Лудвиг Витгенштајн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лудвиг Витгенштајн

Ludwig Wittgenstein, Pencil on board2.png

Пуно име Лудвиг Витгенштајн
Информације
Датум рођења 26. априла 1889.
Место рођења Беч (Аустроугарска)
Датум смрти 29. априла 1951.
Место смрти Кембриџ (Уједињено Краљевство)
Рад
Епоха Филозофија XX века
Регија Западна филозофија
Школа филозофије Аналитичка филозофија
Главна интересовања Метафизика, Епистемологија, Логика, Филозофија језика, Филозофија математике
Значајне идеје Структура реалности одређује структуру језика (први период)
Утицао на
Ludwig Wittgenstein signature

Лудвиг Витгенштајн (нем. Ludwig Wittgenstein Josef Johann; Беч, 26. априла 1889Кембриџ, 29. априла 1951) био је енглески филозоф пореклом из Аустрије. Многи га сматрају једним од најупечатљивијих и најхаризматичнијих филозофа у 20. веку уопште.

Родио се у Бечу, у веома богатој и образованој породици јеврејског порекла. Као студент, отишао је у Енглеску на Кембриџ, где је био један од студената филозофа Бертрана Расела и његов сарадник на питањима логике и математике. Вратио се у Аустрију уочи почетка Првог свјетског рата, да би поново отишао у Енглеску 1929. године. Иако је провео већи део свог професионалног живота у Енглеској, Витгенштајн никада није потпуно изгубио контакте са својим аустријским коренима. Дело које је створио је јединствена комбинација англосаксонске филозофске традиције и традиције континенталне Европе. Његову филозофску мисао прати дубоки скептицизам према филозофији, иако је очувао уверење да постоје неке веома битне ствари које треба сачувати из традиције. У Плавој свесци (1958), дефинише своје дело као „насљеђе теме која је била позната под именом филозофија“.

Садржај

Лудвиг Витгенштајн (актуелни чланак)[уреди]

Ludwig Wittgenstein siblings

Лудвиг Витгенштајн, родио се у Бечу, 26. априла 1889. године, у бечкој породици Карла и Леополдине Витгенштајн. Био је најмлађи од осмеро деце, у тој утицајнијој породици Аустроугарског царства. Родитељи његовог оца, Херман Кристијан и Фани Витгенштајн, пореклом су из јеврејске породице, асимилирани у протестантизам. Лудвигов отац, Карл Витгенштајн је био познати индустријалац, који се обогатио у индустрији жељеза и челика. Његова мајка, Леополдина, рођена Калмус, је такође била пореклом из јеврејске породице, али су њени прешли у католике. Лудвиг, као и његова браћа и сестре, крштени су у Католичкој цркви.

Најпре је студирао технику, прво у Realschule у Линцу, потом у Берлину. На студије аеронаутике у Манчестеру, Енглеска, уписао се 1908. Фасциниран логиком и филозофијом математике по савету Фрегеа долази 1911. у Кембриџ где студира логику код Бертрана Расела. Након годину дана студија одлази у Норвешку и живи сам у једној брвнари.

Логичко-филозофски трактат[уреди]

Eidsvann-Skjolden-Luster-by-Anders Beer Wilse-1937

На обали фјорда је конципирао своју сликовну теорију значења. Током Првом светског рата прикључио се аустријској војсци. Због храбрости у борбама на руском фронту одликован је. У току рата радио је на рукопису који ће постати познат под насловом Tractatus Logico-philosophicus који је објавио 1921. Веровао је да је пронашао одговоре на сва кључна филозофска питања која се могу решити. Витгенштајнов рад се дели на рани период чији је врхунац Tractatus. Наредних десет година у једном забаченом аустријском селу делује као учитељ. За то време његов Трактат у филозофским круговима Кембриџа и Беча изазвао је велики публицитет. Мислиоци окупљени у Бечки круг, логички позитивисти, убедили су га, нарочито Ремзи, 1929. да буде члан.Те године се завршава његов рани период ограничен на сликовну теорију значења.

Године 1929. када се вратио у Кембриџ почиње његов касни период који траје до смрти. У тим раним 1930-тим долази до коренитих промена у Витгенштајновом систему мишљења. Ставове изложене у Трактату постепено напушта. Радикално се посвећује интерпретацији природе језика као филозофског проблема с неразумевањем, забунама и нејасноћама, са начином на који он представља свет. Витгенштајн је показивао велику радну енергију. Писао је али је стриктно забранио да се његова дела објављују за његова живота.Занима га филозофија ума, природа извесности и проблеми етике.Он се драматичније окреће деловању људи и улози језичких активности и њиховим животима. Бави се употребом језика у контекстима свакодневних друштвених активности, наређивања, саветовања, мерења, рачунања, показивања и интересовања за друге. Све ове различите језичке активности посматра као језичке игре.

Tractatus title page 1922 Harcourt

Године 1939. преузео је од Џ.Е. Мура филозофску катедру и постао професор на Универзитету у Кембриџу. Током Другог светског рата радио је као болнички вратар у Гајевој болници у Лондону и потом као лабораторијски асистент у Њукастлу. Није имао намеру да се филозофијом бави професионално. Године 1947. поднео је оставку на катедри. Последње две године живота провео је повучен у једно ирско село. Године 1949. дијагностификован му је рак с неизбежним смртним исходом. Ипак није се одвајао од свог радног стола, живео је и писао са интензитетом и снагом која је често превазилазила његове савременике. Умро је у Кембриџу 1951. као несумњиво најхаризматичнија фигура филозофије.

