Вилијамс Ф1
Вилијамс је назив за британски формула 1 тим. Пун назив тима је Вилијамс Гранд При Инжењеринг (енгл. Williams Grand Prix Engineering Ltd.). Оснивач и власник тима је сер Френк Вилијамс, а главни инжењер је Марк Гилан.
Тим учествује у тркама формуле 1 од 1978. године. Најзначајнији период тима је био у периоду од 1980. до 1997. када су освојили девет титула у категорији конструктора.
Садржај |
2007. прелазак на Тојотине моторе [уреди]
У сезони 2007 за Вилијамс су возили:
16 Нико Розберг,
17 Александер Вурц
17 Казуки Накађима (једна трка - ВН Бразила)
Тест-возач је поред Накађиме, био и Нараин Картикејен. Главни спонзор тима је AT&T, а у болиде се по први пут уграђивао Тојотин мотор.
Тим је сезону завршио на четвртом месту са 33 поена, док су возачи заузели 9. (Розберг), односно 11. место (Вурц) у генералном пласману.
2008. [уреди]
За екипу су 2008. возили:
Вилијамс је у сезони 2008 имао добрих, али и веома слабих резултата. Розберг се два пута пењао на подијум (Аустралија и Сингапур), али се тим мучио на стазама на којима доминирају брзе кривине. Вилијамс је био један од првих тимова који је прекинуо развој свог болида за 2008. због великих промена техничких правила која су ступила на снагу наредне сезоне. Екипа је 2008. годину завршила тек на осмом месту у поретку конструктора.
2009. [уреди]
Возачка постава је у 2009. била иста као и претходне сезоне:
16 Нико Розберг
17 Казуки Накађима
Сезона 2009 је била још једна слаба за Вилијамс. Током године није освојен ни један подијум, а екипа је на крају завршила на седмом месту у поретку конструктора са 34.5 бода. На крају сезоне је тим одлучио да од 2010. вози са Косвортовим моторима, пошто је Тојота одлучила да се у потпуности повуче из Формуле 1.
2010. повратак Косвортовим моторима [уреди]
Нико Розберг и Казуки Накађима су напустили екипу, а нова возачка постава је била:
Вилијамс се 2010. углавном борио у средини поретка. Поново није освојен ни један подијум, а најбољи пласман је било четврто место на Великој награди Европе. Једина светла тачка у сезони је било освајање пол позиције Николаса Хилкенберга за Велику награду Бразила. Тим је сезону завршио на шестом месту у шампионату конструктора са 69 бдова.
2011. [уреди]
Сарадња са Николасом Хилкенбергом је завршена на крају 2010. па је возачка постава у 2011. била:
Вилијамсову сезону 2011 најбоље описује једна реч - катастрофа. Ово је била вероватно најгора и најтежа сезона у историји овог британског тима. Бодови су освајани само у Монаку, Канади и Белгији, а Барикело и Малдонадо су на многим тркама завршавали практично на самом зачељу. На крају године је Вилијамсов биланс био: 5 поена, без подијума и девето место у шампионату конструктора.
2012. Повратак на Реноове моторе [уреди]
Уговор са Рубенсом Барикелом није продужен након 2011. а постава у 2012. је:
18 Пастор Малдонадо
19 Бруно Сена
У јулу 2011. екипа је објавила да ће од 2012. користити Реноове моторе. Доведени су нови људи на неке кључне позиције у тиму и резултати су одмах били видљиви. Било је јасно да нови болид има добар темпо, иако у Аустралији и Бахреину нису освојени бодови услед несрећних околности. Ипак, права награда за уложени труд је стигла на Великој награди Шпаније где је Пастор Малдонадо остварио прву побдеу за Вилијамс од 2004.
Историја [уреди]
За историју целокупног такмичења формуле 1, погледајте Историја Формуле 1.
Титуле најбољег конструктора [уреди]
Вилијамс је освојио девет титула за најбољег конструктора Формуле 1. Све титуле су освојене у периоду од 1980. до 1997. године.
- 1980. - Ален Џонс, Карлос Ројтман
- 1981. - Ален Џонс, Карлос Ројтман
- 1986. - Најџел Менсел, Нелсон Пике
- 1987. - Најџел Менсел, Нелсон Пике
- 1992. - Најџел Менсел, Рикардо Патрезе
- 1993. - Дејмон Хил, Ален Прост
- 1994. - Дејмон Хил, Ајртон Сена / Дејвид Култард / Најџел Менсел
- 1996. - Дејмон Хил, Жак Вилнев
- 1997. - Жак Вилнев, Хајнц Харлад Френцен
Бивши возачи [уреди]
За Вилијамс су возили:
- Николас Хилкенберг, 2010
- Рубенс Барикело, 2010-2011
- Казуки Накађима, 2008-2009
- Александер Вурц, 2007
- Нико Розберг, 2006-2009
- Марк Вебер, 2005-2006
- Хуан Пабло Монтоја, 2001-2004
- Ралф Шумахер, 1999-2004
- Џенсон Батон, 2000
- Алекс Занарди, 1999
- Хајнц Харалд Френцен, 1997-1998
- Жак Вилнев, 1996-1998, шампион 1997.
- Дејмон Хил, 1993-1996, шампион 1996.
- Најџел Менсел, 1985-1994, шампион 1992.
- Дејвид Култард, 1994-1995
- Ајртон Сена, 1994
- Ален Прост, 1993, шампион 1993.
- Рикардо Патрезе, 1987-1992
- Тери Бутсен, 1989-1990
- Нелсон Пике, 1986-1987, шампион 1987.
- Кеке Розберг, 1982-1985
- Ален Џонс, 1978-1981, шампион 1980.
- Патрик Нев, 1977, (први возач тима)