Ален Прост

С Википедије, слободне енциклопедије
Ален Прост
Ален Прост
Лични подаци
Датум рођења(1955-02-24)24. фебруар 1955.(69 год.)
Место рођењаСен Шамон, Француска
Статистика каријере
Број трка202
Шампионати4 (1985, 1986, 1989, 1993)
Победе51
Подијуми106
Пол позиција33
Најбржи кругови41

Ален Прост (франц. Alain Prost; Сен Шамон, 24. фебруар 1955)[1] је француски возач јерменског порекла, светски шампион, а касније и власник тима Формуле 1. Године 1999, Прост је примио Светску спортску награду века у категорији моторног спорта.[2][3]

У тркама Формуле 1 је учествовао до 1993. године, када се повукао након четврте освојене шампионске титуле. Основао је тим Прост гран при који је учествовао у тркама од 1997. до 2001. године.

Успех по сезонама[уреди | уреди извор]

Прост на ВН Немачке током похода на своју прву шампионску титулу 1985. године

Ален Прост је четвороструки шампион Формуле 1. Више титула од њега имају једино Михаел Шумахер и Хуан Мануел Фанђо.

Прост није возио трке 1992. године.

Историја[уреди | уреди извор]

Прост се у годинама пре Формуле 1 бавио картингом. Године 1975. је био најбољи у категорији сениора у целој Француској.

1980: Макларен[уреди | уреди извор]

Свој деби у Формули 1 Прост је начинио у Макларену 1980. године. Већ у својој дебитантској трци на ВН Аргентине освојио је шесто место и један поен. Да освоје поене на дебитантској трци је успела свега неколицина возача. Ипак, та година није била успешна и Прост упркос трогодишњем уговору прелази у Рено.

1981—1983: Рено[уреди | уреди извор]

Иако је на ВН Француске 1981. године освојио свој први Гран при, Прост те сезоне није успео да постигне више од петог места у генералном пласману. Слично је и било у следеће две године, када је Прост остварио низ Гран при победа, али у генералном пласману је само успевао да буде у врху. Године 1983. је Просту титула измакла за два поена. Бољи од њега је био Нелсон Пике.

1984—1989: Макларен[уреди | уреди извор]

По повратку у Макларен, Прост је доживео своје златно доба. У шест сезона проведених у тиму, Прост је освојио три шампионске и две вицешампионске титуле.

Године 1984. Французу је титула измакла за свега пола поена. Бољи од њега је био његов клупски колега Ники Лауда. На ВН Монака је услед велике кише прекинута трка, па је Прост добио свега половину од предвиђених 9 поена за победника.

И следећа сезона је протекла у доминацији Маклареновог двојца Прост-Лауда. Овог пута је Прост био бољи и успео да освоји своји прву шампионску титулу у каријери. Исти успех Прост је поновио и наредне године.

Уследиле су две године слабијих резултата. Француз је 1987. био тек четврти. Године 1988. у тиму му се придружио Аиртон Сена. Те године је стазама поново доминирао Макларенов двојац. Освојили су 15 од 16 трка. Али на Простову несрећу, и ове, као и 1983. и 1984. године, титула му је измакла за свега пар поена. Сена је био бољи од клупског колега за 3 поена (90:87) и то захваљујући тадашњем специфичном начину бодовања. За генерални пласман су се бодовали најбољих 11 пласмана у сезони. Тако иако је Прост освојио укупно 105, а Сена 94 поена, Сена је понео титулу најбољег.

У следећој сезони 1989. године Прост је успео да буде бољи од Сене и да у још једној години доминације Макларена, освоји своју трећу шампионску титулу.

1990—1991: Ферари[уреди | уреди извор]

Простов болид из 1991. године

Прост је у Ферарију провео две сезоне. Тих година Фераријеви болиди нису могли да се успешно носе са Маклареновим, па је Прост заузео друго, односно пето место у сезони.

Значајна је Простова победа на ВН Мексика, иако је тада стартовао као 13. Прост је чак након отвореног неслагања са руководством тима, добио отказ и није ни возио задњу трку у сезони. Те две године су протекле у знаку великог Простовог ривала Аиртона Сене који је са својим Маклареном узео обе шампионске титуле.

1993: Вилијамс[уреди | уреди извор]

Након годину дана паузе, Прост се вратио у Вилијамс. Те сезоне је успео да освоји своју четврту шампионску титулу.

Ривалство са Сеном[уреди | уреди извор]

У сезонама од 1985. па до 1994. године светом ауто-трка су владали Аиртон Сена и Ален Прост. У девет сезона (закључно са '93) њих двојца су освојила 7 од 9 шампионских пехара.

Ривалство је почело 1988. године док су још били у истом тиму. Нетрпељивост међу њима су појачавали међусобни инциденти и кршење клупских договора.

То се и наставило по Простовом преласку у Ферари. На великој награди Јапана 1990. Сена је по унапред смишљеном сценарију изазвао судар са Простом и тиме обезбедио себи шампионску титулу.

