Alen Prost

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Alen Prost
Alen Prost
Lični podaci
Datum rođenja(1955-02-24)24. februar 1955. (69 god.)
Mesto rođenjaSen Šamon, Francuska
Statistika karijere
Broj trka202
Šampionati4 (1985, 1986, 1989, 1993)
Pobede51
Podijumi106
Pol pozicija33
Najbrži krugovi41

Alen Prost (franc. Alain Prost; Sen Šamon, 24. februar 1955)[1] je francuski vozač jermenskog porekla, svetski šampion, a kasnije i vlasnik tima Formule 1. Godine 1999, Prost je primio Svetsku sportsku nagradu veka u kategoriji motornog sporta.[2][3]

U trkama Formule 1 je učestvovao do 1993. godine, kada se povukao nakon četvrte osvojene šampionske titule. Osnovao je tim Prost gran pri koji je učestvovao u trkama od 1997. do 2001. godine.

Uspeh po sezonama[uredi | uredi izvor]

Prost na VN Nemačke tokom pohoda na svoju prvu šampionsku titulu 1985. godine

Alen Prost je četvorostruki šampion Formule 1. Više titula od njega imaju jedino Mihael Šumaher i Huan Manuel Fanđo.

Prost nije vozio trke 1992. godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Prost se u godinama pre Formule 1 bavio kartingom. Godine 1975. je bio najbolji u kategoriji seniora u celoj Francuskoj.

1980: Maklaren[uredi | uredi izvor]

Svoj debi u Formuli 1 Prost je načinio u Maklarenu 1980. godine. Već u svojoj debitantskoj trci na VN Argentine osvojio je šesto mesto i jedan poen. Da osvoje poene na debitantskoj trci je uspela svega nekolicina vozača. Ipak, ta godina nije bila uspešna i Prost uprkos trogodišnjem ugovoru prelazi u Reno.

1981—1983: Reno[uredi | uredi izvor]

Iako je na VN Francuske 1981. godine osvojio svoj prvi Gran pri, Prost te sezone nije uspeo da postigne više od petog mesta u generalnom plasmanu. Slično je i bilo u sledeće dve godine, kada je Prost ostvario niz Gran pri pobeda, ali u generalnom plasmanu je samo uspevao da bude u vrhu. Godine 1983. je Prostu titula izmakla za dva poena. Bolji od njega je bio Nelson Pike.

1984—1989: Maklaren[uredi | uredi izvor]

Po povratku u Maklaren, Prost je doživeo svoje zlatno doba. U šest sezona provedenih u timu, Prost je osvojio tri šampionske i dve vicešampionske titule.

Godine 1984. Francuzu je titula izmakla za svega pola poena. Bolji od njega je bio njegov klupski kolega Niki Lauda. Na VN Monaka je usled velike kiše prekinuta trka, pa je Prost dobio svega polovinu od predviđenih 9 poena za pobednika.

I sledeća sezona je protekla u dominaciji Maklarenovog dvojca Prost-Lauda. Ovog puta je Prost bio bolji i uspeo da osvoji svoji prvu šampionsku titulu u karijeri. Isti uspeh Prost je ponovio i naredne godine.

Usledile su dve godine slabijih rezultata. Francuz je 1987. bio tek četvrti. Godine 1988. u timu mu se pridružio Airton Sena. Te godine je stazama ponovo dominirao Maklarenov dvojac. Osvojili su 15 od 16 trka. Ali na Prostovu nesreću, i ove, kao i 1983. i 1984. godine, titula mu je izmakla za svega par poena. Sena je bio bolji od klupskog kolega za 3 poena (90:87) i to zahvaljujući tadašnjem specifičnom načinu bodovanja. Za generalni plasman su se bodovali najboljih 11 plasmana u sezoni. Tako iako je Prost osvojio ukupno 105, a Sena 94 poena, Sena je poneo titulu najboljeg.

U sledećoj sezoni 1989. godine Prost je uspeo da bude bolji od Sene i da u još jednoj godini dominacije Maklarena, osvoji svoju treću šampionsku titulu.

1990—1991: Ferari[uredi | uredi izvor]

Prostov bolid iz 1991. godine

Prost je u Ferariju proveo dve sezone. Tih godina Ferarijevi bolidi nisu mogli da se uspešno nose sa Maklarenovim, pa je Prost zauzeo drugo, odnosno peto mesto u sezoni.

Značajna je Prostova pobeda na VN Meksika, iako je tada startovao kao 13. Prost je čak nakon otvorenog neslaganja sa rukovodstvom tima, dobio otkaz i nije ni vozio zadnju trku u sezoni. Te dve godine su protekle u znaku velikog Prostovog rivala Airtona Sene koji je sa svojim Maklarenom uzeo obe šampionske titule.

1993: Vilijams[uredi | uredi izvor]

Nakon godinu dana pauze, Prost se vratio u Vilijams. Te sezone je uspeo da osvoji svoju četvrtu šampionsku titulu.

Rivalstvo sa Senom[uredi | uredi izvor]

U sezonama od 1985. pa do 1994. godine svetom auto-trka su vladali Airton Sena i Alen Prost. U devet sezona (zaključno sa '93) njih dvojca su osvojila 7 od 9 šampionskih pehara.

Rivalstvo je počelo 1988. godine dok su još bili u istom timu. Netrpeljivost među njima su pojačavali međusobni incidenti i kršenje klupskih dogovora.

To se i nastavilo po Prostovom prelasku u Ferari. Na velikoj nagradi Japana 1990. Sena je po unapred smišljenom scenariju izazvao sudar sa Prostom i time obezbedio sebi šampionsku titulu.

