Ница
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
|
|
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
| Ница фр. Nice |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Француска |
| Регион | Прованса-Алпи-Азурна обала |
| Департман | Приморски Алпи |
| Становништво | |
| Становништво (2006) | 347.060 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, лети UTC+2 |
| Површина | 71,92 km² |
 Ница
Ница на мапи Француске
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Кристијан Естрози |
Ница (фр. Nice) је лучки град, смештен недалеко од италијанске границе, између Кана и Монака. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 347.060.
Садржај |
Географија[уреди]
.jpg)
Ница се састоји из три различита дела по физиономији, а донекле и по функцијама. То су: стари део града, Симез (старо римско регионално средиште) и нови део града.
Стари део града карактерише се релативно уским, местимично кривудавим улицама и осталим одликама медитеранских градова (високим кућама саграђеним углавном од камена са карактеристичним дрвеним капцима на прозорима). Источно од старог града и луке, на полуострву Кап-Фера, у густим, вечно зеленим медитеранским шумама, развило су луксузно туристичко насеље Вилфранш са више од 3.000 вила, која се временом територијално спојила са Ницом. Још источније, а опет у заливу, развило се друго туристичко насеље Болије.
Нови део града се простире поред обале, односно дуж једног широког и овалног залива жаловитом обалом. Његову најупадљивију одлику представљају широке авеније декорисане зеленим палмама, разноврсним цвећем и травњацима. Најпривлачнија од свих је надалеко чувено „Енглеско шеталиште“ на коме су редом поређани најелитнији хотели и луксузне виле. Ова дивна улица пружа се читавих 5 km дуж залива, тј. од саме делте Вара. Све остале улице међусобно су паралелне, широке и готово сасвим праве, са знатно новијим, комфорним кућама. Ова четврт прошарана је многим вртовима, дивним парковима. Има велики број цвећара и продавница са сувенирима.
Клима[уреди]
Због свог положаја, Ница је једно од најтоплијих места Азурне обале. Најпријатнији месеци за путовање су мај и период од половине септембра до половине октобра. Најкишовитији дани су у фебруару и марту, а од јуна до августа могуће су велике врућине. Зиме су благе и нема мраза, па је зато овај град у 19. веку Енглезима био омиљено место за одмор у току зиме, што данас доказују велики хотели и баште. Блага клима погодна је и за виноградарство.
Историја[уреди]
Неоспорно је де је главни град Азурне обале, лепа Ница, предео који је још од најстаријих времена био непрекидно, густо насељен. Доказ ове приче су предмети нађени у Грималдијевој пећини и присуство човечанства још у Палеолиту и Неолиту. Природне погодности ове области користили су Грци, који су своју насеобину назвали Никаеа, а то име задржали су и Римљани, који су касније освојили ову регију. У 14. веку Авињон је био духовни центар и цела Прованса је доживела литерарни и уметнички процват. Док је Прованса овим дефинитивно постала француска, будућност Нице је кроз повезаност са савојским војводама доживела обрт. Град је 1793. анектиран Француској, а 1814. припао је „савојској кући“, све док, после масовног протеста народа 1860, коначно није додељен Француској.
Демографија[уреди]
| 1945. | 1954. | 1962. | 1968. | 1975. | 1982. | 1990. | 1999. | 2006. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 211,165 | 244,400 | 295,000 | 322,422 | 346,600 | 337,085 | 342,439 | 342,738 | 347,060 |
Фестивали[уреди]
Разни фестивали и карневали уносе у живот изузетну ведрину, јужњачку присност и топлину. Познати су цветни фестивал односно „Битка цвећем“ први пут одржан 1876., зимски карневал, спектакли са вештачком ватром ...
Галерија[уреди]
-
Руска црква
-
Палата правде
-
Азурна обала
Спољашње везе[уреди]
- База података: Insee ((fr))
