Јеврејска историја

С Википедије, слободне енциклопедије

Јаков се бори са анђелом - Рембрант

Јеврејска историја је историја Јевреја, њихове религије и културе, онако како се развијала и комуницирала са другим народима, религијама и културама. Иако се јудаизам као религија први пут појављује у грчким списима током хеленистичког периода (323. - 31. пне), а најраније помињање Израела уписано је на стели Мернептаха из 1213–1203 пне, помињања Израелаца у верској литератури сежу уназад до око 1500 пне. Јеврејска дијаспора је започела са асирским заточеништвом и наставила у много већем обиму са вавилонским робством. Јевреји су такође били раширени широм Римског царства, а то се наставило у мањој мери и током периода византијске владавине у средњем и источном Медитерану. Византијско царство је 638. године изгубило контролу над Левантом. Арапско Исламско царство под калифом Омаром освојило је Јерусалим и земље Месопотамије, Сирије, Палестине и Египта. Златно доба јеврејске културе у Шпанији поклопило се са средњим веком у Европи, периодом муслиманске владавине на већем делу Иберијског полуострва. Током тог времена, Јевреји су били општеприхваћени у друштву и цветао је јеврејски верски, културни и економски живот.

Током класичног отоманског периода (1300-1600), Јевреји су заједно са већином осталих заједница царства, уживали одређени ниво просперитета. У 17. веку, у Западној Европи су постојале многе знатне јеврејске популације. Током периода европске ренесансе и просветитељства, у јеврејској заједници су се одвиле значајне промене. Јевреји су почели у 18. веку да воде кампању за еманципацију од рестриктивних закона и интеграцију у шире европско друштво. Током 1870-их и 1880-их, јеврејско становништво у Европи почело је активније да расправља о емиграцији у Израел и поновном успостављању јеврејске нације у њеној националној домовини. Ционистички покрет је званично основан 1897. године. У међувремену, Јевреји Европе и Сједињених Држава стицали су реноме у областима науке, културе и економије. Међу онима који се генерално сматрају најпознатијим су научник Алберт Ајнштајн и филозоф Лудвиг Витгенштајн. Многи добитници Нобелове награде у то време били су Јевреји, као што је то још увек случај.[1]

Године 1933, успоном на власт Адолфа Хитлера и нациста у Немачкој, јеврејска ситуација је постајала све тежа. Економске кризе, расни антисемитски закони и страх од предстојећег рата навели су многе Јевреје да побегну из Европе у Палестину, у Сједињене Државе и у Совјетски Савез. Године 1939. почео је Други светски рат и до 1941. Хитлер је окупирао скоро целу Европу, укључујући Пољску у којој су у то време живели милиони Јевреја, и Француску. Године 1941, након инвазије на Совјетски Савез, започето је Коначно решење, опсежна организована операција невиђених размера, која је имала за циљ уништење јеврејског народа, а резултирала је прогоном и убиствима Јевреја у Европи, укључујући европску Северну Африку (пронацистичка Вичи-Северна Африка и италијанска Либија). Овај геноцид, у коме је методично истребљено око шест милиона Јевреја, познат је под називом Холокауст или Шоа (хебрејски термин). У Пољској је три милиона Јевреја убијено у гасним коморама у свим концентрационим логорима комбиновано, а милион само у комплексу логора Аушвиц.

Године 1945, јеврејске организације отпора у Палестини ујединиле су се и основале Јеврејски покрет отпора, који је напао британске власти. Дејвид Бен-Гурион је прогласио 14. маја 1948. оснивање Јеврејске државе у Ерецу Израел познате као Држава Израел. Непосредно након тога напале су нову државу суседне арапске државе, али се новоформирани ИДФ одупро. Године 1949. рат је окончан и држава Израел је почела да се развија и да апсорбује огромне таласе стотина хиљада Јевреја из целог света. Данас (2019) Израел је парламентарна демократија са преко 9 милиона људи, од којих је око 7 милиона Јевреја. Највеће јеврејске заједнице су у Израелу и Сједињеним Државама, а постоје и знатне заједнице су у Француској, Аргентини, Русији, Великој Британији, Аустралији, Канади и Немачкој.[2][3][4][5][6]

Временски периоди у Јеврејској историји[уреди | уреди извор]

Историја Јевреја и јудаизма се може поделити у пет периода:

(1) древни Израел пре јудаизма, од почетака до 586 пне;

(2) почеци јудаизма у 6. и 5. веку пне;

(3) формирање рабинског јудаизма након уништења Другог храма 70. године;

(4) доба рабинског јудаизма, од настанка хришћанства до времена политичке моћи под царом Константином Великим 312. године до краја политичке хегемоније хришћанства у 18. веку; и