Ривалство је било толико велико да је полиција морала да обезбеђује Проста на Великој награди Бразила 1993. године. Ипак, на подијуму на Простовој последњој трци у каријери, Сена је пришао и загрлио Проста. Разлог томе је што је Прост раније најавио да се повлачи из Формуле 1 након те сезоне и тиме он за Сену више није био ривал.

Прост гран при[уреди | уреди извор]

Живот после Формуле 1[уреди | уреди извор]

Потпуни попис резултата у Формули 1[уреди | уреди извор]

(легенда) (Трке означене дебелим словима означују најбољу стартну позицију) (Трке означене косим словима означују најбржи круг трке)

Година Тим 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Поредак Бодови
1980. Макларен-Форд ARG
6
BRA
5
RSA
DNS
USW BEL
Ret
MON
Ret
FRA
Ret
GBR
6
GER
11
AUT
7
DUT
6
ITA
7
CAN
Ret
USA
DNS
16. 5
1981. Рено USW
Ret
BRA
Ret
ARG
3
SMR
Ret
BEL
Ret
MON
Ret
ESP
Ret
FRA
1
GBR
Ret
GER
2
AUT
Ret
DUT
1
ITA
1
CAN
Ret
LVS
2
5. 43
1982. Рено RSA
1
BRA
1
USW
Ret
SMR
Ret
BEL
Ret
MON
7
USE
NC
CAN
Ret
DUT
Ret
GBR
6
FRA
2
GER
Ret
AUT
8
SUI
2
ITA
Ret
LVS
4
4. 34
1983. Рено BRA
7
USW
11
FRA
1
SMR
2
MON
3
BEL
1
USA
8
CAN
5
GBR
1
GER
4
AUT
1
DUT
Ret
ITA
Ret
EUR
2
RSA
Ret
2. 57
1984. Макларен-ТАГ BRA
1
RSA
2
BEL
Ret
SMR
1
FRA
7
MON
1
CAN
3
USE
4
USA
Ret
GBR
Ret
GER
1
AUT
Ret
DUT
1
ITA
Ret
EUR
1
POR
1
2. 71.5
1985. Макларен-ТАГ BRA
1
POR
Ret
SMR
DSQ
MON
1
CAN
3
USA
Ret
FRA
3
GBR
1
GER
2
AUT
1
DUT
2
ITA
1
BEL
3
EUR
4
RSA
3
AUS
Ret
1. 73 (76)
1986. Макларен-ТАГ BRA
Ret
ESP
3
SMR
1
MON
1
BEL
6
CAN
2
USA
3
FRA
2
GBR
3
GER
6
HUN
Ret
AUT
1
ITA
DSQ
POR
2
MEX
2
AUS
1
1. 72 (74)
1987. Макларен-ТАГ BRA
1
SMR
Ret
BEL
1
MON
9
USA
3
FRA
3
GBR
Ret
GER
7
HUN
3
AUT
6
ITA
15
POR
1
ESP
2
MEX
Ret
JPN
7
AUS
Ret
4. 46
1988. Макларен-Хонда BRA
1
SMR
2
MON
1
MEX
1
CAN
2
USA
2
FRA
1
GBR
Ret
GER
2
HUN
2
BEL
2
ITA
Ret
POR
1
ESP
1
JPN
2
AUS
1
2. 87 (105)
1989. Макларен-Хонда BRA
2
SMR
2
MON
2
MEX
5
USA
1
CAN
Ret
FRA
1
GBR
1
GER
2
HUN
4
BEL
2
ITA
1
POR
2
ESP
3
JPN
Ret
AUS
Ret
1. 76 (81)
1990. Ферари USA
Ret
BRA
1
SMR
4
MON
Ret
CAN
5
MEX
1
FRA
1
GBR
1
GER
4
HUN
Ret
BEL
2
ITA
2
POR
3
ESP
1
JPN
Ret
AUS
3
2. 71 (73)
1991. Ферари USA
2
BRA
4
SMR
DNS
MON
5
CAN
Ret
MEX
Ret
FRA
2
GBR
3
GER
Ret
HUN
Ret
BEL
Ret
ITA
3
POR
Ret
ESP
2
JPN
4
AUS 5. 34
1993. Вилијамс-Рено RSA
1
BRA
Ret
EUR
3
SMR
1
ESP
1
MON
4
CAN
1
FRA
1
GBR
1
GER
1
HUN
12
BEL
3
ITA
12
POR
2
JPN
2
AUS
2
1. 99

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Alain Prost: F1 Driver Profiles”. ESPN. Приступљено 23. 2. 2018. 
  2. ^ „Ali, Pele and Carl Lewis Honored at World Sports Awards of the Century Gala”. Jet. Johnson Publishing Company: 50. 13. 12. 1999. 
  3. ^ Prostfan.com – Profile. Приступљено 8 March 2008.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Alan Henry (1986). Alain Prost (Champion Series). Kimberley's. ISBN 978-0-946132-30-0. 
  • Pierre Ménard and Jacques Vassal (18. 10. 2004). Alain Prost: The Science of Racing (Formula 1 Legends S.). Chronosports Editeur. ISBN 978-2-84707-062-0. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]