Насилничко понашање

С Википедије, слободне енциклопедије

Постер у кампањи против насилничког понашања Цефет-МГ

Насилничко понашање или булинг је употреба силе, присиле или претње за злостављање, агресивно доминирање или застрашивање. Овакво понашање се често репетитивно и хабитуално. Један суштински предуслов је перцепција (од стране насилника или других) неравнотеже физичке или друштвене моћи. Ова неравнотежа разликује булинг од сукоба.[1] Булинг је поткатегорија агресивног понашања коју карактеришу следећа три минимална критеријума: (1) непријатељске намере, (2) неравнотежа моћи и (3) понављање током одређеног временског периода.[2] Булинг је активност понављаног, агресивног понашања која има за циљ да повреди другог појединца, физички, ментално или емоционално.

Злостављање се креће од један на једног, појединачног малтретирања до групног малтретирања, званог мобинг, у којем насилник може имати једног или више „помоћника” који могу да буду спремни да помогну примарном насилнику у њиховим активностима. Булинг у школи и на радном месту такође се назива „вршњачко злостављање”.[3] Роберт V. Фулер је анализирао насиље у контексту рангизма. Норвешки истраживач Дан Олвеус сматра да се булинг дешава када је особа „изложена, више пута и током времена, негативним поступцима једне или више других особа”,[4] и да се негативне радње дешавају „када особа намерно нанесе повреду или нелагоду другој особи, физичким контактом, речима или на друге начине.”[4] Индивидуални булинг обично карактерише особа која се понаша на одређени начин да би стекла моћ над другом особом.[5]

Култура булинга може се развити у било којем контексту у којем људи комуницирају једни са другима. Ово може укључивати школу, породицу, радно место,[6] дом и суседство. Главна платформа за насиље у савременој култури налази се на веб страницама друштвених медија.[7] У једној студији о мушким играчима америчког фудбала из 2012. године, „најјачи предиктор [булинга] била је перцепција да ли ће најутицајнији мушкарац у животу играча одобравати насилничко понашање”.[8]

Булинг се може дефинисати на више различитих начина. У Великој Британији не постоји законска дефиниција булинга,[9] док неке државе у Сједињеним Државама имају законе против тога.[10] Булинг је подељен на четири основне врсте злостављања - психолошко (понекад се назива и емоционално или релационо), вербално, физичко и сајбер.[11]

Понашања која се користе за потврђивање такве доминације могу укључивати физички напад или присилу, вербално узнемиравање или претњу, а такви поступци могу репетитивно бити усмерени према одређеним циљевима. Рационализације таквог понашања понекад укључују разлике у друштвеној класи, раси, религији, полу, сексуалној оријентацији, изгледу, понашању, говору тела, личности, репутацији, роду, снази, величини или способности.[12][13][14] Ако насиље врши група, то се зове мобинг.[15]

Типови[уреди | уреди извор]

Индивидуални булинг се може класификовати у четири типа.[16] Колективно малтретирање је познато као мобинг и може обухватати било који од индивидуалних типова булинга.

Физички, вербални и релациони булинг су најпревалентнији у основној школи, а могу почети и много раније, настављајући у каснијим фазама у животу појединаца. Наводи се да је сајбер-булинг чешће у средњој школи него у основној школи.[16]

Индивидуално[уреди | уреди извор]

Појединачне тактике булинг може почињавати једна особа против мете или мета.[17]

Физички[уреди | уреди извор]

Ово је свако насиље које штети нечијем телу или оштећује њихов иметак. Крађа, гурање, ударање, туча и уништавање имовине све су врсте физичког булинга. Физички булинг је ретко први облик булинга који ће мета доживети. Често насиље почиње у другачијем облику и касније прелази у физичко насиље. У физичком малтретирању главно оружје које насилник користи је њихово тело приликом напада на своју мету. Понекад групе младих одраслих особа циљају и отуђивати вршњака због неких предрасуда адолесцената. Ово брзо може довести до ситуације у којима им се другови из разреда ругају, муче их и пребијају. Физичко малтретирање често ескалира с временом и може довести до кобног завршетка, па стога многи покушавају да то брзо зауставе, како би спречили даљњу ескалацију..[18]

Вербално[уреди | уреди извор]