(5), доба разноликих јудаизама, од Француске и Америчке револуције до садашњости.[7]

Периоди масивне имиграције у земљу ИзраелПериоди у којима је већина Јевреја живела у егзилуПериоди у којима је већина Јевреја живела на тлу Израела, са пуном или парцијалном независношћуПериоди у којима је Јеврејски храм постојаоЈеврејска историјаШофтимМелакимПрви храмДруги храмЗуготТанаимАмораимСавораимГеонимРишонимАхаронимАлијотИзраелХолокаустДијаспораПротеривање из ШпанијеРимски егзилАсиријски егзил (Десет изгубљених племена)Вавилонско ропствоПериод Другог храмаИсторија древних ЈеврејаХронологија библијеНова ера

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Јеwисх Нобел Призе Wиннерс”. јинфо.орг. 
  2. ^ ДеллаПергола, Сергио (2019), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2018”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2018 (на језику: енглески), Спрингер Интернатионал Публисхинг, 118, стр. 361—449, ИСБН 9783030039066, дои:10.1007/978-3-030-03907-3_8, Приступљено 26. 9. 2019 
  3. ^ ДеллаПергола, Сергио (2018), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2017”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2017 (на језику: енглески), Спрингер Интернатионал Публисхинг, 117, стр. 297—377, ИСБН 9783319706627, дои:10.1007/978-3-319-70663-4_7, Приступљено 26. 9. 2019 
  4. ^ ДеллаПергола, Сергио (2017), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2016”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2016, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 116, стр. 253—332, ИСБН 9783319461212, дои:10.1007/978-3-319-46122-9_17, Приступљено 26. 9. 2019 
  5. ^ ДеллаПергола, Сергио (2016), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира M., ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2015”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2015, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 115, стр. 273—364, ИСБН 9783319245034, дои:10.1007/978-3-319-24505-8_7, Приступљено 26. 9. 2019 
  6. ^ ДеллаПергола, Сергио (2015), Дасхефскy, Арнолд; Схескин, Ира, ур., „Wорлд Јеwисх Популатион, 2014”, Америцан Јеwисх Yеар Боок 2014, Спрингер Интернатионал Публисхинг, 114, стр. 301—393, ИСБН 9783319096223, дои:10.1007/978-3-319-09623-0_19, Приступљено 26. 9. 2019 
  7. ^ Неуснер 1992, стр. 4.

Литература[уреди | уреди извор]

Француска[уреди | уреди извор]

  • Бенбасса, Естхер. Тхе Јеwс оф Франце: А Хисторy фром Антиqуитy то тхе Пресент (2001) еxцерпт анд теxт сеарцх; онлине
  • Бирнбаум, Пиерре, анд Јане Тодд. Тхе Јеwс оф тхе Републиц: А Политицал Хисторy оф Стате Јеwс ин Франце фром Гамбетта то Вицхy (1996).
  • Бирнбаум, Пиерре; Коцхан, Мириам. Анти-Семитисм ин Франце: А Политицал Хисторy фром Лéон Блум то тхе Пресент (1992) 317п.
  • Цахм, Ериц. Тхе Дреyфус аффаир ин Френцх социетy анд политицс (Роутледге, 2014).
  • Дебрé, Симон. "Тхе Јеwс оф Франце." Јеwисх Qуартерлy Ревиеw 3.3 (1891): 367–435. лонг сцхоларлy десцриптион. онлине фрее
  • Граетз, Мицхаел, анд Јане Тодд. Тхе Јеwс ин Нинетеентх-Центурy Франце: Фром тхе Френцх Револутион то тхе Аллианце Исраелите Универселле (1996)
  • Хyман, Паула Е. Тхе Јеwс оф Модерн Франце (1998) еxцерпт анд теxт сеарцх
  • Хyман, Паула. Фром Дреyфус то Вицхy: Тхе Ремакинг оф Френцх Јеwрy, 1906–1939 (Цолумбиа УП, 1979). онлине фрее то борроw
  • Сцхецхтер, Роналд. Обстинате Хебреwс: Репресентатионс оф Јеwс ин Франце, 1715–1815 (Университy оф Цалифорниа Пресс, 2003)
  • Таитз, Емилy. Тхе Јеwс оф Медиевал Франце: Тхе Цоммунитy оф Цхампагне (1994) онлине

Русија и Источна Европа[уреди | уреди извор]

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

  • Фисцхел, Јацк, анд Санфорд Пинскер, едс.Јеwисх-Америцан хисторy анд цултуре : ан енцyцлопедиа (1992) онлине фрее то борроw

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Јеврејска историја на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Jevrejska_istorija&oldid=27675991”