруси ПРОТАЉЊИК.

[уреди] Верски календари

[уреди] Хришћански празници

• Велики празници или црвено слово

• Србљак

• Житије Светих за Март

[уреди] Исламски празници

[уреди] Јеврејски празници

[уреди] Историјски догађаји