Оксоањон
Оксоањон (оксиањон) је хемијско једињење са општом формулом AxOyz− (где је А хемијски елемент и О је атом кисеоника). Оксоањоне формира велика већина хемијских елемената.[1] Формуле једноставних оксоањона су одређене октетним правилом. Структуре оксоањона се могу разматрати као да су формиране од AOn полиедарних јединица које имају заједничке врхове или ивице. Фосфатни и полифосфатни естри АМП, АДП и АТП су примери биолошки важних оксоањона.[2]
Мономерни оксоањони[уреди | уреди извор]
Формула мономерних оксоањона, AOnm−, је одређена оксидационим стањем елемента А и његовом позицијом у периодној табели. Елементи друге периоде су ограничени са максималним координационим бројем 4. Међутим, елементи прве периоде немају мономерне оксоањоне са тим координационим бројем. Уместо тога, карбонат (CO32−) и нитрат (NO3−) имају тригонално планарне структуре са π везама између централног атома и атома кисеоника. π везивање се често јавља, јер централни атом и кисеоник имају сличне величине.
Оксоањони треће периоде су тетраедрални. Тетраедралне SiO4 јединице су нађене у оливинским минералима, [Mg,Fe]SiO4, мада се самостални ањон не јавља. Јони фосфата (PO43−), сулфата (SO42−), и перхлората (ClO4−) се могу наћи у разним солима. Многи оксоањони елемента у нижем оксидационом стању подлежу октетном правилу, што се може користити при писању њихових формула.
| Оксидационо стање | Име | Формула | Модел |
|---|---|---|---|
| +1 | хипохлоритни јон | ClO− | 
|
| +3 | хлоритни јон | ClO2− | 
|
| +5 | хлоратни јон | ClO3− | 
|
| +7 | Перхлоратни јон | ClO4− | 
|
У четвртој и наредним периодама 6-координација је могућа, мада изоловани октаедрални оксоањони нису познати зато што бе они носили сувише велики набој. Тако молибден (VI) не формира MoO66−, али формира тетраедрални молибдатни ањон, MoO42−. MoO6 јединице су нађене у кондензованим молибдатима. Потпуно протонисани оксоањони са октаедралном структуром су нађени у јонима као што су Sn(OH)62− и Sb(OH)6−.
Именовање[уреди | уреди извор]
Мономерни оксоањони добијају имена на основу неколико веома једноставних правила.[3][4]
- Ако централни атом није у групи VII
| Оксидациони број централног атома | Именска шема | Примери |
|---|---|---|
| = број групе | *-ат | Борат (BO33−), Карбонат (CO32−), Нитрат (NO3−), Фосфат (PO43−), Сулфат (SO42−), Хромат (CrO42−), Арсенат (AsO43−) |
| = број групе − 2 | *-ит | Нитрит (NO2−), Фосфит (PO33−), Сулфит (SO32−), Арсенит (AsO33−) |
| = број групе − 4 | хипо-*-ит | Хипофосфит (PO23−), Хипосулфит (SO22−) |
- Ако је централни атом у групи VII
| Оксидациони број централног атома | Именска шема | Примери |
|---|---|---|
| = број групе | пер-*-ат | Перхлорат (ClO4−), Пербромат (BrO4−), Перјодат (IO4-), Перманганат (MnO4−) |
| = број групе − 2 | *-ат | Хлорат (ClO3-), Бромат (BrO3−), Јодат (IO3-) |
| = број групе − 4 | *-ит | Хлорит (ClO2−), Бромит (BrO2−) |
| = број групе − 6 | хипо-*-ит | Хипохлорит (ClO−), Хипобромит (BrO−) |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. ИСБН 0080379419.
- ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500.
- ^ Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
- ^ Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.