Rivalstvo je bilo toliko veliko da je policija morala da obezbeđuje Prosta na Velikoj nagradi Brazila 1993. godine. Ipak, na podijumu na Prostovoj poslednjoj trci u karijeri, Sena je prišao i zagrlio Prosta. Razlog tome je što je Prost ranije najavio da se povlači iz Formule 1 nakon te sezone i time on za Senu više nije bio rival.

Prost gran pri[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Prost gran pri

Život posle Formule 1[uredi | uredi izvor]

Potpuni popis rezultata u Formuli 1[uredi | uredi izvor]

(legenda) (Trke označene debelim slovima označuju najbolju startnu poziciju) (Trke označene kosim slovima označuju najbrži krug trke)

Godina Tim 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Poredak Bodovi
1980. Maklaren-Ford ARG
6 		BRA
5 		RSA
DNS 		USW BEL
Ret 		MON
Ret 		FRA
Ret 		GBR
6 		GER
11 		AUT
7 		DUT
6 		ITA
7 		CAN
Ret 		USA
DNS 		16. 5
1981. Reno USW
Ret 		BRA
Ret 		ARG
3 		SMR
Ret 		BEL
Ret 		MON
Ret 		ESP
Ret 		FRA
1 		GBR
Ret 		GER
2 		AUT
Ret 		DUT
1 		ITA
1 		CAN
Ret 		LVS
2 		5. 43
1982. Reno RSA
1 		BRA
1 		USW
Ret 		SMR
Ret 		BEL
Ret 		MON
7 		USE
NC 		CAN
Ret 		DUT
Ret 		GBR
6 		FRA
2 		GER
Ret 		AUT
8 		SUI
2 		ITA
Ret 		LVS
4 		4. 34
1983. Reno BRA
7 		USW
11 		FRA
1 		SMR
2 		MON
3 		BEL
1 		USA
8 		CAN
5 		GBR
1 		GER
4 		AUT
1 		DUT
Ret 		ITA
Ret 		EUR
2 		RSA
Ret 		2. 57
1984. Maklaren-TAG BRA
1 		RSA
2 		BEL
Ret 		SMR
1 		FRA
7 		MON
1 		CAN
3 		USE
4 		USA
Ret 		GBR
Ret 		GER
1 		AUT
Ret 		DUT
1 		ITA
Ret 		EUR
1 		POR
1 		2. 71.5
1985. Maklaren-TAG BRA
1 		POR
Ret 		SMR
DSQ 		MON
1 		CAN
3 		USA
Ret 		FRA
3 		GBR
1 		GER
2 		AUT
1 		DUT
2 		ITA
1 		BEL
3 		EUR
4 		RSA
3 		AUS
Ret 		1. 73 (76)
1986. Maklaren-TAG BRA
Ret 		ESP
3 		SMR
1 		MON
1 		BEL
6 		CAN
2 		USA
3 		FRA
2 		GBR
3 		GER
6 		HUN
Ret 		AUT
1 		ITA
DSQ 		POR
2 		MEX
2 		AUS
1 		1. 72 (74)
1987. Maklaren-TAG BRA
1 		SMR
Ret 		BEL
1 		MON
9 		USA
3 		FRA
3 		GBR
Ret 		GER
7 		HUN
3 		AUT
6 		ITA
15 		POR
1 		ESP
2 		MEX
Ret 		JPN
7 		AUS
Ret 		4. 46
1988. Maklaren-Honda BRA
1 		SMR
2 		MON
1 		MEX
1 		CAN
2 		USA
2 		FRA
1 		GBR
Ret 		GER
2 		HUN
2 		BEL
2 		ITA
Ret 		POR
1 		ESP
1 		JPN
2 		AUS
1 		2. 87 (105)
1989. Maklaren-Honda BRA
2 		SMR
2 		MON
2 		MEX
5 		USA
1 		CAN
Ret 		FRA
1 		GBR
1 		GER
2 		HUN
4 		BEL
2 		ITA
1 		POR
2 		ESP
3 		JPN
Ret 		AUS
Ret 		1. 76 (81)
1990. Ferari USA
Ret 		BRA
1 		SMR
4 		MON
Ret 		CAN
5 		MEX
1 		FRA
1 		GBR
1 		GER
4 		HUN
Ret 		BEL
2 		ITA
2 		POR
3 		ESP
1 		JPN
Ret 		AUS
3 		2. 71 (73)
1991. Ferari USA
2 		BRA
4 		SMR
DNS 		MON
5 		CAN
Ret 		MEX
Ret 		FRA
2 		GBR
3 		GER
Ret 		HUN
Ret 		BEL
Ret 		ITA
3 		POR
Ret 		ESP
2 		JPN
4 		AUS 5. 34
1993. Vilijams-Reno RSA
1 		BRA
Ret 		EUR
3 		SMR
1 		ESP
1 		MON
4 		CAN
1 		FRA
1 		GBR
1 		GER
1 		HUN
12 		BEL
3 		ITA
12 		POR
2 		JPN
2 		AUS
2 		1. 99

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Alain Prost: F1 Driver Profiles”. ESPN. Pristupljeno 23. 2. 2018. 
  2. ^ „Ali, Pele and Carl Lewis Honored at World Sports Awards of the Century Gala”. Jet. Johnson Publishing Company: 50. 13. 12. 1999. 
  3. ^ Prostfan.com – Profile. Pristupljeno 8 March 2008.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Alan Henry (1986). Alain Prost (Champion Series). Kimberley's. ISBN 978-0-946132-30-0. 
  • Pierre Ménard and Jacques Vassal (18. 10. 2004). Alain Prost: The Science of Racing (Formula 1 Legends S.). Chronosports Editeur. ISBN 978-2-84707-062-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Alen Prost na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ален_Прост&oldid=27553576”