Луис Хамилтон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Луис Хамилтон

Хамилтон у Немачкој, октобар 2014. године
Хамилтон у Немачкој, октобар 2014. године

Општи подаци
Датум рођења 7. јануар 1985. (1985-01-07) (29 год.)
Место рођења Стивениџ (Уједињено Краљевство)
Подаци из Ф1
Држављанство Уједињено Краљевство Британац
# болида 44[1]
Тренутни тим Мерцедес гран при[2]
Број трка 148
Светских шампионата 2 (2008, 2014)
Победа 33
Подијума 70
Пол позиција 38
Поена у каријери 1.486
Најбржих кругова 20
Првa Велика награда ВН Аустралије 2007.
Прва победа ВН Канаде 2007.
Последња победа ВН Абу Дабија 2014.
Последња Велика награда ВН Абу Дабија 2014.

Луис Хамилтон (енгл. Lewis Hamilton; Стивениџ, 7. јануар 1985.) је британски возач Формуле 1 и тренутни светски шампион. У претходној сезони возио је за тим Мерцедес, са којим има уговор и за наредну годину.

Биографија[уреди]

Хамилтонов деда доселио се у Уједињено Краљевство 1955. године из Гренаде. Име је добио по чувеном атлетичару Карлу Луису и има црни појас у каратеу.

Почетак ауто-мото каријере[уреди]

Први картинг добио је од оца Антонија, који је радио три посла да би омогућио Луису возачку каријеру.

Од 1993. до 2000. такмичи се у разним категоријама картинг серија.

Хамилтон је упознао Рона Дениса, власника Мекларен Мерцедеса, када је имао девет година. Неколико година касније, Рон Денис га је убацио у Мекларенов развојни програм с намером да од њега направи возача формуле 1.

Године 2001. дебитује у формули Рено (British Formula Renault Winter Series) и сезону завршава као пети у укупном поретку.

Године 2002. одвезао је целу сезону формуле Рено са Манор мотоспортом и завршава је на трећем месту са три победе и три пол позиције.

У сезони 2003. остаје са Манор мотоспортом и осваја титулу са десет победа и 419 поена.

Године 2004. прелази у формулу 3 и пласира се на пето место, а сезону 2005. завршава као први са 15 од 20 победа.

У сезони 2006. побеђује у ГП 2 серијама после чега му се отвара место у Мекларену које је остало упражњено одласком Хуана Пабла Монтоје у Наскар рејсинг.

Формула 1[уреди]

Хамилтон на највишем постољу

По доласку Алонса у Мекларен за сезону 2007. кандидати за другог возача били су Хамилтон, Де ла Роса и Мика Хакинен. На крају је одлучено да други возач ипак буде Хамилтон и то му је саопштено у септембру 2006.

Дебитовао је на Великој награди Аустралије када се пење на победничко постоље као трећи. И у наредних осам трка успевао је да стигне до подијума, а на Великој награди Канаде осваја и прво место. У току сезоне постаје један од најјачих кандидата за титулу. На последњу трку стиже као водећи возач по бодовима, међутим прави неколико мањих грешака, што Раиконену омогућава да победом у трци освоји и шампионску титулу са разликом од само једног бода. Хамилтон тиме остаје други, но ипак испред много искуснијег тимског колеге Алонса, који је претходне две године освојио шампионску титулу.

Ипак, оно што није успео у сезони 2007, успео је у сезони 2008. Своју прву титулу у Формули 1 освојио је са своје 23 године и тако постао најмлађи шампион Формуле 1. Разлика између њега и другопласираног Фелипеа Масе је била само бод у његову корист. Након ове победе изјавио је да би желео да своју целу каријеру проведе у Мекларену.[3]

Потпуни попис резултата у Формули 1[уреди]

(Легенда) (Трке које су подебљане означавају пол позицију, а трке које су закривљене означавају најбржи круг у трци.)

Година Тим Шасија Мотор 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. Поз. Бодови
2007. Водафон Макларен Мерцедес Макларен MП4-22 Мерцедес FO 108T 2.4 В8 АУС
3.
МАЛ
2.
БАХ
2.
ШПА
2.
МОН
2.
КАН
1.
САД
1.
ФРА
3.
ВБР
3.
ЕВР
9.
МАЂ
1.
ТУР
5.
ИТА
2.
БЕЛ
4.
ЈАП
1.
КИН
НЗ
БРА
7.
2. 109
2008. Водафон Макларен Мерцедес Макларен MП4-23 Мерцедес FO 108V 2.4 В8 АУС
1.
МАЛ
5.
БАХ
13.
ШПА
3.
ТУР
2.
МОН
1.
КАН
НЗ
ФРА
10.
ВБР
1.
НЕМ
1.
МАЂ
5.
ЕВР
2.
БЕЛ
3.
ИТА
7.
СИН
3.
ЈАП
12.
КИН
1.
БРА
5.
1. 98
2009. Водафон Макларен Мерцедес Макларен MП4-24 Мерцедес FO 108W 2.4 В8 АУС
ДИС
МАЛ
7.
КИН
6.
БАХ
4.
ШПА
9.
МОН
12.
ТУР
13.
ВБР
16.
НЕМ
18.
МАЂ
1.
ЕВР
2.
БЕЛ
НЗ
ИТА
12.
СИН
1.
ЈАП
3.
БРА
3.
АБУ
НЗ
5. 49

Пола бодова додељено због прекида прије одвожених 75 % трке.
НЗ - Није завршио. ДИС - Дисквалификован.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Hamilton to keep 44 as car number“. GP Update Приступљено 25 November 2014. 
  2. ^ Cary, Tom (28 September 2012). „Lewis Hamilton to join Mercedes in $100m move from McLaren, signing a three-year deal“. The Daily Telegraph (London: Telegraph Media Group) Приступљено 7 April 2013. 
  3. ^ „Lewis Hamilton News - Planet-F1 News - from planet-f1.com“. Planet-f1.com Приступљено 4. 11. 2008.. 

Библиографија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :