Đuzepe Enriči
| Đuzepe Enriči | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Lični podaci | |||||
| Puno ime | Đuzepe Enriči | ||||
| Datum rođenja | 2. januar 1896. | ||||
| Mesto rođenja | Pitsburg[1], SAD | ||||
| Datum smrti | 1. septembar 1968. (70 god.) | ||||
| Mesto smrti | Nica[2], Francuska | ||||
| Državljanstvo | Kraljevina Italija | ||||
| Timske informacije | |||||
Trenutni tim | završio karijeru | ||||
| Disciplina | drumski | ||||
| Tip vozača | brdaš | ||||
| Profesionalna karijera | |||||
| 1921 | Individualno | ||||
| 1922—1924 | Lenjano—pireli | ||||
| 1925 | Armo—dinlop | ||||
| 1926 | Otomoto-itkinson | ||||
| 1927—1928 | Individualno | ||||
| Uspesi | |||||
| |||||
| Ažurirano: 8. januar 2017. | |||||
Đuzepe Enriči (ital. Giuseppe Enrici, 2. januar 1896. — 1. septembar 1968)[3] bivši je italijanski profesionalni biciklista u periodu od 1921. do 1928. godine. Najveći uspeh ostvario je 1924. kada je osvojio Điro d’Italiju. Enriči je tako postao prvi pobednik Đira koji je rođen van Italije.[4]
Detinjstvo i početak karijere[uredi | uredi izvor]
Italijani su u talasima migrirali u Pensilvaniju u zadnjoj dekadi 19. veka, a Enričijeva porodica je bila među onima koje su se nastanile u Pitsburg.[4] Između 1890. i 1900. populacija Italijana u gradu je sa 2.794 porasla na više od 66.000.[4] Mnogi su radili u železnicama, rudnicima i kamenolomima.[4] Enričijeva porodica je u jednom trenutku odlučila da se vrati u Italiju i doselili su se u Pijemont. Region Severne Italije je bio srce biciklizma i mladi Đuzepe se zainteresovao za taj sport.[4]
Nakon što je vozio individualno, Enriči se 1922. pridružio timu Lenjano, jednom od najboljih italijanskih timova. Prve sezone je završio na 17 mestu klasik Milano—Sanremo,[2] nakon čega je vozio Điro d’Italiju po prvi put. Điro 1922. je bio jako težak, 75 vozača je startovalo, a završilo ga je samo 15.[5] Enriči je bio dosta dobar, završio je treći na sedmoj i osmoj etapi, četvrti na devetoj i završio je Điro na podijumu, osvojio je treće mesto, sat, 35 minuta i 33 sekunde iza pobednika i suvozača, Đovanija Brunera.[5] Drugo i četvrto mesto su takođe osvojili vozači tima Lenjano, koji je dominirao te godine.[5] Nakon Điro d’Italije, Enriči je završio peti na Điro del’Emilija trci i četvrti na Điro di Pijemont trci.[2]
1923—1928[uredi | uredi izvor]
Milano—Sanremo je drugu godinu zaredom završio na 17 mestu. Na Điro d’Italiji 1923. Enriči je dve etape završio u prvih 10, prvu i osmu etapu.[6] Điro je završio na šestom mestu u generalnom plasmanu.[6] U julu je osvojio drugo mesto na Điro del’Emilija trci, završio je iza Đovanija Mikele-Gordinija.[7] U nastavku sezone završio je deseti na Điro di Toskani, šesti na Milano—Modena trci i deseti na Điro di Lombardiji.[2]
1924. završio je deveti na Điru Pijemonta. Na Điro d’Italiji, Enriči je imao veliku priliku, jer mnoga velika imena nisu učestvovala: Đovani Brunero, Kostante Đirardengo, Otavio Botekja i Gaetano Beloni.[8] Najbolji vozači su tražili novac od svojih timova da bi vozili Điro, timovi su tražili novac od organizatora Đira, organizatori su odbili da daju novac i najbolji vozači nisu učestvovali.[8] Takođe, Điro 1924. je ostao upamćen i po tome što je na njemu učestvovala žena, Alfonsina Strada, prva i jedina žena koja je ikada vozila Điro.[8] Prvi deo trke je protekao dobro za Enričija, završio je svih šest prvih etapa u top 5 i nakon šeste etape bio je na drugom mestu u generalnom plasmanu, 16 minuta iza lidera, Federika Gaja. Na sedmoj etapi, od Fođe do Lakvile, dugoj 304 km, Gaj je napao u nameri da poveća prednost, ali su ga ubrzo prestigli pravi brdaši. Gaj je zbog uloženog napora ostao bez snage u finišu i izgubio je 17 minuta.[8] Enriči je pobedio na etapi i preuzeo vođstvo sa minut ispred Gaja.[4] Dva dana kasnije, na osmoj etapi, Enriči je pobedom učvrstio svoju prednost, jer je Gaj izgubio 40 minuta po jako lošem vremenu.[4] Na devetoj etapi, Arturo Ferario je pobedio sekundu ispred Enričija.[8] Enriči je dobio infekciju stopala, ali je povećao prednost na zadnjim etapama i osvojio je Điro sa 58 minuta i 21 sekundu ispred Federika Gaja.[8] Nakon Đira, Enriči je vozio Tur de Frans po prvi put, ali ga je napustio tokom četvrte etape.
Enriči nikad više nije bio na istom nivou kao 1924. 1925. nije uspio da završi Điro, a Tur de Frans je napustio tokom etape 11. 1926. je završio Điro na petom mestu, naredne godine nije uspio da ga završi, dok ga je 1928. završio na 13 mestu.[2] Na kraju sezone završio je karijeru. 1930. vozio je trku gran pri Kana, koju je završio na trećem mestu, nakon čega se nije više vraćao biciklizmu.
Umro je u Nici 1. septembra 1968.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Ciclisti eroici: Giuseppe Enrici” (na jeziku: italijanskom). Pristupljeno 8. januar 2017.
- ^ a b v g d „Palmarès: GIUSEPPE ENRICI.” (na jeziku: francuskom). 10. decembar 2016. Pristupljeno 8. januar 2017.[mrtva veza]
- ^ „Giuseppe Enrici”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2016. g. Pristupljeno 8. januar 2017.
- ^ a b v g d đ e Graham Healy (2. januar 2016). „Giuseppe Enrici – The First US-Born Giro d’Italia Winner”. Pristupljeno 8. januar 2017.
- ^ a b v McGann, Bill; McGann, Carol. „1922 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 8. januar 2017.
- ^ a b McGann, Bill; McGann, Carol. „1923 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 8. januar 2017.
- ^ „Bologna 1923: Giro dell'Emilia”. Pristupljeno 8. januar 2017.
- ^ a b v g d đ McGann, Bill; McGann, Carol. „1924 Giro d'Italia”. Bike Race Info. Pristupljeno 8. januar 2017.
