Пређи на садржај

Гвајфенесин

С Википедије, слободне енциклопедије

Гвајфенесин
IUPAC име
(РС)-3-(2-метоксифенокси)пропан-1,2-диол
Клинички подаци
Продајно имеActifed-C, Aeronesin, Amonidren, Amonidrin
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682494
Подаци о лиценци
Начин применеОрално
Правни статус
Правни статус
Фармакокинетички подаци
Полувреме елиминације1–5 х[1]
Идентификатори
CAS број93-14-1 ДаY
ATC кодR05CA03 (WHO) QM03BX90
PubChemCID 3516
DrugBankDB00874 ДаY
ChemSpider3396 ДаY
ChEMBLCHEMBL980 ДаY
Хемијски подаци
ФормулаC10H14O4
Моларна маса198,216
  • COC1=CC=CC=C1OCC(O)CO
  • InChI=1S/C10H14O4/c1-13-9-4-2-3-5-10(9)14-7-8(12)6-11/h2-5,8,11-12H,6-7H2,1H3 ДаY
  • Key:HSRJKNPTNIJEKV-UHFFFAOYSA-N ДаY
Физички подаци
Тачка топљења785 °C (1.445 °F)
Тачка кључања215 °C (419 °F)

Гвајфенесин, такође познат као глицерил гвајаколат, је лек за искашљавање који се узима орално и продаје као помоћно средство за уклањање спутума из респираторног тракта. Хемијски, то је етар гвајакола и глицерина. Може се користити у комбинацији са другим лековима.[2] Једна студија из 2014. је открила да гвајфенезин нема ефекта на продукцију спутума или расчишћавање код инфекција горњих дисајних путева.[3]

Нежељени ефекти могу укључивати вртоглавицу, поспаност, осип на кожи и мучнину.[2] Иако није довољно проучаван у трудноћи, сматра се да је безбедан.[4] Верује се да делује тако што чини излучевине дисајних путева течнијим.[2]

Гвајфенесин се користи у медицини најмање од 1933. године.[5] Доступан је као генерички лек и без рецепта.[2][4] У 2020. години, то је био 324. најчешће прописивани лек у Сједињеним Државама, са више од 800.000 рецепата.[6][7]

Медицинска употреба[уреди | уреди извор]

Гвајфенесин се користи као помоћ код искашљавања густе слузи, а понекад се комбинује са антитусиком (средство за сузбијање кашља) декстрометорфаном, као што је Муцинекс ДМ или Робитусин ДМ.[8] Такође се комбинује са ефедрином у таблетама приматен и бронкаид за симптоматско олакшање астме.

Нуспојаве[уреди | уреди извор]

Иако се генерално добро толерише, нежељени ефекти гвајфенесина могу укључивати алергијску реакцију (ретко), мучнину, повраћање, вртоглавицу или главобољу.[9][10]

Особине[уреди | уреди извор]

Гуаифенесин је органско једињење, које садржи 10 атома угљеника и има молекулску масу од 198,216 Da.[11][12]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 4
Broj donora vodonika 2
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[13] (ALogP) 0,7
Растворљивост[14] (logS, log(mol/L)) -1,3
Поларна површина[15] (PSA, Å2) 58,9

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Aluri JB, Stavchansky S (1993). „Determination of guaifenesin in human plasma by liquid chromatography in the presence of pseudoephedrine”. J Pharm Biomed Anal. 11 (9): 803—808. PMID 8218524. doi:10.1016/0731-7085(93)80072-9. 
  2. ^ а б в г „Guaifenesin: Monograph for Professionals”. Drugs.com, American Society of Health-System Pharmacists. 23. 1. 2023. Приступљено 30. 7. 2023. 
  3. ^ Hoffer-Schaefer A, Rozycki HJ, Yopp MA, Rubin BK (мај 2014). „Guaifenesin has no effect on sputum volume or sputum properties in adolescents and adults with acute respiratory tract infections”. Respiratory Care. 59 (5): 631—636. PMID 24003241. doi:10.4187/respcare.02640 Слободан приступ. 
  4. ^ а б Weiner CP, Rope K (2013). The Complete Guide to Medications During Pregnancy and Breastfeeding: Everything You Need to Know to Make the Best Choices for You and Your BabyНеопходна слободна регистрација (на језику: енглески). St. Martin's Press. стр. PT282. ISBN 9781250037206. 
  5. ^ Riviere JE, Papich MG (2013). Veterinary Pharmacology and Therapeutics. John Wiley & Sons. стр. 287. ISBN 9781118685907. 
  6. ^ „The Top 300 of 2020”. ClinCalc. Приступљено 31. 10. 2022. 
  7. ^ „Guaifenesin – Drug Usage Statistics”. ClinCalc. Приступљено 31. 10. 2022. 
  8. ^ „Guaifenesin DM”. WebMD.com. 
  9. ^ „Guaifenesin Side Effects”. Drugs.com. 3. 7. 2023. Приступљено 30. 7. 2023. 
  10. ^ „Guaifenesin”. MedlinePlus, United States National Library of Medicine. 15. 1. 2022. Приступљено 30. 7. 2023. 
  11. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  12. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  13. ^ Гхосе, А.К.; Висwанадхан V.Н. & Wендолоски, Ј.Ј. (1998). „Предицтион оф Хyдропхобиц (Липопхилиц) Пропертиес оф Смалл Органиц Молецулес Усинг Фрагмент Метходс: Ан Аналyсис оф АлогП анд ЦЛогП Метходс”. Ј. Пхyс. Цхем. А. 102: 3762—3772. дои:10.1021/јп980230о. 
  14. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  15. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Gvajfenesin&oldid=27604365”