Ово је сваки булинг који се спроводи говором. Називање имена, ширење гласина, претња некоме и исмевање других су облици вербалног булинга. Вербално малтретирање је једна од најчешћих врста булинга. У вербалном булингу је главно оружје које злостављач користи њихов глас. У многим случајевима вербално малтретирање је уобичајено код оба пола, мада су девојке склоније овом приступу. Девојке су, углавном, суптилније са увредама од дечака. Девојке користе вербално малтретирање, као и технике друштвеног искључивања, како би доминирале и контролирале друге појединце и показале своју супериорност и моћ. Међутим, постоје и многи дечаци са довољно суптилности да користе вербалне технике доминације, и који практикују коришћење речи када желе да избегну невоље које могу доћи са физичким малтретирањем неког другог.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јувонен, Ј.; Грахам, С. (2014). „Буллyинг ин Сцхоолс: Тхе Поwер оф Буллиес анд тхе Плигхт оф Вицтимс”. Аннуал Ревиеw оф Псyцхологy. 65: 159—85. ПМИД 23937767. дои:10.1146/аннурев-псyцх-010213-115030. 
  2. ^ Бургер, Цхристопх; Строхмеиер, Дагмар; Спрöбер, Нина; Бауман, Схери; Ригбy, Кен (2015). „Хоw теацхерс респонд то сцхоол буллyинг: Ан еxаминатион оф селф-репортед интервентион стратегy усе, модератор еффецтс, анд цонцуррент усе оф мултипле стратегиес”. Теацхинг анд Теацхер Едуцатион. 51: 191—202. дои:10.1016/ј.тате.2015.07.004. 
  3. ^ Елизабетх Беннетт (1. 1. 2006). Пеер Абусе Кноw Море!: Буллyинг фром а Псyцхологицал Перспецтиве. Инфинитy. ИСБН 978-0-7414-3265-0. Архивирано из оригинала 14. 9. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  4. ^ а б „Хисторy”. ОЛWЕУС Буллyинг Превентион Програм. ОЛWЕУС Буллyинг Превентион Програм. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  5. ^ Валерие Е. Бесаг (1989). Буллиес анд вицтимс ин сцхоолс: а гуиде то ундерстандинг анд манагемент. Опен Университy Пресс. ИСБН 978-0-335-09542-1. Архивирано из оригинала 7. 7. 2014. г. Приступљено 29. 10. 2013. 
  6. ^ Wиллиамс, Раy (3. 5. 2011). „Тхе Силент Епидемиц: Wоркплаце Буллyинг”. Псyцхологy Тодаy. Архивирано из оригинала 21. 11. 2015. г. Приступљено 13. 11. 2016. 
  7. ^ Wхиттакер, Е (2016). „Цyбербуллyинг виа социал медиа”. Јоурнал оф Сцхоол Виоленце: 11—29. 
  8. ^ Стеинфелдт, Јессе А.; Ваугхан, Еллен L.; ЛаФоллетте, Јулие Р.; Стеинфелдт, Маттхеw C. (октобар 2012). „Буллyинг амонг адолесцент фоотбалл плаyерс: Роле оф масцулинитy анд морал атмоспхере”. Псyцхологy оф Мен анд Масцулинитy. 13 (4): 340—353. дои:10.1037/а0026645. хдл:2022/14023. Архивирано из оригинала 19. 10. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  9. ^ „Тхе Университy оф Манцхестер Дигнитy ат Wорк анд Студy Полицy”. Тхе Университy оф Манцхестер. јануар 2012. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  10. ^ „Стате Лаwс Релатед то Буллyинг Амонг Цхилдрен анд Yоутх” (ПДФ). У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес - Хеалтх Ресоурцес анд Сервицес Администратион - Матернал анд Цхилд Хеалтх Буреау. У.С. Департмент оф Хеалтх анд Хуман Сервицес. Архивирано из оригинала (ПДФ) 4. 3. 2011. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  11. ^ Бранк, Еве M.; Хоетгер, Лори А.; Хазен, Катхерине П. (децембар 2012). „Буллyинг”. Аннуал Ревиеw оф Лаw анд Социал Сциенце. 8 (1): 213—230. дои:10.1146/аннурев-лаwсоцсци-102811-173820. 
  12. ^ „Цхилдрен wхо аре буллyинг ор беинг буллиед”. Цамбридгесхире Цоунтy Цоунцил: Цхилдрен анд фамилиес. Цамбридгесхире Цоунтy Цоунцил. 24. 7. 2013. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  13. ^ Ерицсон, Нелс (јун 2001). „Аддрессинг тхе Проблем оф Јувениле Буллyинг” (ПДФ). ОЈЈДП Фацт Схеет #ФС-200127. 27. Архивирано (ПДФ) из оригинала 26. 6. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  14. ^ Меyер, Доуг (2016). „Тхе Гентле Неолибералисм оф Модерн Анти-буллyинг Теxтс: Сурвеилланце, Интервентион, анд Бyстандерс ин Цонтемпорарy Буллyинг Дисцоурсе”. Сеxуалитy Ресеарцх анд Социал Полицy. 13 (4): 356—370. дои:10.1007/с13178-016-0238-9. 
  15. ^ Ноа Давенпорт; Рутх Дистлер Сцхwартз; Гаил Пурселл Еллиотт (1. 7. 1999). Моббинг: Емотионал Абусе ин тхе Америцан Wоркплаце. Цивил Социетy Публисхинг. ИСБН 978-0-9671803-0-4. Архивирано из оригинала 1. 1. 2014. г. Приступљено 28. 10. 2013. 
  16. ^ а б Бергер, Катхлеен Стассен (2014). Инвитатион то тхе Лифе Спан. Неw Yорк: Wортх Публисхерс. ИСБН 978-1464172052. 
  17. ^ „Буллyинг Дефинитионс”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 26. 2. 2016. 
  18. ^ „но буллyинг”. нобуллyинг.цом/пхyсицал-буллyинг/. Архивирано из оригинала 1. 12. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 
  19. ^ „Wхат ис Вербал Буллyинг анд Хоw то Хандле Вербал Буллиес - Буллyинг Статистицс”. Буллyинг Статистицс. 8. 7. 2015. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2016. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Библиотечки ресурси о
Насилничко понашање
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nasilničko_ponašanje&oldid=27676067”