Калкомеланосол
Калкомеланосол (потиче од лат.речи "цалx"= креч, грчке речи "Μελάς"= тамно црно и француске речи "сол"= земљиште), познатија још и као кречњачно-доломитна црница, припада реду аутоморфних земљишта и класи хумусно акумулативних земљишта. У народу се назива још и црница на кречњаку или црница на једром кречњаку и доломиту.[1]
Распрострањеност[уреди | уреди извор]
Овај тип земљишта је код нас највише заступљен на Девици, Сврљишким планинама, Сувој планини, Старој планини, Видличу, Влашкој планини, Ртњу, Тари, Мокрој гори и на северном делу Копаоника. На основу овога, можемо закључити да је највише распрострањен у високопланинским областима где су погодни климатски услови за његово образовање. У Србији је картирано преко 160.000 ха.[2]
Услови образовања[уреди | уреди извор]
Образују се на тврдим и компактним кречњацима и доломитима код којих је изражено само хемијско распадање. Под хемијским распадањем се подразумевају процеси растварања карбоната и њихово деседентно испирање (кретање материје са површине у дубље слојеве земљишта) у облику бикарбоната. Минерални део земљишта се образује од силикатног остатка,односно резидијума, после испирања карбоната. У тврдим кречњацима мозе бити цак 99% калцијум-карбоната а само 1% силикатног остатка, који уцествује у образовању солума.[2]
Педогенетски процеси[уреди | уреди извор]
Као што је већ речено, хемијско распадање је израженије од физичког. Испирање карбоната је дуготрајан процес а кречњак има јако мало силикатног остатка. Због тога се у почетној фази, преко тврдог кречњака образује хумусни хоризонт, који не садржи органо-минералне комплексе. То значи да хумус није повезан са глином. Касније, када дође до акумулације глиненог резидијума, долази до стварања повољног органо-минералног комплекса. Затим долази до интензивне акумулације хумуса јер су услови за његову минерализацију веома неповољни (суша,екстремне температуре..). Хумусне киселине се неутрализују образовањем калцијум-карбоната и долази до стварања хумата. Сви ови процеси се могу поделити у три главне фазе настанка кречњачко-доломитне црнице:
- органогена фаза
- органо-минерална фаза
- браунизација[3]
Физичке особине[уреди | уреди извор]
Црнице спадају у сува и топла земљишта. Такође су веома порозне са великим садржајем надкапиларних пора. Веома пропусне за воду и добро аерисане, што често доводи до дефицита воде у земљишту за биљке. Углавном доминира ксерофитна вегетација. На настанак ових земљишта немају утицај површинске и подземне воде и због тога спадају у групу аутоморфних земљишта. А пошто је заступљен процес хумификације огранске материје и образовање правог А хоризонта, можемо их сврстати у класу хумусно акумулативних земљишта. Ова земљишта дуго остају у стадијуму А-Р профила. Међутим, у високопланинским зонама мозе доћи до настанка дебелог слоја сировог хумуса-О хоризонта, под утицајем шумске и жбунасте вегетације.[4]
Хемијске особине[уреди | уреди извор]
Иако се образују на карбонатним супсратима, ова земљишта не садрже карбонате. Реакције земљишта су неутралне до слабо киселе што доста зависи од фазе у којој се налазе, климатских услова и вегетације. Према правилу, у почетним фазама су најмање кисела земљишта. Црнице које се образују на вишим планинама су киселије јер долази до спирања база. А на мањим висинама су неутралне до слабо киселе јер нема испирања материја. Богата су хумусом (10-25%), што такође условљава и висок капацитет адсорпције. Међу адсорбованим јонима, доминирају јони магнезијума и калцијума. Добро су обезбеђена приступачним обликом калијума али веома сиромашна у приступачном облику фосфора. Богата су азотом, међутим он није приступачан биљкама због јако слабо изражене минерализације органских материја.[5]
Коришћење земљишта[уреди | уреди извор]
Биљке на овим земљиштима неретко страдају од суше због јаке водопропустљивости и мале дубине земљишта. Највећи део ових земљишта је под ливадама и пашњацима а мањи део се користи за гајење повртарских и ратарских култура (кромпир,раж,јечам,пшеница). Ова земљишта нису изложена ерозији водом због велике водопропустљивости, међутим често су изложена еолској ерозији, наручито ако је ослабљен или уништен биљни покривач.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Александар Р.Ђорђевић и Свјетлана Б.Радмановић(2016) "Педологија",Београд.стр.286
- ^ а б Александар Р. Ђорђевић; Свјетлана Б. Радмановић (2016). Педологија. Београд. стр. 288.
- ^ Александар Р.Ђорђевић и Свјетлана Б.Радмановић(2016) "Педологија",Београд.стр.290
- ^ Александар Р.Ђорђевић и Свјетлана Б.Радмановић(2016) "Педологија",Београд.стр.291
- ^ Живковић, M. (1991): Педологија, генеза, састав и особине земљишта, Прва књига, Пољопривредни факултет, Београд.