Хлорна киселина
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Хлорна киселина | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Други називи | Хлорна(V) киселина |
| Идентификација | |
| CAS регистарски број | 7790-93-4 |
| MeSH | |
| Својства | |
| Молекулска формула | HClO3 |
| Моларна маса | 84.45914 g mol−1 |
| Агрегатно стање | безбојан раствор |
| Густина | 1 g/mL, раствор (апроксимативно) |
| Растворљивост у води | >40 g/100 ml (20 °C) |
| pKa | ca. −1 |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тригонална пирамида |
| Опасност | |
| Опасност у току рада | Оксидант |
| Сродна једињења | |
| Други анјони | бромна киселина јодна киселина |
| Други катјони | амонијум-хлорат натријум-хлорат калијум-хлорат |
| Сродна једињења | хлороводонична киселина хипохлорна киселина хлораста киселина перхлорна киселина |
| Осим уколико није наведено другачије, информације су дате за једињења при стандардним хемијским условима (на 25 °C, 100 kPa) |
|
Хлорна киселина је веома јака неорганска киселина. Хлорна киселина је безбојна, непостојана течност густине 1,28 g/cm³. Њена молекулска формула је HClO3. Она је јако оксидационо средство. Њена температура топљења је испод -20°C, а на температури 40°C подлеже распаду. Најлакше се добија додавањем сумпорне киселине у водени раствор хлорид(V) баријума (тада се издваја нерастворљив баријум сулфид). Може се добити и растварањем у води хлор(V) оксида Cl2O5.
Спада у кисеоничне киселине хлора
Види још [уреди]
|
|||||