Из збирке његових познатих радова издвајају се нарочито Филозофска истраживања (1953) која садрже учења из позног периода, Белешке о основама математике (1956), Плава и смеђа свеска (1958) бележница и белешке са предавања, затим постхумно објављена дела: Бележнице 1914-1916 (1961), О извесности (1969), Филозофска граматика (1974) и Филозофске напомене (1975). И поред свог дужег живота и рада у Енглеској Витгенштајн је своја дела написао на немачком језику.

Његово филозофско дело врши утицај на многе савремене филозофе и оријентације. Проблематика значења, језика и смисла исказа после њега заузима врло значајно место у савременој англосаксонској филозофији, посебно у логичком емпиризму.

Филозофска истраживања и метод[уреди]

Прво што изненади читаоца, када отвори Витгенштајнове списе је начин на који су организовани и њихова композиција. Његови рукописи се састоје од кратких појединачних белешки, које су у већини случајева нумерисане, чинећи једну мисаону секвенцу. У разрађенијим списима налазе се само оне одабране, које су распоређене обраћајући максималну пажњу на детаљ. Сва логичка сложеност код раног Витгенштајна сведена је на рачун судова а сви судови су истинитосне функције атомских или базичних ставова. Атомски судови зато морају бити независни један од другог, природа ''атома'' из које су они конструисани остаје несхватљива. У Раселовом схватању атоми су каткад били примитивни елементи искуства иако и Витгенштајн у Трактату наглашава примитивне елементе искуства он се креће према порицању чињеничног и когнитивног значења реченице. Њене функције не одговарају његовим концепцијама репрезентације, оне су усредсређене на етику, или значење сопства, а завршавају с познатим одбацивањем сопствене смислености. Доктрине о логичкој форми припадају међу ствари које се могу показати али се о њима не може говорити: ''о ономе о чему се не може говорити, треба ћутати.''

језик постаје неделатан''У Трактату је језик постављен у статични, формални однос са светом, међутим код каснијег Витгенштајна дошло је драматичнијег разматрања између људског деловања и улоге њихових језичких акција. Филозофија игнорише разноликост језичке игре а кроз уопштавања и апстракције искривљује праву природу свог предмета. Трактат је производ мишљења да језик мора бити ово или оно док је исправна метода посматрање и схватање како стварно ствари стоје. Када одбацимо пажњу за детаље, губи се реална функција исказа, а ''језик постаје неделатан.'' Оно што је потребно је лек за филозофски импулс, терапија пре него теорија.

Витгенштајново писање обично развија аналогије, афоризме, нове перспективе, и позиве да се на старе феномене гледа на нов начин, радије него на начин уобичајених линеарних аргумената, с циљем да нас излечи од тежње за уопштавањем.

Витгенштајн је следио аустријску феноменолошку традицију Брентана а посебно Хусерла, који је антиципирао потребу не за мишљењем већ за гледањем, тј. за већим обраћањем пажње на обрисе стварних феномена а мање на претходно створене концепције о ономе на шта они морају да личе.

Филозофија, према овој традицији, не открива ништа, строго говорећи, већ нас само подсећа на оно што налазимо кад пажњу усмеримо у непознатом правцу.

Најснажнија и најутицајнија примена ових идеја присутна је у филозофији ума. Ту Витгенштајн испитује улогу самопосматрања, осета, сензација, намера или веровања који играју улогу у нашим друштвеним животима. Он има намеру да оспори картезијанску слику чија функција је да опише догађања у унутрашњем позоришту чији је субјект усамљени гледалац. Основне теме модерне филозофије језика и ума у свом прецизном тумачењу су бескрајно контроверзне. У својим Филозофским истраживањима Витгенштајн не говори о једној него о много метода филозофије које, поред тога што су методе, истовремено су и различите терапије.

Лудвиг Витгенштајн (чланак у припреми и превођењу)[уреди]

Позадина[уреди]

Витгенштајнови[уреди]

Дечаштво[уреди]

Породична атмосфера; братово самоубиство[уреди]

Realschule у Линцу 1903-1906[уреди]

Realschule у Линцу[уреди]

WittgensteinInLinz

Вера[уреди]

Утицај Ота Вајнингера[уреди]

Јеврејска позадина и Хитлер[уреди]

Универзитет 1906-1913[уреди]

Берлин и Манчестер[уреди]

Одлазак у Кембриџ[уреди]

Клуб моралних наука Кембриџа и следбеници[уреди]

Сексуална оријентација и односи[уреди]

Први светски рат и Tractatus[уреди]

Рад на логици[уреди]

Војна служба[уреди]

Довршење Tractatusа[уреди]

Наставни рад, Tractatus, Витгенштајнова кућа 1920-1928[уреди]

Наставни рад у Бечу[уреди]

Наставнички посао у Аустрији[уреди]

Trattenbach Wittgensteinhaus 01

Издање Tractatusа[уреди]

Посета Френку Ремзију[уреди]

Инцидент Хајдбауер[уреди]

Бечки круг[уреди]

Витгенштајнова кућа[уреди]

Наставничко место у Кембриџу 1929-1941[уреди]

Докторат и наставно место[уреди]

Whewell's Court, Trinity College, Cambridge

Anschluss[уреди]

Професор филозофије[уреди]

Други светски рат и Гајева болница[уреди]

Последње године живота[уреди]

Смрт[уреди]

Wittgenstein's gravestone 01

Издање Филозофских истраживања, 1953.[уреди]

Заоставштина[уреди]

Културна обавештења[уреди]

Дела[уреди]

Види још[уреди]

Белешке[уреди]

Препоруке[уреди]

Додатна библиографија[уреди]

Спољашње везе[уреди]