Ница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ница
фр. Nice

Nice-night-view-with-blurred-cars 1200x900.jpg
Променада у Ници

Грб
Основни подаци
Држава Застава Француске Француска
Регион Прованса-Алпи-Азурна обала
Департман Приморски Алпи
Становништво
Становништво (2011-01-01) 344.064[1]
Густина становништва 4783,98 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 43°42′12″N 7°15′59″E / 43.703393, 7.266274
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Површина 71,92 км²
Ница на мапи Француске
{{{alt}}}
Ница
Ница на мапи Француске
Остали подаци
Градоначелник Кристијан Естрози
Поштански код 06000, 06100, 06200, 06300
INSEE код 06088

Ница (фр. Nice) је лучки град, смештен недалеко од италијанске границе, између Кана и Монака. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 347.060.[2][3]

Географија[уреди]

Лука Нице

Ница се састоји из три различита дела по физиономији, а донекле и по функцијама. То су: стари део града, Симез (старо римско регионално средиште) и нови део града.

Стари део града карактерише се релативно уским, местимично кривудавим улицама и осталим одликама медитеранских градова (високим кућама саграђеним углавном од камена са карактеристичним дрвеним капцима на прозорима). Источно од старог града и луке, на полуострву Кап-Фера, у густим, вечно зеленим медитеранским шумама, развило су луксузно туристичко насеље Вилфранш са више од 3.000 вила, која се временом територијално спојила са Ницом. Још источније, а опет у заливу, развило се друго туристичко насеље Болије.

Нови део града се простире поред обале, односно дуж једног широког и овалног залива жаловитом обалом. Његову најупадљивију одлику представљају широке авеније декорисане зеленим палмама, разноврсним цвећем и травњацима. Најпривлачнија од свих је надалеко чувено „Енглеско шеталиште“ на коме су редом поређани најелитнији хотели и луксузне виле.[4] Ова улица пружа се 5 km дуж залива, тј. од саме делте Вара. Све остале улице међусобно су паралелне, широке и готово сасвим праве, са знатно новијим, комфорним кућама. Ова четврт прошарана је многим вртовима, дивним парковима. Има велики број цвећара и продавница са сувенирима.

Клима[уреди]

Због свог положаја, Ница је једно од најтоплијих места Азурне обале. Најпријатнији месеци за путовање су мај и период од половине септембра до половине октобра. Најкишовитији дани су у фебруару и марту, а од јуна до августа могуће су велике врућине. Зиме су благе и нема мраза, па је зато овај град у 19. веку Енглезима био омиљено место за одмор у току зиме, што данас доказују велики хотели и баште. Блага клима погодна је и за виноградарство.

Историја[уреди]

Неоспорно је де је главни град Азурне обале. Ница је предео који је још од најстаријих времена био непрекидно, густо насељен. Доказ су предмети нађени у Грималдијевој пећини и присуство људи још у Палеолиту и Неолиту. Природне погодности ове области користили су Грци, који су своју насеобину назвали Никаеа,[5], а то име задржали су се и Римљани, који су касније освојили ову регију. У 14. веку Авињон је био духовни центар и цела Прованса је доживела литерарни и уметнички процват. Док је Прованса овим дефинитивно постала француска, будућност Нице је кроз повезаност са савојским војводама доживела обрт. Град је 1793. анектиран од Француске, а 1814. припао је династији Савоја, све док, после масовног протеста народа 1860, коначно није додељен Француској.

Демографија[уреди]

Демографија
1945. 1954. 1962. 1968. 1975. 1982. 1990. 1999. 2006. 2011.
211.165 244.400 295.000 322.422 346.600 337.085 342.439 342.738 347.060 344.064

Фестивали[уреди]

Разни фестивали и карневали уносе у живот изузетну ведрину, јужњачку присност и топлину. Познати су цветни фестивал односно „Битка цвећем“ први пут одржан 1876, зимски карневал, спектакли са вештачком ватром ...

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • База података: Insee ((fr))