Индоктринација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Индоктринација је процес насилног усађивања идеја, ставова, когнитивних стратегија или професионалних методологија (видети доктрина).[1] Често се разликује од образовања због чињенице да се од индоктринисане особа очекује да не доводи у питање и критички не испитује доктрину коју је научила.[2] Као такав, термин се може користити пежоративно, често у контексту образовања, политичког мишљења, теологије или религијске догме. Учење научним методом, посебно, се не може правилно назвати индоктринацијом, у смислу да се основни принципи науке базирају на критичкој евалуацији и скептичном испитивању сопствених идеја, што је став ван било које доктрине.[3] У пракси, међутим, одређени ниво нерационалне индоктринације, обично виђене као неедукативне, је увек присутан.[4] Термин је блиско повезан са социјализацијом; у стандардном говору, индоктринација је често повезана са негативним конотацијама, док се социјализација односи на културно или образовно учење.

Верска индоктринација[уреди]

Верска индоктринација, изворни смисао индоктринације, односи се на процес преношења доктрине на ауторитативан начин, као у катихизису (види веронаука). Већина верских група, међу тзв. откривеним религијама, поучава нове чланове о принципима религије; ово се сада обично не назива индоктринације од стране самих религија, делом и због негативне конотације коју је та реч стекла. Мистеријске религије захтевају период индоктринације пре давања приступа езотеричним знањима.

Као пежоративан термин индоктринација подразумева насилно или принудно терање људи да делују и размишљају на основу одређене идеологије. Неки секуларни критичари сматрају да све религије индоктринирају своје присталице, још као децу, а та оптужба је направљена у случају верског екстремизма. Секте као што је сајентологија користе тестове личности и притиске околине да индоктринишу нове чланове. Неке религије имају церемоније иницијације за децу од 13 година и млађу, као што су Бар Мицва, крштење, Шичи-Го-Сан и друге. У будизму Храм дечаци су охрабрени да прате веру док су још веома млади. Критичари религије, као што је Ричард Докинс, тврде да су деца религиозних родитеља често неправедно индоктринирана.[5] Процес излагања деце сложеним ритуалима иницијације пре него што су она у стању да критички процене тај догађај је од стране Докинса и других критичара религије виђен као окрутан.

Војна индоктринација[уреди]

Почетна психолошка припрема војника за време тренинга се назива индоктринација (није пежоратив).

Информациона сигурност[уреди]

У области информационе сигурности, индоктринација је почетни брифинг и упутства дата пре него што нека особа добије приступ тајним информацијама.[6]

Критика[уреди]

Ноам Чомски назначава: „За оне који упорно траже слободу, не може бити хитнијег задатка него да успеју да разумеју механизме и праксе индоктринације. Они се лако виде у тоталитарним друштвима, али знатно теже у систему 'испирања мозга под слободом' којима смо изложени и који исувише често служимо као вољни или несвесни инструменти."[7]

Роберт Џеј Лифтон тврди[8] да циљ фраза или парола попут „крв за нафту“, или „сеци и бежи," није да настави рефлексивне разговоре већ да их замени емотивно привлачним фразама. Ова техника се зове клише престанка размишљања.

Извори[уреди]

  1. ^ Funk and Wagnalls: "To instruct in doctrines; esp., to teach partisan or sectarian dogmas"; I.A. Snook, ed. 1972. Concepts of Indoctrination (London: Routledge and Kegan Paul).
  2. ^ Wilson, J., 1964. "Education and indoctrination", in T.H.B. Hollins, ed. Aims in Education: the philosophic approach(Manchester University Press).
  3. ^ види научни метод.
  4. ^ Thiessen, Elmer John, 1985. "Initiation, Indoctrination, and Education", Canadian Journal of Education / Revue canadienne de l'éducation 10.3 (Summer 1985:229-249), са библиографијом.
  5. ^ Dawkins, Richard. The God Delusion. New York: Bantam Books, 2006. Print.
  6. ^ The National Industrial Security Program Operating Manual defines indoctrination as "the initial security instructions/briefing given a person prior to granting access to classified information."
  7. ^ Chomsky, Noam. „Propaganda, American Style“ Приступљено 29. 6. 2007.. 
  8. ^ Lifton, Robert Jay (1989). Thought Reform and the Psychology of Totalism: A Study of "Brainwashing" in China. University of North Carolina Press. стр. 524. ISBN 978-0-8078-4253-9. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]